Kultura

Tribina: Najbogatiji Srbin svog vremena, prvi moderni gradonačelnik Beograda – umro go i bos….

MediaSfera

 

 

 

Kako je moguće da je prvi moderni gradonačelnik Beograda, zahvaljujući kojem je Beograd između dva rata dobio neke od svojih najvećih simbola, ostao zaboravljen? Najuspešniji beogradski gradonačelnik za čijeg je mandata (1935-1939) srpska prestonica dobila neke od svojih simbola (spremite se, lista je podugačka):




Pančevački most, Zoološki vrt, Beogradski sajam, temelje Hrama Svetog Save, palatu “Albanija”, tramvajsku vezu Zemuna sa Beogradom, Vukov spomenik, Glavnu poštu, Tašmajdanski i Karađorđev park, Igumanovu palate, staru VMA, desetak novih osnovnih i srednjih škola, Gradsku polikliniku, Polikliniku za kožne i venerične bolesti, Dom dečje zaštite u Zvečanskoj, Univerzitetsku bolnicu u Tiršovoj ostao je većini Beograđana nepoznat.

 

Bio je prvi srpski tekstilni industrijalac sa akademskih obrazovanjem, venčani kum bio mu je kralj Aleksandar I Karađorđević.  Najbogatiji Srbin svog vremena slovio je za „radničku majku“, jer ko je u njegovim fabrikama radio – gradili su mu se stanovi, o Uskrsu i Božiću, znalo se – svako je dobijao štof za odela i kostime, deci odelca za Vrbicu, a svake pete godine grombi za zimske kapute. Svaka njegova radnica bi pred udaju dobijala „devojačku spremu“. 1500 siromašne dece je svake godine o trošku grada išlo na more. Bilo je to između dva svetska rata. Ostao je upamćen i kao gradonačelnik koji je smanjivao cenu struje, kako bi olakšao poslovanje zanatlijama, i to u vreme krize. Zanimljivo je da je od svog novca, još 1923. godine, kada nije bio gradonačelnik Beograda, deci svojih radnika podigao osnovnu školu „Štofara braće Ilić“ na Karaburmi. Danas je to OŠ „Jovan Cvijić“.

 

 

Iako mu je bilo obezbeđeno mesto u avionu kojim su Karađorđevići i članovi vlade napustili zemlju izbijanjem Drugog svetskog rata, Vlada Ilić ostaje u Beogradu. Posle Drugog svetskog rata imovina mu je konfiskovana, a on poslat u zatvor. Pakete u Sremsku Mitrovicu donosili su mu njegovi bivši radnici. Na intervenciju Vinstona Čerčila, Tito ga je pred kraj 1951. pustio na slobodu, ali је nekadašnji prvi i najbogatiji čovek Beograda od šloga ubrzo umro u potpunoj bedi, go i bos. Njegova udovica Olga (inače unuka čuvenog Laze Dunđerskog, tetka joj je bila fatalna Lenka Dunđerska) prehranjivala se tako što bi joj hranu davali nekadašnji radnici Vlade Ilića, koji bi je prepoznali na pijaci.

 

Kako i zašto Beograd zaboravlja one koji su ga najviše zadužili…  O fascinantnoj sudbini prvog modernog gradonačelnika Beograda – tribina “Beograd za početnike / necenzurisano”– sreda 24. april u “Galeriji 73” u 19 časova.

 

Gost tribine i predavač je Saša Stanković, autor monografije o Vladi Iliću, koji već 10 godina provučava život i delo prvog modernog gradonačelnika Beograda. Za manje od dve godine knjiga ima tri izdanja, a upravo teku pripreme za snimanje dokumentarog filma o Vladi Iliću uz podršku Grada Beograda. Saša Stanković je profesor književnosti u vlasotinačkoj gimnaziji, i dolazi zbog tribine iz Vlasotinca, rodnog mesta Vlade Ilića.

 

Tribinu vodi Smiljana Popov, autorka emisije “Beograd za početnike” tv Studio B.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije