Snežana Ćosić: April u Beogradu

MediaSfera

Piše: Snežana Ćosič

Foto: Vasilije Savić, Aleksandar Jočić

Kad  uštirkani stoljnaci polete prema nebu i asfalt zaparaju nogari stolica sveže opranih bašta, povetarac pronese razgovor presecan laticama trešnjinog cveta, niko ne mora ni da izgovori. Povetarc šapuće opijen ljubavnim zanosom. April u Beogradu.

Grad Feniks, bezbroj puta rođen iz pepela. A koliko se svaki put ponovi i regeneriše najbolje se vidi s proleća. Okupan suncem,  vrba procvetala po parkovima i ljudima. Šapuću se dogovori, namigivanja kriju tajne. Pa onda s predvečerja krenu osmesi u očima, prikrivaju onaj na usnama, onaj koji bi rekao koga će te usne noćas ljubiti strasno.

Ti osmesi su skupi, svako od nas to dobro zna. To su osmesi na muku, na život, na sve ono što zapad ne može ni da zamisli. Smešimo se, napravićemo od toga dobar vic, ili šalu… ali nikada nećemo pokazati kako nam je zapravo.

Foto: Aleksandar Jočić

Inat, taj omiljeni sport nam pomaže da pobeđujemo, ali nam češće puta pomogne da dostojanstveno gubimo. Pa sa osmehom  naravno. I uvek to pa… pa zato što kao april, kao proleće koje nas godinama već čeliči, malo sunce pa malo kiša, pa ne znamo ni sami odgovor na najbanalnije pitanje:

– Kako si?

I svi će uvek reći:

– Ha, dobro sam.

To pitanje i taj odgovor su naš april. Naša tajna. Malo sunca, pa opet kiša. I osmeh, onaj koji zaobilazi usne.

Taj april, to je onaj april koji nikada nije ni postojao. To je onaj april koji sanjamo budni, da smo bezbrižni i da uživamo u prvim prolećnim danima. Zato je i toliko lep, onako kako nigde drugde nije, napravljen je od snova, najlepših želja i od onog kad bi…

Zato ćemo navući osmehe dok ispijamo već treću po redu kafu u nekom lokalu, sačekaćemo veče u  uvek prisutnom iščekivanju nečega od onoga što sanjamo budni. Kao i svaka misao i ona će pobeći sa mesecom i zvezdama.

Priče Snežane Ćosić možete čitati na blogu PRIČAJ MI

Snežana Ćosić

Snežana Ćosić je rođena u Župi, berićetnom kraju voćara, povrtara i dobrog vina. Umesto igre sa svojim vršnjacima, učila je slova, da bi u adolescentskom dobu pisanje postaje njena svakodnevnica. Autorka je romana: “Ne lomi mi lojze, ne kradi mi grojze”,“Stanica Balkan”, zbirke pesama “Ljubi me” i bloga sa milionskim pregledima “Pričaj mi”… Član je Udruženja književnika Srbije. Uskoro iz štampe izlazi i njena prva zbirka kratkih priča.