Vruće teme

Na današnji dan: Proboj logoraša iz Jasenovca

MediaSfera

 

Pripremila: Gordana Radisavljević-Jočić

Foto: Aleksandar Jočić

 

 

Srbija danas obeležava  nacionalni Dan sećanja na žrtve Holokausta i genocida nad Srbima, Romima i Jevrejima za vreme Drugog svetskog rata.




Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, je državni praznik u Srbiji, koji se obeležava svake godine 22. aprila i koji je posvećen sećanju uglavnom na Srbe, ali i Roma i Jevreje, i stradale u masovnim zločinima tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i u okupiranoj Jugoslaviji.

 

Dan sećanja na žrtve genocida obeležava se u spomen na 22. april 1945. godine kad je 600 od preostalih 1073 logoraša, zatočenih u Ciglani ustaškog logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina,  shativši da ih čeka sigurna smrt pokušalo da se, u očajničkom jurišu na stražare, dokopa slobode. Proboj je preživelo samo njih 117. Istog dana, proboj je izvršilo i 147 zatočenika u Kožari, od kojih je preživelo 11 njih.

 

Tačan broj žrtava još uvek nije poznat, ali se veruje da je oko 700 000 (a po nekim izvorima i više) lјudi stradalo, većinom Srba, koji su sistematski ubijani sa cilјem da se stvori etnički čista Hrvatska.

 

Osim logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina, sistem koncentracionih logora obuhvatao je više lokaliteta na teritoriji današnje Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

 

U procesu „pročišćenja Hrvatske nacije“, srpska deca bila su prva koja su ubijana, zajedno sa odraslima, čak i ako su ih majke još uvek dojile. Tokom četiri godine, između aprila 1941. i maja 1945, više od 73.316 dece ubijeno je u ustaškoj NDH. Najmlađa su bila još u kolevkama, dok su najstarija bila oko 14 godina starosti. Tokom Drugog svetskog rata, jedino mesto u celoj Evropi gde su postojali specijalni logori za decu bila je Hrvatska.

 

Spomenik Kameni cvet danas stoji na mestu gde se nekada nalazio logor, kao upečatlјiv podsetnik na tamošnje žrtve. Autor spomenika je arhitekta Bogdan Bogdanović. Završen je i svečano otvoren 1966. godine. I sama činjenica da je cvet sagrađen od betona ima svoju simboliku. Kada se posetilac tokom toplog, sunčanog dana nađe unutar spomenika, temperatura postaje izuzetno visoka, što posetiocu stvara dojam da se nalazi usred pakla, što je jasenovački logor i bio.

 

Sećanje na stotine hiljada ubijenih u Jasenovacu uskoro će se čuvati u novom Memorijalu kojeg je projektovao arhitekta Slobodan Maldini. Budući Spomen-kompleks na obali Save biće mesto komemoracije i odavanja počasti, ali i ambiciozni naučni centar, koji će biti nezaobilazna adresa za sve istraživače Jasenovca, Holokausta i genocida u NDH, pišu Novosti.

 

Logor je postojao

 

Zvanično, najveći koncentracioni logor na teritoriji Nezavisne države Hrvatske formiran je 21. avgusta 1941, u okolini istoimenog gradića. Ustaše su ga uništile u aprilu 1945. godine. Bio je stratište za Srbe, Jevreje, Rome, ali i za komuniste, kao i njihove pomagače. Njegovo postojanje navodi se u brojnim analizama fašističkih zločina i definitivno će ostati upamćen kao primer bestijalnosti i pogubnosti fašističke politike. Centar “Simon Vizental” u Los Anđelesu navodi da je u Jasenovcu ubijeno oko 600.000 ljudi u brojnim masovnim likvidacijama.

 

Najveći logor na Balkanu

 

“Nema sumnje da je Jasenovac bio najveći logor na području Balkana”, konstatuje istoričar Čedomir Antić. Dokumentacija pokazuje da je logor bio ogromnih dimenzija, odnosno da je bio u pitanju čitav kompleks, sastavljen iz pet manjih logora: Bročice, Krapje, Ciglana, Kožara, Stara Gradiška i Ciglana, koji je imao i krematorijum. Jasenovac premašuje svaki od 70 koncentracionih logora koliko ih je postojalo na području Jugoslavije, pa i logor Banjica, u kom je bilo gotovo 100.000 zatvorenika.

 

Srbi najveće žrtve

 

“Broj stradalih u Jasenovcu kreće se i do 700.000 ljudi, a gotovo 90 odsto stradalih bili su nesporno Srbi”, kaže Antić. Frapantno zvuče izveštaji nemačkih generala, u kojima se pominje da je broj žrtava pravoslavne vere u Jasenovcu meri stotinama hiljada života. “Nakon izgradnje spomenika ‘Kameni cvet‘ – koji je po meni neukusan i neprimeren Jasenovcu – hrvatska javnost počela je da umanjuje žrtve. Na kraju su prihvatili broj koji se kreće od 20.000 do 60.000 žrtava, ali velika većina i dalje ne veruje da je ovo bio genocid”, kaže istoričar Čedomir Antić.

 

Bio je pod kontrolom Hrvata

 

Logor Jasenovac bio je prvi sistematski izgrađivani logorski kompleks na teritoriji NDH, jedini koji je neprekidno delovao sve do kraja njenog postojanja. Osmislio ga je njegov prvi upravnik Vjekoslav Maks Luburić, koji je po osnivanju NDH bio ustaški dobrovoljac. Luburić je na mestu upravnika koncentracionih logora u NDH nasledio Miju Babića. Od kraja Drugog svetskog rata, Luburić je pobegao iz Hrvatske. U emigraciji je osnovao terorističku organizaciju.

 

Hapšenja po rasnim zakonima

 

Da je fašistička politika podrazumevala i genocid prema Srbima dokazuje, kako kaže Antić, i donošenje rasnih zakona iz 1941. godine, koji su se, osim na Jevreje i Rome, delimično odnosili i na Srbe. Ovi zakoni, koje je potpisao Ante Pavelić i koji su bili poznati i kao Nirnberški zakoni, doneseni su odmah u prvim mesecima nakon formiranja NDH. Njima je legalizovano hapšenje Srba, Jevreja i Roma, koji su tretirani kao niža rasa, što potvrđuje fašistički karakter NDH.

 

Logor je bio zločinački

 

Javnost u Hrvatskoj često logor u Jasenovcu želi da predstavi kao radni a ne logor smrti. Ipak, državna komisija Jugoslavije, u kojoj je bilo i Hrvata, utvrdila je još 1946. da je logor bio zločinački, te da je u njemu stradalo između 500.000 i 600.000 ljudi. “Prema jednoj anketi, čak 40 odsto građana Hrvatske veruje da su zločini prema Srbima bili posledica separatističke politike Srba. Taj stav je besmislen i nepristojan”, kaže Antić.

 

Tito ga nikad nije posetio

 

“Josip Broz nikada nije bio u Jasenovcu. On je potiskivao istinu o logoru, jer je imao otpor prema zločinima koje su, kako se tada govorilo, počinili jugoslovenski građani protiv jugoslovenskih građana”, kaže istoričar. Posledice takvog razmišljanja danas se vide i u Srbu, na obeležavanju ustanka, gde hrvatski ekstremisti ne dozvoljavaju da se u čisto srpskom kraju obeleži početak otpora genocidu, naglašava ovaj istoričar. Ipak, prva istina o Jasenovcu jeste utvrđena za vreme SFRJ.

 

Spekulacija 1

Logor smrti ili radni logor?

 

“Hrvatska strana se proteklih decenija jako trudila da Jasenovcu ospori karakter logora smrti, tvrdeći da je to bio radni logor. Ako jeste, postavlja se pitanje kako je u njemu život izgubilo toliko ljudi, otkud u njemu osobe nesposobne za težak fizički rad – žene, deca, starci – i na kraju, šta je on tako bitno proizvodio?”, pita se Čedomir Antić. I zaista, hrvatska administracija i danas u svojim zvaničnim istupima govori o “Radnom logoru Jasenovac”.

 

Spekulacija 2

Koliko je zapravo bilo žrtava u Jasenovcu?

 

“Tačan broj ubijenih može se znati samo ukoliko se saznaju sva imena žrtava, a s obzirom na to da je Nezavisna država Hrvatska funkcionisala poput zločinačke bande, podaci su mahom izgubljeni ili nisu ni postojali. Pokušalo se i sa arheološkim iskopavanjima, sondiranjem terena, ali tako se ne može doći do egzaktnog broja žrtava. Uz to, u Jasenovcu je postojao i krematorijum. Leševi su bacani i u Savu”, objašnjava Antić.

 

Izvor: Wikipedia, Blic




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .