MediaSfera
Piše: Ljiljana Šarac
Foto: privatna arhiva, Pixsbay
Umem i hoću da se obradujem prvim domaćim jagodama na pijaci, toploj letnjoj kiši, zalsku sunca, bebinom gukanju…
Ne želim da ijedno jutro i novi dan započnem podatcima koliko je ljudi stradalo u sudaru vozova, poplavama, zemljotresima, hiljadama kilometara daleko od nas. Taj grč i egzistencijalni strah se ugnezdi u stomaku. Klija kao korov. Kada uletimo u dnevne obaveze već smo napeti i neraspoloženi.
Ako ne možemo da se budimo uz kukurikanje petlova i cvrkut ptica, onda bar neka nam niko ne skida osmeh s lica!…
Treba biti mudar i premudar pa sačuvati bodar duh, fizičko zdravlje i snagu za sve borbe i izazove koji nas na životnom putu čekaju.
A toliko smo u svom veku doživeli i preživeli da je odlično ako smo iole sačuvali entuzijazma, bodrosti, duhovitosti, nežnosti, strpljivosti…
Mehanizam odbrane i samoodržanja je da čovek potiskuje i zaboravlja ružne stvari, grčevito se držeći za srećne trenutke.
U nastojanju da se spasemo od nedaća koje su nas prečesto, i kao pojedince, i kao narod pogađale, malo su nam se istrošili amortizeri.
Opelješili su nas Jezda i Dafina.
Čekali smo predugo u redovima za vize.
Strefila nas je hiperinflacija.
Uveli su nam sankcije koje su bile tako drastične da su nam ukinuli i crtane Diznijeve filmove. Sećate li se?
Išli smo u Mađarsku da kupimo nešto pristojno za jelo. Naši rafovi bili su prazni praznijati. Mogli smo da kupimo, grabeći se, po 3 flaše ulja, 5 kilograma brašna i isto toliko šećera ako do nas pretekne…
Bombardovali su nas. Sipali po nama osiromašen uranijum i kasetne bombe. Pogrešno su nas razumeli – mi smo vikali: ,,Avione, baci nam bombone“, a ne…
Popalili su nam srednjovekovne manastire na Kosovu. I? Pa, nikom ništa…
U filmovima nas prikazivali kao terosriste, ubice i loše momke.
A sve vreme nam mašu Evropskom unijom kao šargarepom na štapu.
I naš Hilandar je goreo… Pa?!
Ima jedna sjajna naša poslovica: u dobru se ne oholi, a u zlu se ne ponizi.
Tu je još jedna: dobro je lasno zaboraviti, a zlo nikad! Ili bi bar tako trebalo da bude.
Mene i moju sedu glavu (farbanu) ti faktori naučili su da poštujem sebe i svoj narod. Na tome im hvala!
Ljiljanu Šarac možete pratiti na:
https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/
Instagram: #saracljiljana_pisac
Lijiljana Šarac
Novinarka, PR, nastavnica, književnica, kolumnista, majka. Neko ko živi za pisanu reči i od pisane reči. Autor četiri hit romana. Radoznalog, istraživačkog duha, s neiscrpnom žudnjom da se ispituju i pomeraju granice, da se viri iza zidova, i da se prepreke na putu zaobilaze i prevazilaze. Neko ko veruje u svoje i snage ljudi sa kojima je bliska. Voli smeh i život sagledava uvek iz pozitivnog ugla. Živi po ubeđenjima koja deli sa članovima svoje porodice i đacima iz učionice, a od sad i sa čitaocima kolumne REČ BEZ ZIDA.
Dodaj komentar