MediaSfera
Foto: Pixabay
Širom sveta se 23. aprila obeležava Svetski dan knjige i autorskih prava. Kao i prethodnih godina, u Srbiji će biti organizovan raznovrstan program u slavu pisane reči.
Knjiga je najveći izvor infomracija, znanja i ideja. Knjigama se prenose poruke kroz prostor i vreme, a one najvrednije povezuju veliki broj generacija širom sveta. Tim povodom je odlučeno da se proslavlja Svetski dan dan knjige i autorskih prava u cilju odavanja priznanja magičnim rečima koje su nas obogatile ali i u cilju podsticanja na čitanje svih slojeva društva, a naročito mladih.
Kako je 23.april postao Svetski dan knjige?
Danom knjige je proglašen datum rođenja i smrti mnogih poznatih pisaca. Najčešće se napominje da je 23. april dan smrti dva velikana književnosti, Migela de Servantesa (po gregorijanskom kalendaru) i Vilijama Šekspira, koji je istog datuma i rođen (po julijanskom kalendaru). Manje je poznato da je ovo i datum smrti Inke Garsilaso de la Vege, Žozepa Pla, kao i datum rođenja Morisa Drjuana, Vladimira Nabokova i Manuela Valeho Mehie.
Praznik potiče iz Katalonije gde je prvi put obeležen 7. oktobra 1926. godine, na dan Servantesovog rođenja. Pisac i urednik Vinsent Klavel Andres je predložio Zvaničnoj komori knjižara i izdavača Barselone da se ovaj datum proglasi Španskim danom knjige, a oni su prihvatil ideju sa tim što su svečanost pomerili za 23. april kako bi se poklopila sa velikim španskim praznikom Dijada de Sant Hordi (Sveti Đorđe ili Đurđevdan). U Kataloniji su na ovaj dan još u srednjem veku organizovane svečanosti i turniri, a običaj je bio da plemići poklanjaju damama ruže. Danas je ovaj praznik spojen sa Danom knjige pa muškarci poklanjaju ženama cveće a one njima knjige. Zanimljivo je da Šekspirova otadžbina Velika Britanija nije prihvatila ovaj datum kao Dan knjige upravo zato što se poklapa sa proslavom dana nacionalnog sveca Svetog Đorđa, već je knjizi posvetila 14. mart.
Svetskim danom knjige i autorskih prava proglašen je 23. april na Generalnoj koneferenciji UNESCO-a održanoj u Parizu 1995. kada ga je prihvatilo oko osamdeset nacija.
Port Harkurt u Nigeriji ovogodišnja prestonica Dana knjige
Ovogodišnja prestonica Dana knjige je Port Harkurt u Nigeriji gde će posebna pažnja biti usmerena na decu i mlade i njihovu kulturu čitanja. Generalni direktor UNESCO-a Irina Bokova je u svojoj poruci povodom ovogodišnjeg Dana knjige naglasila da je knjiga otelotvorenje ljudske kreativnosti i želje za deljenjem ideja i znanja. „Istorija pisane reči je ujedno i istorija čovečanstva, a knjige igraju veliku ulogu kako u ličnom ispunjenju, tako i u društvenim promenama“, rekla je Irina Bokova.
Za ovogodišnju proslavu Svetskog dana knjige i autorskih prava raznovrsne programe su najavili Narodna biblioteka Srbije, Biblioteka grada Beograda, Muzej savremene umetnosti i Muzej istorije Jugoslavije, kao i veliki broj biblioteka i knjižara širom zemlje.
Ko najviše čita
Podaci pokazuju da su domaćinstva u EU potrošila više od 90 milijardi evra na potrošnju knjiga, novina i pisanog materijala, odnosno 0,6 odsto bruto domaćeg proizvoda EU. Gledano po stanovniku, reč je o sumi od oko 200 evra za knjige i novine. Na knjige najviše troše Slovaci, 2,1 odsto ukupne potrošnje domaćinstva, a najmanje Bugari i Grci, 0,6 odsto potrošnje domaćinstva. Stanovnici Finske, Poljske i Estonije najviše vremena provode ”nad” knjigom, čitajući knjigu u proseku 12-13 minuta dnevno, dok su Francuzi na začelju te liste provodeći vreme čitajući knjigu svega dva minuta dnevno. Građani Srbije smešteni su u zlatnoj sredini ovog istraživanja, podaci pokazuju da Srbi čitaju u proseku šest minuta dnevno. U svim zemljama, pokazuju statistike, više čitaju žene nego muškarci, ali muškarci koji čitaju to rade duže od žena.
Dodaj komentar