Medijske inicijative

Vreme: Vlast želi da umanji gledanost Nove S, ali su podaci SBB-a pouzdaniji

olja-beckovic-utisak-nedelje-korona-virus

MediaSfera

 

 

 

Kako je Nova S startovala sa jednom od najgledanijih emisija u srpskom etru – “Veče sa Ivanom Ivanovićem” i kultnom emisijom Olje Bećković “Utisak nedelje”, tako se odijum koji je prvo pratio Olju, a zatim i Ivana preneo i na Novu S, konstatuje “Vreme”.




Budući da je Nova S samo kablovska televizija, jasno je da ne može da parira nijednoj stanici sa nacionalnom frekvencijom, ali to nije dovoljno: potrebno je pokazati i dokazati da taj program niko neće i ne treba da gleda jer su, pobogu, izdajnici, ocenjuje se u tekstu “Vremena”.

 

Tako je, kako se dodaje, krenuo obračun saopštenjima u kojima se TV Pink hvali Nilsenovim istraživanjem da je njihova emisija “Hit tvit”, koja ide u istom terminu kao i “Utisak nedelje”, daleko gledanija od Olje i njenih gostiju.

 

S druge strane, Junajted medija navodi svoju statistiku koja kazuje da je program Nove S najgledaniji u Srbiji u terminima emisija Olje Bećković i Ivana Ivanovića.

 

Generalna izvršna direktorka Junajted medija Aleksandra Subotić za “Vreme” govori o razlikama između dva merenja, ističući da se za merenje gledanosti Nilsenovom metodom piplmetra, postavlja reprezentativni uzorak na nivou čitave teritorije koji predstavlja sva domaćinstva u zemlji koja poseduju TV uređaj.

 

“U Srbiji taj uzorak je 880 domaćinstava među kojima su domaćinstva koja primaju TV signal putem jedne od pay TV platformi, kablovske, IPTV ili satelitske platforme, kao i ona koja signal primaju putem zemaljske antene i nemaju pay TV uslugu. Takođe, ta su domaćinstva raspoređena na način da odgovaraju geografskoj distribuciji, distribuciji po socio-demografskim obeležjima porodice itd. Putem uređaja koji se postavljaju u domaćinstvima registruje se ko od ukućana, kada i koji kanal gleda. U Srbiji u 880 domaćinstava ima otprilike 2.500 pojedinaca. Na osnovu ponašanja tih 2.500 pojedinaca projektuje se gledanost svih pojedinaca u Srbiji koji imaju TV prijemnik. Nisam sigurna u tačnu brojku, ali pretpostavljam da je to negde oko sedam miliona, jer merenje ne uključuje decu mlađu od četiri godine”, navodi Aleksandra Subotić.

 

“Ovo sve je, naravno, sa prihvatljivom marginom greške jedino ukoliko je uzorak idealan, što mi ne znamo u slučaju Nilsena u Srbiji. Uzorak mora biti idealan predstavnik svih vrsta gledanja televzije, kablovskog, internet ili terestrijalnog, sa adekvatnom zastupljenošću svakog od sistema, mora biti realni predstavnik odnosa urbanog i neurbanog stanovništva itd. I mora biti na potpuno anonimnoj bazi jer ako samo 100 piplmetara ne projektuje stvarnu gledanost televizije (iz bilo kog razloga), rezultat će biti potpuno drugačiji. Dakle, ovakvo merenje je podložno velikoj statističkoj grešci i korupciji uzorka, što dovodi do netačnih rezultata, i nasleđe je prošlosti kada nisu bile dostupne interaktivne tehnologije”, dodaje generalna izvršna direktorka Junajted medija.

 

“Kod merenja gledanosti putem povlačenja podataka sa STB-ova (set top boksova), u slučaju SBB-a pružalac te usluge je TVbeat. Kada govorimo o kanalima dostupnim samo na platformama, statistička greška piplmetar metodoogije izrazito je visoka kao direktna posledica malog uzorka. To je ujedno i razlog zbog kojeg TV operateri koriste sopstvene podatke. U slučaju SBB-a podaci u Srbiji povlače se sa 450.000 STB-ova tj. iz 450.000 domaćinstava i ta brojka raste svakim danom kako korisnici bilo koje pay TV usluge SBB-a prelaze na digitalnu tehnologiju (D3 ili EON). SBB ima u Srbiji gotovo milion pretplatnika, te podaci iz 450.000 domaćinstava predstavljaju ponašanje milion pretplatnika (domaćinstava) što predstavlja oko 40 odsto svih domaćinstava u Srbiji. Sasvim je logično da se podaci sa STB-ova zbog velikog broja STB-ova sa kojih se prikupljaju daleko tačniji i precizniji od piplmetar metodologije kao pokazatelji ponašanja gledalaca pay TV operatera, u ovom slučaju SBB-a. Ova metodologija, za razliku od piplmetar metodologije, projektuje gledanost domaćinstava, ne pojedinaca i zbog velike veličine uzorka praktično ne sadrži marginu statističke greške”, ističe Aleksandra Subotić.

 

Izvor: N1




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .