MediaSfera
Piše: Ljiljana Šarac
Foto: privatna arhiva
Turističko putovanje do Milana faklultativno ima u ponudi i obilazak dva jezera: Komo i Lugano.
Iako drugi grad po veličini u Italiji zove da se istražuje još koji dan, topla preporuka je da se odoli tom iskušenju i krene u nove avanture.
Put do jezera Komo je kratak. Ne umara i ne oduzima mnogo vremena. Od Milana do Koma ima oko 45 kilometara. Kako su hoteli mahom izvan grada, ukoliko ste smešteni na tom pravcu, put može biti i duplo kraći. Od mesta Sarono nama je trebalo pola sata vožnje (20-ak km).
Kako se kroči iz autobusa rezak, svež, opojan, mirisan vazduh napuni vam pluća i prati kao nevidljivi plesač koji vas zavodi i hipnotiše.
Zelenilo vam masira vrat i vi u momentu osećate kako se opuštate, počinjući da shvatate zašto tu hrli svetski džet-set. Kada dođete do obale i zenice vam poljubi marinplava jezerska voda, već ste se zaljubili u krajolik koji ćete doživotno pamtiti.
Kao omađijani samo ćete jednim uhom slušati priču vodiča o tome kako je jezero glečerskog porekla i da je treće po veličini u Italiji. Da se nalazi podno Alpa na samom severu zemlje. Oblik mu je obrnuto slovo Y, a klima blaga, prijatna, mediteranska. Otuda na obalama i obroncima rastu lovor, azaleje, magnolije, palme, masline, kestenje, orasi… Mnogobrojna su stabla duda čijim se listom hrane svilene bube, tako da je grad Komo čuven po proizvodnji garderobe od svile. Zahvaljujući njenoj proizvodnji se obogatio.
Grad je osnovao Cezar tako što je napravio mrežu kanala i isušio močvarno zemljište, nakon čega je izgradio i organizovanu mrežu ulica. Tu naseljava petsto Grka kako bi razvili u tom kraju poljoprivredu. Posle Rimljana dolaze i prolaze Huni, Avari, Franci… Procvat nastaje sa Marijom Terezijom.
U sporoj šetnji, duboko dišući, uživaćete u blagom suncu koje vas miluje po licu, vetriću koji vam nestašno baruši kosu i prekrasnom muziciranju uličnih svirača.
Kao u bajci.
Sve je tako savršeno da postaje nestvarno. Imate potrebu da vas neko ćušne laktom kako biste se uverili da ne sanjate.
Vodičkinja nastavlja da sipa podatke kako je jezero jedno od najdubljih u Evropi sa svojih 410 metara. Dno mu je 200 m ispod nivoa mora. Hladno je i u najtoplijim letnjim danima i nije za kupanje.
Glave svih iz grupe se izvijaju prateći njenu ispruženu ruku prema žičari koja vodi do vidikovca i kafića na 500 m nadmorske visine.
U centru na trgu pokazuje nam na Piaci Duomo katedralu iz 14. veka izgrađena u gotskom stilu, mermerom raskošno ukrašene fasade. Ističe da treba obići i mauzolej Aleksandra Volte i gradski park.
Kada se okrene prema luci i brodiću koji će sve povesti u vožnju jezerom, noge same kreću za njom, a srce treperi od miline koja podiže adrenalin, dok se glava okreće kao na opruzi na sve strane, u strahu da se nešto ne propusti.
A na planinskim obroncima su se našušurile vile koje se mogu videti samo sa vode. Ljubomorno čuvajući privatnost, njihovi vlasnici su izgradili žičare do puta ili heliodroma. Tu su svoj mir tražili od Katarine di Mediči, potom Hičkoka, Hemingveja, do u skorije vreme Breda Pita, Sofije Loren, Džordža Klunija…
Divni vrtovi, dokovi za pristanak čamaca, vile vredne milione dolara kao što su Olmo ili Šarlota, čiji zakup za prijeme ili snimanja na dan koštaju pola miliona evra, ugodna vožnja brodićem, svedočili su nam o raskoši o kojoj se samo čita u ženskim časopisama ili se gleda u reportažama o moćnim i slavnim ličnostima.
Kad osetite da možete da se brzo i lako naviknete na takvu lepotu i raskoš, dođe vreme da se pođe na put do drugog jezera.
Bez pasoške kontrole (kažu da se baš retko sprovodi) na granici između Italije i Švajcarske za četrdesetak minuta stiže se do jezera Lugano i istoimenog grada koji je deveti po veličini u Švajcarskoj.
Jezero je 18 km2 u italijanskoj regiji Lombardija, a 30,7 km2 u švajcarskom kantonu Tićino. Od Milana je udaljeno 80, a od Berna 250 km.
Kao čaj u porcelanskoj šoljici izgleda jezerska voda okružena strmim masivima Alpa.
Klima koja vlada tim krajem je umereno kontinentalna.
Područje je bilo naseljeno još u vreme praistorije i Starog Rima. Tokom ranog srednjeg veka podignuta je crkva oko koje je nastalo naselje koje opstaje, razvija se, i u 19. veku naročito ekonomski jača. Danas je Lugano treće po značaju bankarsko središte iza Ciriha i Ženeve.
Svi koji su posetili oba jezera skloni su da ih upoređuju. Rezultat je nerešen. Jednima se sviđa više Komo, drugima Lugano. Zanimljiva je i istinita tvrdnja da su neuporediva i veoma različita.
Duž obale u gradu Luganu protežu se uske i šarmantne ulice starog gradskog jezgra. One izlaze na velike osunčane trgove nad kojima se vekovima uzdižu crkve i raskošne palate.
Duž čitave obale prostire se kilometrima dugačka fantastično uređena i cvećem ovenčana promenada. Švajcarci kao Švajcarci sve su doveli do savršenstva. Klupe su ofarbane u crveno i ima ih na svakom koraku. Iako u podnožju planina, koketno se na celoj trasi njišu palme. Po jezeru plove labudovi i utve zlatokrile.
Nestvarno lep, širom otvorenih kapija i vatrometom boja, turiste iz svih zemalja sveta dočekuje gradski park. Mir, ravnomerno pljuskanje talasa, razigrani beli oblaci na plavoj površini neba popuštaju konce vaših inače napetih živaca i uljuljkuju vas u svom zagrljaju.
Noge su odjednom teške kada treba da se krene natrag.
Osvrćemo se ne bismo li upili i sa sobom poneli delić te nesvakidašnje lepote.
Vreme je proletelo.
Umor je netragom nestao.
Ostala je samo želja da se ovim jezerskim lepotanima još koji put vratimo.
Smejuljimo se. Opušteni. Srećni.
Vredi pobeći od svakodnevice i bar na dan biti deo svetske elite!
Ljiljanu Šarac možete pratiti na:
https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/
https://www.instagram.com/saracljiljana_pisac/
Dodaj komentar