Duhovnost

U susret VASKRSU: Dani Strasne sedmice

MediaSfera

 

 

 

Strasna sedmica (grčki: Μεγάλη Εβδομάδα – Velika sedmica) – Poslednja sedmica Vaskršnjeg posta pre Pashe – Vaskrsa, provodila se od najstarijih vremena u najstrožem postu. Apostolske ustanove propisuju da se ove sedmice upotreblјavaju samo hleb, so i voće, a Veliki petak i Velika subota su potpuno bez hrane.

 

Na bogosluženjima se podseća na poslednje zemaljske dana Gospoda Isusa Hrista – njegovu izdaju, hapšenje i stradanje na krstu. Ova nedelja se zove strasna, jer na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje i bol. Svakoga dana Strasne sedmice u hramovima su posebna bogosluženja, a kruna svih njih je Liturgija na Vaskrs.

 

Svaki dan ima svoju temu, a svi zajedno se provode u postu bez ulјa, izuzev Velikog četvrtka koji se smatra prazničnim danom, jer je ovoga dana ustanovlјena Sveta tajna Evharistije. Bogosluženje ovih dana izloženo je u Posnom triodu. Posni triod ovu sedmicu naziva Sedmicom spasonosnih stradanja.

 

Veliki ponedeljak

 

Na Veliki ponedeljak crkva podseća na starozavetnog Josifa koga su braća prodala za 20 srebrenika, ali se on spasao i kasnije vladao Egiptom. Prema crkvenom predanju, naziv velika, ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji, Isus Hristos učinio velika dela. Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu je otvorio put ka raju.

 

Zavaliti utorak

 

Na Veliki utorak Pravoslavna crkva pokazuje Bogočoveka Isusa Hrista koji je, kao sveznajući, još u subotu kada je vaskrsao Lazara iz Vitanije, znao da su ga jevrejske starešine osudile na smrt. Naziv “zavalita” nedelja potiče iz jugoistočne Srbije. Karakteristično za ove dane je i to što se više ne čuje pesma kao u cvetnoj nedelji niti se igraju kola. Razlog je Isusovo stradanje, koje će se desiti na Veliki petak. U ovim danima, se iz istog razloga, ljudi posebno posvećuju dobrim delima.

 

Velika sreda

 

Na Veliku sredu se spominje izdajstvo Jude Iskariotskog. Tog dana, u spomen žene koja je izlila miro na noge Hristove, u crkvama se vrši jedna od sedam svetih tajni, osvećenje jeleja. Tokom svete tajne jeleosvećenja vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i duševno zdravlje. Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji.

 

Crvena jaja

 

Običaj je da se na Veliki četvrtak ili Veliki petak farbaju kokošja jaja, a potiče iz doba Hristovog stradanja. Crvena boja predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja.

 

 

Jedno od obrazloženja kaže da su hrišćani na Veliki petak tvrdili da će Hristos vaskrsnuti, a Jevreji su im uz podsmeh govorili da će to biti kada kokoške počnu nositi crvena jaja.

 

Drugo predanje kaže da se vezuje za posetu Marije Magdalene Mirosnice caru Tiberiju. Otišavši u Rim, posle Hristovog vaznesenjada bi propovedala Jevanđelje, Marija je cara pozdravila sa “Hristos vaskrse” i pružila mu na dar crveno jaje. Naime, u to vreme u Rimu je bio običaj darivanja jaja za Novu godinu, koja je počinjala u proleće.

 

Zanimljivo je i predanje koje kaže: “Dok su stražari čuvali Hristov grob od hrišćana da ne odnesu telo svog rodonačelnika, doneše im pečenu kokošku. Jedan se stalno pribojavao da će Isus ustati iz groba. Njegovim drugovima je to smetalo, te mu jedan stražar odbrusi da će se to desiti kad pečena kokoš koju treba da pojedu poleti i snese crveno jaje. Samo što je to izgovorio pečena koka polete i ispusti crveno jaje. Stražari skočiše na noge i ugledaše Hrista sa anđelima koji ga uznose na nebo.”

 

Tajna večera, manastir Studenica

Veliki četvrtak

 

Pred praznik Pashe, u četvrtak, Isus Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim gde je na Veliki Četvrtak bila Tajna večera. Prema jevanđeoskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao: “Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova”. Zatim je uzeo čašu vina i dodao: “Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha”.

 

Hristove reči se na Veliki četvrtak, ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola. Praznovanje u svim hramovima SPC počinje liturgijom Svetog Vasilija Velikog koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike. Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina.

 

Na taj dan uveče, čitaju se dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se čitaju jevanđelja narod u crkvi kleči.

 

Veliki petak

 

Na Veliki petak  ili Strasni petak obeležava se stradanje Isusa Hrista, njegovo raspeće na časni krst i njegova smrt za spasenje sveta.

 

Toga dana, Crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili Hristovom Raspeću; počevši od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da Ga optuže, pa do glasnog vikanja judejskog naroda: “Raspni Ga!”; nošenja krsta kroz grad, na putu prema Golgoti; razapinjanja i praštanja dželatima rečima: “Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade”; umiranja, skidanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja tela platnom i polaganja u grob; postavlјanja straže da čuva grob da neko ne ukrade njegovo telo.

 

To je jedini dan u godini kada u pravoslavnim hramovima nema jutrenja niti bogosluženja, već se samo popodne drži opelo razapetom Isusu Hristosu. Tom prilikom, jedini put u godini, iznosi se plaštanica u koju je starac Josif iz Arimateje umotao Hristovo telo posle skidanja sa krsta.

 

Velika subota

 

Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti, obeležavaju pravoslavna crkva i vernici. Taj dan Hristos je proveo u Hadu, pa se obeležava u molitvi i tišini. Po završenoj Liturgiji jede se hleb i voda (suhojedenje).

 

Na taj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar. Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo. Na ovaj dan se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika.

 

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

 

Izvor: spc.rs, wikipedia

 

 

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .