Leonardo da Vinči: Tajna renesansnog genija

Leonardo da Vinči: Tajna renesansnog genija

MediaSfera

 

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Foto: Wikipedia

 

 

 

 

Na današnji dan pre 500 godina u dvorcu Šatou los Luce umro je Leonardo da Vinči, italijanski slikar, arhitekta, pronalazač, muzičar, vajara, matematičar i inženjer i jedan od najvećih umova u istoriji sveta. Legenda kaže da je umro na rukama francuskog kralja.




I danas, pesto godina od svoje smrti, Leonardo da Vinči, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Oko njegovog imena i dela ispredaju se najneverovatnije priče. A on nas dostojanstveno posmatra sa svog autoportreta prodornim očima, s licem uokvirenim dugom i gustom bradom.

 

Čovek renesanse

 

Rođen je 15. aprila 1452. u Ančianu, jednom delu opštine Vinči u Toskani. Njegovi roditelji, beležnik i 16-godišnja služavka, nisu bili venčani. Zbog toga je Leonardo odrastao kod dede, gde je počeo i da crta. Kao šegrt kasnije je došao u radionicu poznatog vajara iz Firence Andree del Verokja, koji je često dobijao narudžbe od porodice Mediči.

 

Zahvaljujući tim kontaktima, Leonardo je dobio pristup višim društvenim slojevima Firence i postao je član Lukasove gilde, udruženja umetnika iz Firence. Počeo je da slika portrete i madone. Neke od tih slika je držao godinama u svojoj radionici i stalno ih je nadopunjavao.

 

Živeo je i radio u Firenci, Milanu i Rimu – glavnim gradovima renesanse; družio se sa moćnim i bogatim familijama, između ostalih i sa Papom.

 

Oči – glavni put do znanja

 

Ovog neobičnog genija i umetnika vodila je neograničena želja za znanjem, koja je pokretala njegova razmišljanja i ponašanje dalje od granica koje su postavljali kruti običaji srednjeg veka. Otkrio je da su njegove oči njegov glavni put do znanja. Govori je da treba “znati kako videti”.

 

Želja da stigne dalje od drugih vodila ga je da proučava prirodu iz koje je crpeo ideje za svoje pronalaske i razmišljanja. U svemu tome veliku pomoć pružalo mu je njegovo majstorstvo slikanja.

 

Leonardo da Vinči: Tajna večera

Tajana večera

 

Danas na svetu postoji samo desetak slika koje mu se sa sigurnošću mogu pripisati. Iako je naslikao veoma mali broj slika, od kojih je većina ostala nedovršena, Leonardo je bio neverovatno uticajan slikar.

 

Na svojim slikama glavne likove stavljao je u prvi plan dok se u pozadini mogu videti ruševine i scene bitaka. Tako je na slici Posljednja večera” biblijsku priču obradio na sasvim nov način. Umesto da prikaže dvanaest apostola kao dvanaest zasebnih likova, Leonardo ih je podelio u grupe od po tri lika, stavljajući figuru Iskusa Hrista u središte slike. Interesantno je da na ovoj slici Juda sedi na istoj strani stola sa svim ostalima, isto kao i Isus Hristos i apostoli za razliku od tradicionalnog prikazivanja kada sedi na njima suprotnoj strani.

 

Slika je preživela bombaški napad saveznika 1943. Međutim vlažni zidovi dominikanske crkve Santa Marija de la Gracije u Milanu  ubrzo su uzrokovali pogoršavanje stanja cele slike. Kompleksni i radikalni postupak restauracije dovršen je u drugoj polovini devedesetih godina, tako da je delo  opet dostupno javnosti.

 

Upravo ova slika danas budi najviše mašte ljubitelja njegovog dela. Mnogi pokušavaju da u njoj pronađu neku Leonardovu tajnu poruku, brižljivo skirvanu od crkve. Poslužila je i kao inspiracija za knjigu i film “Da Vinčijev kod”.

 

Leonardo da Vinči: Mona Liza

 

Osmeh Mona Lize

 

Legendarna “Mona Liza” je jedan od najslavnijih portreta ikada naslikanih.  Leonardo je posebno bio vezan za njega i nosio ga je na sva svoja kasnija putovanja. Ovaj Leonardov rad je poznat i po osmehu firentinske lepotice, treće žene plemića Frančeska del Đokonda. Madona Elizabeta, zvana Mona Liza postala je tako besmrtna po najpoznatijoj i najmisterizonijom slici u istoriji.

 

Koliko je Da Vinči bio genijalan pokazuje softver za prepoznavanje lica, koji je utvrdio da je Mona Liza 83 odsto srećna, devet odsto zgrožena, šest odsto uplašena i dva odsto ljuta.

 

Leonardo da Vinči: Vitruvijev čovek

 

Pronalasci

 

Leonardova dela su odraz potreba ljudi toga doba, onoga šta su osećali i činili, sprava koje su pravili da bi mogli da grade zgrade, palate, dvorce. Njegove ideje zabeležene u više od 6.000 zapisa otkrivaju svu veličinu njegovih misli.

 

Da Vinčijev “Kodeks Lester” – beležnicu od 72 strane u koju je zapisivao razmišljanja na različite teme, od fosila, preko mesečevih mena, do kretanja vode – kupio je 1994. godine Bil Gejts za 30 miliona dolara.  Nekoliko stranica ove knjige iskorišćeno je kao skrinsejver za “Vindous 95”.

 

Leonardo je bio prvi umetnik koji je afirmisao tehniku slikanja sfumato, koja je posebno vidljiva na njegovim remek-delima. Leonardo je imao niz posebnosti u svom karakteru – poznata je činjenica da je bio sposoban da jednom rukom piše, a drugom crta, i to u isto vreme. Kao jedan od njegovih izuma pominje se ideja za kontaktna sočiva još 1508. godine. Ostavio je više anatomskih studija i skica, kao i tekstova koje je pisao tajnim rukopisom uz pomoć ogledala.

 

Anatomske skice

 

Ispred svog doba

 

Leonarda je mašta vodila da ide korak ispred svog doba.Bio je poznat koa i kao arhitekta i vajar i tu je ostavio ogroman doprinos. Napravio je planove za leteću mašinu, helihopter, padobran, menjač sa tri brzine, francuski ključ koji se podešava, disaljku za ronjenje, nameštaj na rasklapanje…

 

Kao vojni inženjer ostavio je crteže za oružja koja će se razviti 400 godina kasnije, uključujući i oklopni tenk, mitraljez, minobacač, dirigovani projektil i podmornicu. Izučavanje rečnih erozija ubedilo ga je da je Zemlja mnogo starija nego što Biblija tvrdi.

 

Francuski kralj Fransoa I pozvao ga je  1515. na svoj dvor pozvao, dobro ga je platio i dao mu sve slobode da se bavi svojim projektima. Otuda i legenda da je izdahnuo na njegovim rukama.

 

Uprkos svojoj genijalnosti, umro je ubeđen da je njegov život bio promašaj.

 

“Uvredio sam Boga i čovečanstvo. Moj rad nije dostigao kvalitet kakav bi trebalo da ima”, bile su njegove poslednje reči, prema tvrdnjama nekih biografa.