MediaSfera
Širom sveta i u Srbiji danas se obeležava Dan slobode medija, uz ukazivanje na sve veći pritisak i sve teži položaj medijskih radnika.
Generalna skupština UN je 1993. godine proglasila 3. maj za Svetski dan slobode medija sa ciljem da se podigne svest o značaju slobode štampe i podsetile vlade država da je njihova dužnost da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19. Univerzalne deklaracije o lјudskim pravima. Ujedno se na ovaj način obeležava i godišnjica Vindhuške deklaracije, izjave o principima slobodne štampe, koju je sastavila grupa afričkih novinara 1991. godine.
UNESKO obeležava Svetski dan slobode medija dodelјivanjem nagrade „Gilјermo Kano„, zaslužnim pojedincima, organizacijama ili institucijama, koji su dali izuzetan doprinos odbrani i/ili promociji slobode štampe bilo gde u svetu. Ova nagrada dodelјuje se od 1997, na predlog nezavisnog žirija od 14 novinara. Nagrada je nazvana u čast Gilјerma Kano Isaza, kolumbijskog novinara, koji je ubijen ispred kancelarije njegovog lista El Espektador u Bogoti, 17. decembra 1986. posle Kanovih članaka o kolumbijskim narko-kartelima.
Koliko su slobode medija i javnog izražavanja ugrožene pokazuje lista medijskih sloboda Reportera bez granica za 2019. godinu na kojoj se Srbija nalazi na 90. mestu od ukupno 180 zemalja, što je pad za 14 mesta u odnosu na prošlu godinu.
Reporteri bez granica su u aprilu ove godine u izveštaju za 2019. godinu upozorili da je Srbija tokom pet godina, otkako zemljom upravlja predsednik Aleksandar Vučić, prvo kao premijer, a zatim predsednik, postala mesto gde novinarstvo nije ni bezbedno niti podržano od vlasti.
„Broj napada na novinare i medije je u porastu, uključujući i pretnje smrću, a zapaljiva retorika na čijoj su meti novinari sve više dolazi od vladinih zvaničnika“, navodi se u izveštaju.
Povodom dana slobode medija NUNS, NDNV i sindikat “Nezavisnost” uputili su saopštenje u kome se kaže:
Na Međunarodni dan slobode medija ukazujemo na sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca koji svoj težak i odgovoran posao obavljaju nesigurni za svoju sigurnost i za ponižavajuće plate koje su na samom dnu lestvice među svim profesijama koje podrazumevaju visok nivo znanja iintegriteta. Podsećamo i da su vlast i država dužni da novinarima i medijima u Srbiji obezbede slobodan rad, bez diskriminacije, pritisaka i cenzure, kako bi se stvorilisvi neophodni uslovi za slobodu informisanja, kao i za slobodnu i fer utakmicu na medijskom tržištu.
Povodom dana slobode medija NUNS, NDNV i “Nezavisnost” ponavljaju zahtev da se do kraja rasvetle ubistva Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, te da se nalogodavci i počinioci zločina privedu pravdi. Zahtevamo i da se rasvetle i drugi napadi na medijske radnike, posebno da se unapredi zaštita novinara od sve češćih pretnji i pritisaka putem društvenih mreža.
UNS podseća šta je obeležilo „novinarsku godinu“
Udruženja novinar Srbije u svom proglau skreće pažnju da će godinu između dva Svetska dana slobode medija novinari u Srbiji pamtiće po palјenju kuće novinara portala „Žig info“ Milana Jovanovića, pretnjama zatvorom za novinare zbog kršenja pretpostavke nevinosti, pritiscima i koncentraciji vlasništva u medijima.
“Novinari će godinu pamtiti i po prvostepenoj presudi ubicama vlasnika i novinara „Evroplјanina“ i „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije koju su čekali dve decenije i brzom podizanju optužnice protiv predsednika opštine Grocka Dragolјuba Simonovića za palјenje kuće Milana Jovanovića.
U godini za nama nastavlјen je sunovrat projektnog sufinansiranja medijskog sadržaja. Osim lokalnih konkursa, i konkurs Ministarstva kulture i informisanja za televizije i produkcije prvi put s razlogom osporila su reprezentativna novinarska udruženja. Sve više novca, suprotno propisima, dobili su provladini tabloidi koji otvoreno krše Kodeks novinara.
Na Svetski dan slobode medija koleginica Maja Pavlović, vlasnica Kanala 9 iz Novog Sada, 19. dan štrajkuje glađu jer Upravni sud u Novom Sadu četiri godine razvlači spor po njenoj tužbi što ima lokalnu, a mora da plaća regionalnu frekvenciju.
Vrhovni kasacioni sud avgusta 2018. presudio je da je novinarka „Politike“ Svetlana Vasović Mekina nezakonito otpuštena nakon što je objavila ekskluzivnu informaciju o planu priznavanja Kosova po instrukcijama Stejt departmenta Sloveniji. Direktorka „Politike“ Mira Glišić Simić ne poštuje sudsku odluku i koleginicu Vasović Mekina ne vraća na posao, a država kao suvlasnik „Politike“ to toleriše.”
UNS zato ima i 9 zahteva za vlast u Srbiji:
1.Da Vlada uspostavi dijalog sa novinarima i medijima, uvažavajući standarde novinarske profesije i potrebe građana za pravovremenim, istinitim, nepristrasnim i potpunim informisanjem;
- Da Vlada do kraja godine omogući izradu medijskih zakona proizašlih iz Strategije razvoja sistema javnog informisanja (Medijska strategija);
- Da Vlada u sprovođenju Medijske strategije predloži zakone kojima će podsticati poštovanje profesionalnih i etičkih standarda u medijima, kao i radna prava novinara i medijskih radnika;
- Da se izmenama medijskog zakonodavstva osigura obaveza lokalnih samouprava (osim gradova sa više od 300.000 stanovnika) da izdvajaju najmanje dva odsto budžeta za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja uključujući i informativne programe;
- Da do promene medijskog zakonodavstva Vlada odnosno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvo kulture i informisanja jasno daju na znanje lokalnim samoupravama da neće tolerisati zloupotrebe u projektnom sufinansiranju medija;
- Da organi na svim nivoima vlasti poštuju Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja i odgovaraju na zahteve medija ne deleći ih na podobne i nepodobne;
- Da država dokle god je suvlasnik medija poštuje radna i profesionalna prava novinara i medijskih radnika;
- Da Vlada pruži podršku Komisiji za istraživanje ubistava novinara kako bi što pre bila podignuta optužnica za ubistvo novinara Milana Pantića i bile rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović;
- Da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine počne da radi svoj posao i kada su u pitanju sudbine više od 40 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, tokom NATO agresije 1999. godine, kao i na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005. godine.
Dodaj komentar