Duhovnost

Đurđevdan: slava Svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija

MediaSfera

 

Pripremila: Gordana Radisavljević – Jočić

 

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju jedan od najvećih prolećnih praznika – Đurđevdan. U kalendaru SPC praznik Svetog velikomučenika Georgija obeležen je crvenim slovom kao zapovedni praznik i slavi se uvek 6. maja (23. aprila po starom kalendaru).




Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje svetog Georgija, koje se desilo  303. godine. Koliko je ovaj svetac poštovan u našem narodu govori i činjenica da se on slavi dva puta godišnje – 6. maja kada se obeležava dan njegove smrti (Đurđevdan) i 16. novembara kao praznik prenosa moštiju svetitelja (Đurđic). Budući da Đurđevdan slavi veliki broj porodica, ova slava se nalazi na četvrtom mestu po broju slavara. Takođe,slavi se i u katoličkim zemlјama.

 

Sveti Georgije

 

Ikona Svetog Đođrđa, crkva Sv. Đorđa u Lidi

Sveti Đorđe rođen je krajem trećeg veka nove ere u Kapadokiji, u bogatoj hrišćanskoj porodici. Nakon što je rano ostao bez oca, Đorđe se seli sa majkom u Palestinu, zemlju gde je živeo i propovedao Isus Hrist. Posedovao je lepotu i stasitost, ali i sjajne moralne osobine: plemenitost, poštenje i hrabrost. Kao takav, nije mogao da ostane nezapažen. Pošto je postao vojnik, na svim ikonama je prikazan kao ratnik na konju, sa kopljem u ruci.

 

Duboko je verovao u Hrista, pa se suprotstavio čak i samom caru Dioklecijanu. Time je započelo njegovo stradanje za veru. Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića da se neprestano, usrdno i iskreno moli.  Kada je molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima i careva žena Aleksandra.

 

U ikonografiji Pravoslavne crkve, Sveti Georgije je još od 7. veka prikazivan kao vojnik (bez konja, u stojećem stavu) i sa koplјem ili mačem. Od 9. veka se pojavlјuje još jedan prikaz Svetog Georgija – na konju, u vojvodskom odelu, kako koplјem ubija aždaju. Malo dalјe od njega stoji jedna ženska prilika u gospodskom odelu. Smatra se da aždaja koju ubija svetac simbolizuje mnogoboštvo. Žena koja je na ikoni je carica Aleksandra i ona, kako se veruje, predstavlјa mladu hrišćansku crkvu. Prikaz Svetog Georgija koji ubija aždaju je zasnovan na popularnoj legendi hrišćanske mitologije – ” Georgije i Aždaja”.

 

Kanonizovan je 494. godine od strane pape Gelazija I.

 

Kult Svetog Đorđa

 

Grob Svetog Đorđa, crkva u Lidi

U srednjevekovnim pravoslavnim hramovima i manastirima on je u redu sa svetim ratnicima, borcima za hrišćanstvo, koje predvodi sveti arhangel Mihailo, predstavnik sila dobra i čistote novozavetne vere.

 

Na Đurđevdan 1237. u  manastiru Mileševa sahranjene su mošti  Svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa, koji je umro 27. januara 1235. u Velikom Trnovu (Bugarska).

 

Ime Sv. Đorđa,  u prevodu sa grčkog simgolizuje ratara, radnika i ratnika koji beskrajnom snagom razgoni sile tame. Poznato je da su se na njegovom grobu kasnije dešavala razna čuda, a mnogima koji ga poštuju i slave – javljao se u snovima.

 

Posvećene su mu mnoge crkve i manastiri, među kojima su manastir  Đurđevi stupovi, Staro Nagoričino, Temska, Kasteljan, Vraćešnica, Bogovađa, crkva na Oplencu, kao i Saborna crkva u Novom Sadu. Sveti Đorđe danas je poštovan kao zaštinik mnogih država i gradova u Evropi. Poštovan je i kao zaštitnik konjice, vitezova i viteštva i krstaških pohoda. Proslavlјaju ga Grci, Rusi, Bugari, Srbi, Englezi, Francuzi, Nemci, Italijani, itd. Novi Hram Svetog Georgija je podignut  u Lidi na mestu starog 1872. godine i postoji još uvek.

 

Đurđevdan

 

Verovatno nema slave toliko opevane u pesmama kao što je to slučaj sa Đurđevdanom. Starije generacije sigurno pamte pesmu “Na Uskrs sam se rodila, na Đurđevdan krstila” koju je otpevala Vasilija Radojčić. Bila je u to vreme rado pevana na svadbama i raznim drugim veseljima. Onako iz inata. Srpskog. Sportski i neki drugi navijači pesmu “Đurđevdan” Gorana Bregovića iz filma “Dom za vešanje” uzele za svoju nezvaničnu himnu, a žene su zavolele njenu ljubavnu poruku.

 

Još su naši stari govorili  “Đurđev danak – hajdučki sastanak”, podsećajući da su se u vreme turskog zuluma hrabri, brkati hajduci posle zimskog odmora okupljali na Đurđevan i počinjali svoj novi okršaj sa zulumćarima.  Prema narodnom, običajnom računanju vremena Đurđevdan je polutar godine. Naime, nekada se kada sat i kalendar nisu bili dostupni svima, vreme računalo do i od Đurđevdana. Đurđevdan najavljuje dolazak toplih i sunčanih prolećnih dana, što cvrkut ptica i raskoš zelenila i cveća caruju,  pobedu Sunca nad silama tame i zime, i sa njim oživljavanje prirode.  

 

Narodna verovanja

 

Za proslavu Đurđevdana vezuju se i brojni običaji i verovanja.  U različitim krajevima obeležavaju ovaj prolećni praznik na razne načine, međutim kada je u pitanju  priprema same slave pojedini rituali ovde ne odstupaju. Pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve obeležava se jedan od najvećih prolećnih praznika.

 

Običaji i verovanja vezana za Đurđevdan u srpskom narodu su svakako postojali i pre nego što je primljeno hrišćanstvo, pa se tako u nekim krajevima ne jede ovčije mleko i jagnjeće meso, niti se spava u prirodi. Domaćini koje slave ovu slavu očekuju vedro i lepo vreme, jer je to znak da će godina biti rodna, ali i zato što se toga dana ruča u prirodi.

 

Đurđevdan je prepoznatljiv po okićenim kućama ili kapijama raznim biljem koje su ukućani ubrali toga jutra na proplanku i prirodi nedaleko od svog doma. Uveče, uoči Đurđevdana, pletu se venčići od zelenih grančica i “đurđevskog cveća” – đurđevaka. Njime se okite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu, do sledećeg Đurđevdana. Da čuvaju dom i one u njemu.

 

Dodaj komentar

Click here to post a comment