MediaSfera
Foto: Aleksandar Jočić
Rasprave o najavljenoj izgradnji gondole u Beogradu ne prestaju. Iako je deo stručne javnosti ustao protiv gradnje, vlast ostaje odlučna u nameri da gondolu gradi. Zato u organizaciji „Evropa Nostra Srbija“, koja je inicirala potpisivanje peticije protiv izgradnje gondole, najavljuju da će slučaj internacionalizovati.
Organizaciji „Evropa Nostra Srbija” najavljuje dolazak i međunarodna delagacija arheologa, urbanista, konzervatora, ekonomista i pravnika da se iz prve ruke upozna sa ovim slučajem, sretne sa svim prganizacijama i institucijama koje se bore protiv ovog projekta i sastane sa nadležnima. Dopisi sa molbom za sastanke poslati su svim nadležnim ministrima, institucijama zaštite spomenika kulture i predsednici Vlade Republike Srbije.
„Napraviće se jedna deklaracija o tome i to će ići onda i na međunarodne forume“, rekla je Irina Suboti’ iz organizacija „Evropa Nostra Srbija“.
Hoće li gondola povezati Kalemegdan i Park Ušće? Znak pitanja još je veći posle sudske obustave pripremnih radova.
„Gondola će biti izgrađena u skladu sa zakonom“, izjavio je ranije zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
Irina Subotić je, ipak, drugačijeg mišljenja.
„Ja verujem da se neće graditi, da će razum u jednom času ipak prevladati, a ne para“, kazala je.
Da, kako kaže, prevlada razum, doktor istorije umetnosti i predsednica nevladine organizacije koja se bavi zaštitom kulturnog nasleđa, boriće se i van granica Srbije.
Pasarela
Na zamerke struke odgovaraju političari
„Vi ste u nekim peticijama mogli da vidite da su napisali ti neki takozvani stručnjaci, ne kažem da među njima nema stručnjaka, napisali kako će biti srušen srednjovekovni zid. Taj zid gde će biti godnola nema nikakve veze sa srednjim vekom, izgrađen je 1948. godine. Pa su napisali da će biti urušena Kalemegdanska tvrđava. Mesto gde će biti gondola nije Beogradska tvrđava, Beogradska tvrđava je dalje, to je Kalemegdanski park. Nisu isto Kalemegdanska tvrđava i Kalemegdanski park“, rekao je Vesić.
„Nikakvi argumenti to nisu. To je celina, mi govorimo o Beogradu kao celini, o celini tvrđave. Tu jesu neke stvari rađene posle rata, ali tu postoje lagumi koji mogu da se sruše. Nama su sa Arhitektonskog i sa Građevinskog fakulteta rekli da nisu napravljene nikakve dobre analize o tome da li ti lagumi mogu da izdrže ono što oni hoće da urade“, objasnila je Subotić.
Kritičarima onoga što vlast namerava da uradi, još oštrije od zamenika gradonačelnika odgovara predsednik države.
„Ti ljudi ne znaju koji pričaju gluposti o tvrdjavi, oni ne znaju ni u kom delu Kalemegdana je tvrđava. Oni pojma nemaju o istoriji ovog grada“, izjavio je Aleksandar Vučić ranije.
Što je za deo stručne javnosti kič, za vlast je potencijalna nova turistička atrakcija.
Koliko je gondola na dugačkom štapu možda najbolje svedoči jedan drugi manje zahtevan, građevinski poduhvat. Iako je pasarela koja bi trebalo da poveže Kalemegdansku tvrđavu i Savsko šetalište trebalo da bude gotova još leta prošle godine, radnici su i dalje tu, a nove procene kažu da bi možda mogla da bude gotova do leta ove godine.
Gde je Beogradska tvrđava, a gde Kalemegdan
Kako zamenik gradonačelnika Goran Vesić, i predsednik Aleksandar Vučić u medijima šire neistine, i unose konfuzije o tome gde je Beogradska tvrđava, a gde Kalemegdan, gde srednjovekovni zidovi a gde posleratni, “Evropa Nostra Srbija” objavila je zvanične granice kulturnog dobra Beogradska tvrđava – lokaliteta za čije se očuvanje borimo, i ključne informacije o istom:
Granice Beogradske tvrđave kao kulturnog dobra su reke Sava i Dunav, Pariska ulica i Ulica Tadeuša Košćuška. One dakle obuhvataju lokaciju na kojoj je planirana gondola – tako da se gondola gradi na Beogradskoj tvrđavi i narušiće njene raznolike i važne slojeve.
Park Kalemegdan nalazi se na Beogradskoj tvrđavi i jedan je od novijih slojeva, ali je kao prvi javni park u Beogradu i Srbiji takođe zaštićen. I park Kalemegdan kao kulturno dobro biće narušen projektom gradnje godnole.
Na teritoriji Beogradske tvrđave, u podzemnim slojevima nalazi se i kulturno dobro Antički Singidunum i bedemi rimskog utvrđenja koji se prostiru na lokaciji gde je planirana stanica gondole Kalemegdan. Ovi rimski slojevi upisani su od strane Srbije na preliminarnu listu UNESKO za Listu svetske baštine, i takođe će biti uništeni ako se gondola bude gradila.
Beogradska tvrđava je celina sačinjena od fortifikacija i utvrđenja u istorijskom razdoblju od 1. v.n.e. – 18. v.n.e. Kao celina Beogradska tvrđava predstavlja najbogatiju riznicu za praćenje razvoja fortifikacione arhitekture na prostorima čitave bivše Jugoslavije – od rimskog kastruma, preko vizantijskog i srednjovekovnog grada, do osmanskog i austro-ugarskog sloja.
Mnogi slojevi Beogradske tvrđave stariji su od vidljivih slojeva Salzburške, Dubrovačke, Jerusalimske i mnogih koje Vesić pominje kako bi omalovažio značaj Beogradske tvrđave, i relativizovao štetu koju gradnja gondole nanosi.
Izvor: N1, FB Evropa Nostra Srbija
Dodaj komentar