Kamatica: Koliko Leks Specijalis košta običnog čoveka u Srbiji

MediaSfera

Fot: Pixabay

Nacrt zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima usvojen je 16. aprila a sednici Vlade Srbije, nakon čega će biti upućen u skupštinsku proceduru, saopštila je Vlada.

Ministar finansija Siniša Mali istakao je da se tim leks specijalisom rešava problem koji postoji više od jedne decenije, kao i da su mu prethodili teški pregovori, ali da je pronađeno kompromisno rešenje.

„Ovaj leks specijalis je kompromisno rešenje između nekoliko zainteresovanih strana – građana, odnosno udruženja koja ih predstavaju, banaka, i države sa treće strane. Razgovori nisu bili nimalo laki, ali smo uspeli da nađemo kompromis i najbolje moguće rešenje za sve tri strane“, kazao je Mali.

Kako je objasnio, Nacrtom zakona obuhvaćeni su svi korisnici kredita koji su i dalje zaduženi u švajcarskim francima, bez obzira na visinu duga.

„Predviđeno je da se preostali deo duga konvertuje u evre, kao i da iznos dobijen konverzijom bude umanjen za 38 odsto. Dodatno olakšanje predstavlja i činjenica da seobračunkonverzije vrši na iznos bez zateznih kamata“, istakao je Mali i zahvalio svim učesnicima pregovora.

Nacrtom zakona je predviđeno da kamatna stopa ne može biti veća od 3,4 odsto plus tromesečni ili šestomesečni EURIBOR, odnosno fiksna kamatna stopa ne može biti veća od četiri odsto.

U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu tog zakona banka je dužna da dostavi korisničku ponudu za zaključenje ugovora. Ukoliko prihvata da se konverzija stambenog kredita uradi u skladu sa tim zakonom, korisnik je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema dokumenata o tome obavesti banku i sa bankom zaključi ugovor o konverziji.

Nacrtom zakona biće omogućeno da se reši problem oko 16.800 ljudi koji su zaduženi u švajcarskim francima.

Prema prvim procenama, budžet Srbije će ovakvo rešenje koštati bar 80 miliona evra.

Portal „Kamatica“ pozabavio se pitanjem koliko će sve to koštati običnog građanina koji radi i plaća porez a od čijih para će se na kraju ovo i platiti.

Kako piše „Kamatica“, računica je sledeća:

Kako su prethodnih dana preneli mediji, iz državnog budžeta će biti izdvojeno 11 milijardi, tačnije 11.686,680,000 dinara. Kada ovaj iznos podelimo sa 2.143,120 zaposlenih, koliko ih trenutno ima prema podacima Državne službe za zapošljavanje, dolazimo do cifre od 5.453 dinara.

“Kamatica” je izračunala da se za ovaj novac (11 mlrd) može se kupiti čak 198 aparata za magnetnu rezonancu najvišeg kvaliteta. Za taj novac bi moglo 55 mesta u Srbiji obogatiti grandioznom fontanom kao što je ona na beogradskoj Slaviji. Dakle svaki zaposleni građanin će platiti 5.453 dinara za usvojeni leks specijalis.

Da podsetimo, leks specijalis je zakon kojim se određuje neka posebna oblast bitna za neku društvo. Najčešće ga donose Vlade određene zemlje kada žele da reše neki problem koji ne može drugačije da se reguliše. Mnogi verovatno, pored ovog domaćeg „specijalisa“, pamte i onaj koji je nedavno donela susedna Hrvatska, popularni „Leks Agrokor“.

S obzirom da rešavanje ovog problema nije planirano budžetom odlučeno je da se država zaduži tako što će emitovati obveznice i tako namiriti preuzete obaveze. „Kamatica“ dalje navodi da ovo rešenje nije najbolje. Kada iz medija iščeznu naslovi o švajcarcima pojaviće se o izvršiteljima koji izbacuju iz stanova.

Problem prezaduženih građana je problem koji nema indeksaciju u nekoj valuti. Prezaduženih ima u dinarima, evrima i švajcarcima. Bez mehanizma rešavanja prezaduženih klijenata banke nemaju problem da prezadužuju svoje klijente jer su upravo dobile potvrdu da će to kad – tad platiti država, zaključuju iz „Kamatice“.

Izvor Kamatica