MediaSfera
U isto vreme kada je izbio požar u katedrali Notr Dam u Parizu, goreo je i deo džamije Al Aksa u Jerusalimu. U ovoj džamiji, koja je za muslimane posle Meke i Medine treće najsvetije mesto, izgorela je prostorija za klanjanje, ali su vatrogasci lokalizovali požar koji se nije dalje širio.
Požar je brzo ugašen i niko nije povređen, prenosi RT.
Izbio je požar u sobi jednog od čuvara, koja se nalazi u blizini krova sobe za molitvu Marvani, navodi se u izveštaju agencije Vafa. Usledila je brza intervencija vatrogasaca, pa nije pričinjena veća materijalna šteta.
Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama vidi se dim koji se uzdiže iznad ove prostorije, poznate pod imenom Solomonove štale.
Džamija Al Aksa je treći najvažniji objekat u islamu.
Uzrok požara još uvek nije utvrđen.
Povodom ovog incidenta oglasio se i palestinski predsednik Mahmud Abas, koji je upozorio da niko ne bi smeo da napada ovo sveto mesto.
Džamija Al Aksa
Njeno ime na arapskom jeziku znači “najudaljenija džamija”. Nekada se ovo ime koristilo ne samo za ovu konkrentnu građevinu sa srebrnom kupolom već i za Kupolu na steni, Kupolu lanca, sedamnaest kapija (jedanaest ih je otvoreno, šest zapečaćeno) i četiri minareta, dakle za ceo kompleks na Hramovnoj gori, ali danas preovladava uži smisao.
Muslimani veruju da se Muhamed tokom Noćnog putovanja vazneo na nebo baš sa mesta na kome se nalazi Al Aska a islamska tradicija kaže da je u prvih sedamnaest meseci nakon seobe u Medinu Muhamed upravljao molitvu muslimana ka tom mestu dok mu Bog nije naredio da se moli usmeren ka Kabi u Meki.
Prvobitno je to bilo samo malo molitvenište sagrađeno od strane omejadskog kalifa Omera, ali ju je kalif Abd el Malik znatno proširio a njegov sin El Valid dovršio 705. godine. Četiri decenije kasnije zemljotres ju je srušio, pa ju je abasidski kalif El Mansur obnovio 754. Ovo se ponovilo u još dva navrata, poslednji put 1033. godine.
Trenutna građevina je iz 1035. i podigao ju je fatimidski kalif Ali az-Zahir. Krstaši su je koristili kao palatu, a kao džamija ponovo funkcioniše od Saladinovog zauzimanja Jerusalima 1187. godine.
Prorok Muhamed je tvrdio da molitva na mestu na kome je Al Aksa vredi kao pet stotina molitvi u običnoj džamiji (molitva u Svetoj džamiji u Meki vredi sto hiljada običnih molitvi, a molitva u Prorokovoj džamiji u Medini hiljadu).
Inače, Al Aksa se nalazi na najjužnijem položaju Hramovne gore i gleda ka Meki.
Na mestu Solomonovog hrama
Al Aksa se nalazi na Hramovnoj gori, mestu gde se nekada nalazio Jerusalimski hram. Ovaj hram je do temelјa srušen u 1. veku nakon neuspele pobune Jevreja protiv Rimljana. Nakon razaranja, Jevrejima je bio zabranjen ulazak u Jerusalim. Pošto su ga preoteli od Vizantije grad su zauzeli mus, koji su na mestu nekadašnjeg hrama sazidali džamiju. Zapadni zid koji opasuje uzvišenje na kome se nalazi Al Aksa, smatra se jedinim ostatkom Solomonovg hrama i predstavlјa najsvetije mesto za Jevreje koji ga nazivaju i Zidom plača.
Sa platoa Al Akse jasno se vidi Zlatna kapija koja je nekada zvana i Istočna. To je bila glavna kapija za ulazak u Jerusalim i Isus Hristos je kroz nju ušao na magaretu. Treba spomenuti da muslimani negiraju tvrdnju da se Al Aksa nalazi na mestu straozavetnog hrama. Za takvu tvrdnju, međutim, nema mnogo osnova.
Dodaj komentar