Izložba Oponašanje vremena – delo, slika, reč: Fotografije inspirisane ženskom umetnošću

MediaSfera

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Foto: Aleksandar Jočić

Sinoć je u Svečanom holu Narodne banke Srbije (Nemanjina 17, Beograd) otvorena izložba fotografija “Oponašanje vremena: delo – slika – reč” koju je  organizovao Institut za studije kulture i hrišćanstva u saradnji sa Narodnom bankom Srbije.

Stvaralaštvo Milene Pavlović Barili, Isidore Sekulić i Olge Jevrić inspirisao je umetnike fotografije. Izložbu OPONAŠANјE VREMENA: delo – slika – reč čini 37 fotografija 12 autora. Autori su, bez ograničenja, ponudili svoje viđenje dela tri izuzetne umetnice, koje su obeležile kulturu i umetnost naših prostora od kraja 19. veka do danas. Izložba je ujedno rezultat istraživačkog rada o stvaralačkim izrazima umetnica – inspiracija, s posebnim akcentom na fenomene praznine i filozofske tišine.

Predstavili su se: Ana Vukašinović, Bojan Džodan, Vukica Mikača, Dejan S. Bogojević, Ivana Todorović, Jan Valo, Katarina Kosanović Lalić, Miljana Stanojković, Nenad Nedomački, Olivera Radmanović, Olja Simović i Slađana Pantelić.

Autor projekta je Danijela Marković, a umetnički direktor Bojana Bursać. Organizator je Institut za studije kulture i hrišćanstva u saradnji sa Narodnom bankom Srbije.

Za artikulisane muzičke zvuke su bili zaduženi solisti i stalnii članovi Beogradske filharmonije Snežana Pavićević, flauta i Mihailo Samoran, klarinet.

U ime Instituta za studije kulture i hrišćanstva prisutnima se obratila Danijela Marković, potpredsednica Instituta.

– Umetnici i fotografije su inspirisane književnim delima Isidore Sekulić, fotografijama i ilustracijama Milene Pavlović Barili i formom i oblikom koje je vajala Olga Jevrić. Čitav prijekatat je istraživački rad inspirisan fenomenom kojim su se bavile ove tri umetnice, a to je fenomen praznine i filozovske misleće tišine na koju smo svi pozvani ne bi li bili nadahnuti, posebno danas u ovo vreme informatičke buke sa previše reči, previše zvuka i previše raznoraznih slika.

U ime sutora prisutnima se obratio Jan Valo koji se zahvalio Institutu za studije kulture i hrišćanstva na pozivu za ovu izložbu.

– Svaki od nas umetnika, na sebi svojstven način, predstavio je svoje viđenje rada tri umetnice koje su obeležile kulturu i umetnost na ovim prostorima. Svako od nas je svojim svetlopisom, odnosno fotografijom želeo da istakne emociju, atmosferu i formu umetnica. Oponašali smo vreme, preko dela, reči i slike a koliko smo uspeli u tome ocenićete vi.

O značaju postavke govorila je prof. dr Divna Vuksanović, koja je izložbu otvorila rečima:

– Ovo je svečano veče za umetničku fotografiju. Ne znam koliko vam je poznat podatak da je ovaj naš 21. vek nazvan vekom fotografije. Kada se kaže da je 21. vek “vek fotografije” misli se pre svega na masovnu reprodukciju, odnosno fotografiju koja je prisutna u svetu medija, u svetu društvenih mreža. Umetnička fotografija je uvek čini mi se u defanizivi upravo u onoj meri u kojoj je obična fotografija dostupna svima nama.

Svako danas misli da se razume u svet fotografije, da može da je proizvodi, mnogi od nas su autori različitih fotografija. Fotografija je danas poznata kao medijum izražavanja ličnih stavova. Sve manje je autora koji se bave fotografijom na autorski način, odnosno umetnički način. Da je autorska fotografija isčezla može se videti po tome u kakvim prostorima se organizuju izložbe. Nekada je Beograd u Bulevaru revolucije imao Salon fotografije i zapravo postoji još uvek sećanje na generacije entuzijasta koje su baveći se fotografijom obeležile duh ovog grada.

Umetnička fotografija danas nema dom, ona se seli iz prostora u prostor. Ono što je karakteristično za ovu izložbu je da nije samo reč o 12 odabranih autora koji su fotografiju koristili na umetnički način, već je reč o jednom zanimljivom postupku koji je karakterističan za savremenu umetnost u kontekstu umetničke kritike. Naime, ove fotografije referišu na dobra umetnička dela, referišu na ženske rukopise u oblasti umetnosti.

Fotografija nije obično oponašanje njihovog književnog stila i likovnosti, ona je umetnička replika na umetnost. I to je, zapravo, u oblasti umetničke kritike najređi oblik koji možemo susresti, dakle susret  umetnika i umetnica različitih vremena i tumačenja umetničkog karaktera njihove umetnosti. To je nešto čemu teži umetnička kritika, tako da ova izložba može da se tretira i kao kritički odnos prema našoj umetničkoj prošlosti i kao umetnost koja sama na autentičan, specifičan i originalan način tumači vreme, rekla je dr Divna Vuksanović.