Događaji Preporučujemo

Otvaranje izložbe „Momčilo St. Mokranjac, hemičar, profesor, toksikolog“

MediaSfera

 

 

 

Izložba „Momčilo St. Mokranjac, hemičar, profesor, toksikolog“, u sklopu ciklusa „Velikani u farmaciji“, u organizaciji Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Muzeja Krajine iz Negotina i SANU, biće otvorena, u utorak, 16. aprila 2019. godine, u 18 časova, u Galeriji nauke i tehnike SANU, Đure Jakšića 2, Beograd.




Autorke izložbe Danijela Đukić Ćosić, vanredni profesor toksikologije Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, Jelena Manojlović, spec. farmacije, kustos Muzeja istorije farmacije i Emila Petrović, kustos Muzeja Krajine iz Negotina, kroz arhivsku građu, dokumente i predmete široj i naučnoj javnosti predstaviće život i rad značajanog naučnika, profesora, velikana u farmaciji. Stručni konsultant izložbe je istoričar Dejan Ristić.

 

Tokom svečanog otvaranja prisutnima će se obratiti prof. dr Danijela Đukić Ćosić i Dejan Ristić, dok će izložbu proglasiti otvorenom prof. dr Slađana Šobajić, dekan Farmaceutskog fakulteta. U svečanosti otvaranja izložbe učestvovaće i hor Dečijeg kulturnog centra Beograda, pod upravom Nevene Ivanović.

 

 

Momčilo St. Mokranjac sa roditeljima

 

Otac srpske toksikologije

 

Momčilo St. Mokranjac,  pseudonim Aga, rođen u Beogradu 28. aprila 1899. godine, od oca Stevana Mokranjca, slavnog srpskog kompozitora i majke Marije, rođene Predić (bratanice Uroša Predića), bio je hemičar i prvi profesor Toksikološke hemije na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, čija se najveća zasluga ogleda u utemeljenju obrazovanja u oblasti toksikologije, ne samo u Srbiji već i tadašnjoj jugoslovenskoj državi.

 

Izložba ima za cilj da povodom 120 godina od rođenja profesora Momčila St. Mokranjca široj i naučnoj javnosti predstavi njegov doprinos i zasluge u radu hemijskih laboratorija, osnivanju Instituta za toksikološku hemiju, nastavi i obrazovanju farmaceuta, saradnji između fakulteta i farmaceutskih udruženja, kao i bogat istraživački opus, koji je nagrađen značajnim priznanjima (dopisnim članstvom u Pariskoj akademiji farmacije i Lavoazijeovom medaljom), uz sve druge aktivnosti koje je Momčilo St. Mokranjac obavljao tokom radnog veka. Izložba će pokazati da se ime „Mokranjac“ vezuje za dva oca, oca srpske muzike i oca srpske i jugoslovenske toksikologije.

 

Momčilo St. Mokranjac

 

Osnovnu školu i pet razreda gimnazije završio je u Beogradu, a po izbijanju Prvog svetskog rata, kao sedamnaestogodišnji gimnazijalac povlačio se sa vojskom do Skadra i Sanđovani di Medua, odakle je prešao u Francusku. U Nici je položio veliku maturu 1917. godine, a potom se upisao na studije na Faculté des Sciences u Parizu, gde je diplomirao 1920. godine. Po završenim studijama radio je doktorsku disertaciju u Pasterovom institutu u laboratoriji za biološku hemiju kod čuvenog profesora Gabriela Bertranda, „oca“ mikroelemenata. Doktorirao je 1922. godine na problematici kobalta i nikla.

 

Momčilo St. Mokranjac

 

Po položenom doktoratu vraća se u Beograd, gde je iste godine postavljen za hemičara u tadašnjoj Državnoj hemijskoj laboratoriji (Toksikološko odeljenje). Na specijalizaciji u Toksikološkoj laboratoriji kod profesora Kohn–Abresta u Parizu boravio je tokom 1925. godine. Za šefa Hemijske laboratorije Beogradske opštine izabran je 1931. godine, a četiri godine kasnije za šefa laboratorije za ispitivanje plemenitih metala Narodne banke, gde je ostao do kraja 1946. godine, sa prekidom za vreme okupacije. Decembra 1946. godine izabran je za vanrednog profesora Farmaceutskog fakulteta u Beogradu za predmet Toksikološka hemija, a 1951. godine za redovnog profesora. Bio je upravnik Instituta za toksikološku hemiju od osnivanja Instituta, 1946. godine, do svog penzionisanja. Od 1947. godine bio je prodekan Farmaceutskog fakulteta, a zatim i dekan (1949−1952). Bio je dve godine i prorektor Medicinske velike škole. U penziju je otišao po svojoj molbi zbog bolesti, 1964. godine.

 

Tokom svog dugogodišnjeg, plodnog naučnoistraživačkog rada, dao je osnovne smernice i postavio temelje toksikologije kod nas, a za sobom ostavio „školu“ toksikologa. Već1949. godine objavio je i prvi udžbenik iz toksikološke hemije na srpskom jeziku (Toksikološka hemija), koji je pripremio po uzoru na udžbeničku literaturu francuske škole.

 

Profesor Momčilo St. Mokranjac preminuo je 1967. godine.




Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

GoetheFEST 2024

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .