Istorija

Heroj sa ratne fotografije: Dragutin Matić, “oko sokolovo”

MediaSfera

 

Pripremila: Gordana Radisavljević – Jočić

 

Požutela crno-bela fotografija povijenog srpskog vojnika, sa šajkačom na glavi, obučenog u vojnički šinjel i naoružanog puškom sa bajonetom, ogrnutog vojničkom ogrtačem, samog na osmatračnici i pronicljivog pogleda uprtog u prostor ispred sebe kao da skenira neprijateljske položaje simbol je Prvog svetskog rata i srpskog seljaka u njemu. Fotografija nema ni mesto ni vreme. Trenutak za večnost, u kome ne postoji ni juče ni sutra već samo sada i ovde. Kao da od tog jedinog trenutka i onoga što vidi zavisi ishod rata.




Mlad čovek na njoj odlučnog i kamenog dugo je nazivan „oko sokolovo“  ili „srpski izviđač“. Jednostavno njegov identitet niko nije znao. Niko nije ni pokušavao da sazna kako se zove. Još za vreme Velikog rata fotografija je počela da putuje svetom. Služila je kao simbol odanosti vojnika ratnom zadatku radi odbrane Otadžbine, kao simbol koncetracije čoveka u opasnom vremenu – ratu, kao simbol budnosti, predanosti, ozbiljnosti u obavljanju ratnog zadatka

 

Stigla je čak do Japana. Pisalo se da je jedan japanski stručnjak napravio studiju o psihofizičkoj napregnutosti ovog ratnika. Iz pogleda “oka sokolovog” prepoznao je kako nepismeni srpski selјak hoće da prodre u tajne velikog manevra neprijatelјa i da o tome obavesti svoju komandu.

 

 

Za postojanje fotografije i da se nalazi na njoj ratnik je saznao 47 godina posle završetka Velikog rata. Slučajno. Kao da je neko proviđenje odlučilo da je došao trenutak da svet sazna ime “oka sokolovog”. A sve zahvaljujući gramofonskoj ploči  “Marš na Drinu” (Marš “Na Drinu”) na čijem omotu je bila čuvena fotografija. Te 1965. godine stari ratnici su odmah prepoznali ratnika. Kostadinka Savić, iz Niša,  kad je videla omot na ploči, uzviknula je: Pazi, Dragutin Matić ...” Kupila je ploču i poslala je u Kaletince kod Gadžinog Hana, na Matićevu adresu.

 

O tome je u knjizi “Moj otac – Oko sokolovo“, koja je objavlјena 1998. godine povodom 80-godišnjice proboja Solunskog fronta, pisao njegov sin, novinar “Politike” Blagoje Matić. Videvši sliku, Dragutin je, kako piše Blagoje, uzviknuo: “Jest, to sam ja. Zaista me slikao…” Mislio je na novinara koji ga je fotografisao i “nekud otišao”, nije znao ni da je on i preživeo, a da je fotografija dostigla svetsku slavu.

 

Samson Černov

 

Slikao ga je Samson Černov, ruski novinar i fotoreporter, dopisnik listova “Novoja vremja” i “Ruskoje slovo”. Fotografija  Dragutina Matića nastala je pred povlačenje naše vojske preko Albanije. Černov se našao na prvoj liniji fronta već u prvim danima Prvog svetskog rata u Srbiji. Pratio je srpske trupe i bio na licu mesta da snimi borbe i razaranja gradova i naselјa. Fotografisao je i obične vojnike-selјake i kralјa Petra Velikog, koji je došao na prvu liniju fronta da uzme učešće u odbrani ugrožene otadžbine. Veliki ruski fotograf i umetnik se pokazao i kao veliki požrtvovani ratni drug srpske vojske kada je zajedno sa njom prešao Albaniju. Tada je napravio svoje najbolјe i verovatno najpotresnije fotografije Prvog svetskog rata.”

 

 Dragutin Matić

 

Dragutin Matić rođen je 10. januara 1888. kao najmlađe dete oca Peše i majke Nevene. U porodici je bilo petoro dece. Rano je ostao bez oca, pa ga je negovao i podizao najstariji brat Đorđe (Đore). Zbog toga su ga u selu zvali “Dragutin Đorin”. Dragutin u školu nije išao, ali je znao da čita i piše. Opismenio se u vojsci i ratu, kao i mnogi njegovi ratni drugovi. U ranoj mladosti oženio se Krunom Ranđelović iz obližnjeg sela Sopotnice. Do odlaska u vojsku sa njom je izrodio četvoro dece, a po završetku vojevanja dobio je i sina Blagoja.

 

Početkom 1910. odlazi na odsluženje vojnog roka, u Beograd. Regrutovan je kao konjanik, a kasnije je prekomandovan u pešadiju.  U vojsci ga je zatekao Prvi balkanski rat, u kome i on učestvuje. Bio je aktivni učesnik i Drugog balkanskog rata. U oba ova rata vojnik Matić pokazao je veliku hrabrost.

 

Završismo sa Turcima “loše – crno” , prođe Kumanovska, prođe Bitoljska bitka. Čekamo, veli, civilno odelo. Ali – opet ratna truba: rat sa Bugarima. I njih, reče, sredimo. Opet bez civilnog odela. Dolazi Prvi svetski rat – Cer, Kolubara, Albanija, Krf, Solun, Kajmakčalan, Gornićevska…

 

Gazilo se preko lјudi, ukrštali su se točkovi kuhinja i lafeta, kola i topovi, konji su se propinjali i međusobno ujedali gotovo podivlјali od šibanja i draža vozača, često se nije moglo ni napred, ni nazad.

 

U oba ova rata vojnik Matić pokazao je veliku hrabrost. Izbijanjem Prvog svetskog rata 1914. Dragutin Matić po treći put odlazi na front. Zbog pokazane hrabrosti i odvažnosti, tokom Cerske i Kolubarske bitke, vojne vlasti su mu poverile zadatak izviđača. I upravo kada je nastala čuvena fotografija Matić je bio u ulozi izviđača.

 

Antonije Đurić u svojoj knjizi “Solunci govore” (na čijim koricama je, takođe, Matićeva fotografija) piše:

 

“Dragutin Matić, konjanik i pešak, nije mario za nauku i studije, nije znao šta je to psihologija, on je jedino znao da se neopažen privuče neprijatelјu, da ga prebroji, vidi kako je naoružan, da se zatim neopažen vrati na položaj i o tome obavesti svoje starešine…

 

… Svaki njegov izveštaj bio je pouzdan. I dragocen. I nije čudo što su mu starešine, komandir čete poručnik Aleksandar Mijalković, komandant batalјona kapetan Vladimir Pešić i komandant puka Milić Milićević, poveravali samo one zadatke u kojima se ispolјavaju snalažlјivost, mudrost, lukavstvo, srčanost…”.

 

Ispred Opštine Gadžin Han podignut je spomenik Dragutinu Matiću (foto: D. M. Car, arhiva “Safari” kluba)

 

Ratnik se vraća tek 1919. godine svome slobodnom domu. Sin je imao godinu dana kada je tata krenuo u vojsku, sada je u 11. godini. Ne poznaju se. Ali – dug je odužen prema Otadžbini. (odlomak iz knjige “Moj otac Oko Sokolovo”)

 

Ratovao je punih šest godina, a dve godine je proveo na odsluženju vojnog roka. Za pokazano junaštvo i hrabrost, odlikovan je sa više ratnih odlikovanja. Po povratku u rodno selo, vratio se svojim svakodnevnim poslovima. Bavio se zemlјoradnjom, a išao je i u pečalbu radeći kao ciglar i ćeramidžija. Jedno vreme bio je čuvar gradilišta svojih rođaka Matića u Beogradu. Svoje ratne zasluge nikada nije isticao, niti je od države tražio bilo kakvu privilegiju i beneficiju. Naprotiv, skromno je isticao “da je to bila samo njegova obaveza prema svome narodu i otadžbini”.

 

Ordenje i medalјe ovog hrabrog srpskog ratnika, na žalost nisu sačuvani. “Nјegova žena Kruna, plašeći se Bugara, spakovla je odlikovanja i još neka dokumenta u drveni sanduk i zakopala u pesak, blizu reke. Učinila je to 1941. godine. Kruna je najviše strahovala od Bugara, jer je u Prvom svetskom ratu bila svedok njihovih zverstava. Tako su zauvek nestala, znamenja o snalažlјivosti i hrabrosti Dragutina Matića u tri rata.”

 

Ceo svoj radni i životni vek proveo je u rodnom Kaletincu. Iz njega je odlazio u vojsku, rat i pečalbu, ali mu se uvek vraćao, jer ga je neizmerno voleo. Krajem decembra 1969. se razboleo. Iz vojnog garnizona u Nišu na Suvu Planinu je poslat vojni helikopter sa lekarom po njega. Međutim, lekar je zaklјučio da Dragutin Matić ne bi izdržao put do bolnice. Umro je dva dana kasnije, 1. januara 1970.

 

Dragutinu Maticu podignut je veličanstveni spomenik na trgu ispred opštine Gadžin Han. Osveštao ga je tadašnji vladika niški, a sadašnji srpski patrijarh Irinej, bilo je vojnih počasti i drugih svečanosti, otkriven je 1998. godine u okviru proslave osamdestogodišice oslobođenja Srbije.

 

Kuća “Oka Sokolovog” uskoro postaje muzej

 

Ugovorom o poklonu koji su 10. jula 2018. godine potpisali naslednici Dragutina Matića i rukovodstvo opštine Gadžin Han, porodična kuća slavnog heroja u selu Kaletinac, postaće muzej, čime će biti sačuvana uspomena na slavnog pretka.

 

Zapuštena, urušena, zarasla u korov – tako trenutno izgleda kuća čuvenog izviđača iz Prvog svetskog rata Dragutina Matića u Kaletincu.  Za rekonstrukciju kuće i stvari koje su se tamo zatekle, poput šporeta na drva, kreveta i polica, potrebno je četiri miliona dinara.

 

“Nakon rekonstrukcije, kuća Dragutina Matića izgledaće upravo onako kako je izgledala kada je građena. To znači imaće odlike kuće moravskog tipa, čiji je tipičan predstavnik ugaoni trem sa kadama, kameni pod, blatni malter”, ističe Goran Radosavljević iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu. U planu je i popravka tri i po kilometra puta do Kaletinca, za šta je novac obećalo Ministarstvo građevine.

 

“Imajući u vidu da je ovo poljoprivredna opština i da se 90 odsto stanovništva bavi poljoprivredom, hteli bismo malo da uključimo i turizam i da se opština razvije i turistički”, kaže Marija Cvetković, predsednica Opštine Gadžin Han.

 

 

Izvor: Wikipedija, Antonije Đurić “Solunci govor”, Blagoje Matić “Moj otac – Oko sokolovo”, RTS




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .