MediaSfera
II deo: U potrazi za ljubavlju (metamorfoza)
Piše: Milica Cincar-Popović
Foto: Marija Ćalić, Violeta Soldatović, Miljko Radanović, Aleksandar Jočić,
U smrtnom svetu, sve je prolazno, pa i ono što se naziva istinom. Smrtnim svetom vlada laž, koja čuva stalnost prolaznosti. Samo je prolaznost neprolazna u svetu smrtnih.
Demetra je Psihu zaštitila od najveće opasnosti koja ju je od početka njenog puta dočekala: nevidljive, jedine od koje ni smrt nije spas; od lažne ljubavi.
Ljubav… Ne može se ljubav ni zadobiti ni steći patnjom i voljom. Volja je stanje koje zaledi celo telo, da bi se sva enegrija sabila u prednji čeoni režanj, kao mač namere. Gde je tu ljubav? Kada volja dela, sva osećanja su u stanju hibernacije.
Patnja? Patnja je bol krvarenja srca koje se cepa. Posle svakog cepanja, ostaje ga sve manje, dok se ne istroši sasvim. U čemu onda nositi ljubav? Patnja služi da pokrene čoveka na delanje, čim srce prokrvari. Pasivno trpljenje i podnošenje patnje je protiv prirode i svemira. Kao kad bi se zaustavljao porođaj. Princip je isti – jalovi naponi su ti koji bole; oni, koji su opasni i za majku i za bebu. Telo vrišti: „Delaj, delaj!“ Duševni bol je vrisak duše: „Delaj, delaj!“ Patnja ne služi da se podnosi, već da pokrene na akciju.
Foto: Aleksandar Jočić
Volja? Volja može biti snažan, moćan sluga ljubavi. Kada ljubav zada cilj, volja pomaže da se izdrži truckanje na putu i uklone prepreke. Ali, jao i naopako ako volja postane stanje postojanja! Nipošto!
– * –
Eto tako je Psiha, umornog tela i izgladnele duše, srca koje je neprestano cepano, a ostalo bez Erosovih poseta u snu da ga zašiva, došla u opasnost da se od princeze pretvori u robinju. U svetu glasnih trgovaca, božanski šapat ostaje nečujan.
Da, prošla je sva tri iskušenja koja joj je Afrodita zadala kako bi stekla pravo na besmrtnost, ali sada je trebalo da izuči nauk za koji se borila. Biti besmrtan, ne znači boriti se za ljubav, već UMETI VOLETI a za to je neophodno imati dar koji je prolaznima nepoznat – dar razlikovanja dobra i zla. Sirota Psiha, nije ni slutila šta joj se dešava. Prepuštena sudbini kojom je krenula, obavljala je zadatke, nadajući se dobrom kraju, iako nije ni umela da ga osmisli. Afrodita ju je bacala u vatru koja je topila njene strahove i slabosti, a ostali bogovi su plamen umirivali i stišavali, da bi nove, očišćene crte njenog karaktera očvrsle. Tako stalno iskušavana a nikad hranjena, Psihina duša bi se raspukla, da nije došla Demetra u pravi čas i osnažila joj dušu majčinskom ljubavlju.
Kada je svanulo, Psiha se probudila u Demetrinoj kolibi, čista i odmorna, spremna da se provoza Haronovim čamcem i nestrpljiva da upozna Persefonu. Ni časa nije časila. Pokupila je novčiće i medenjake i krenula kuda ju je Demetra uputila, čilog koraka, sjajnih očiju i obraza ružičastih kao njen šal. Svaki susret koji je usledio i svaka slika koju je ugledala putujući ka Persefoni, otvorile su po jedno do tada zatvoreno oko u Psihi. Ti se događaji nikad nikome ne mogu i ne smeju opisati, jer svaki je čovek jedinstven, te je i svačiji put kroz Podzemno Carstvo jedinstven. Drugome znanje o njemu ne može doneti ništa osim još više radoznalosti, ili čak, ne daj bože, tumačenja ili umovanja, koji kao okov čoveka vezuju za stubove iluzije.
Foto: Violeta Soldatović
Kada je ugledala palatu sagrađenu od čistog dijamanta, Psiha je znala da je stigla na odredište. Nimalo se nije začudila; krenula je pravo ka prestonoj dvorani, kao da je tu palatu već poznavala iz svojih snova, iako je znala da nije.
– * –
Dar razlikovanja dobra i zla – Eros
– Auh! Osećam se kao da sam spavao čitavu večnost! – promrmlja Eros, nastojeći da se iskobelja iz svilenih čaršava koji su mu se uplitali u ruke i noge.
Miris lovora
Smetalo mu je u tom poslu što mu je desna ruka bila skoro sasvim nepokretna zbog čvrsto pričvršćenog zavoja na desnom ramenu. „Neki Afroditin melem“, odmah je shvatio. Soba je mirisala na karanfilić i lavandu, kojima je Afrodita terala Alode dalje od Erosove postelje, i na lovor, koji Morfeus prihvata kao žrtvu paljenicu. „Znači, zaista sam veoma dugo spavao“, pomisli Eros, „čim me je Afrodita ovako pomno štitila“. „Ili je pomno pazila da se ne probudim! Iskušavala je Psihu bez mog znanja“, sinulo mu je odjednom.
– Ovamo – mahnuo je rukom mladoj nimfi koja je upravo spuštala naramak lovora ispred njegove odaje.
Nimfe su nemirne kao srne i ova se tako trgla kad ju je Eros oslovio, da su se liske lovora raspršile po celom podu.
– Ti… Zašto si budan? Mislim, kako? – zamucala je, tražeći pogledom dozvolu od…
„Od koga, ako ne od moje majke“, Erosu je bilo jasno. „Ovo je njena ujdurma!“ Pomirisao je zavoj na svom ramenu. Pa da, čak je i melem mirisao na lovor. „Na slatke snove“, pomislio je, ali je naglas izrekao laž:
– Zašto se osvrćeš? Majka me je probudila, ali se nije zadržala. Rekla je da će doći neko ko će mi sve objasniti i – eto, ti si se pojavila.
– A… Ali… Odakle da počnem? Čega se sećaš?
Foto: Miljko Radanović
– Svega što se desilo dok sam bio budan. Psiha je otkrila ko sam i tako izgubila zaštitu neznanja. Smrtna žena bogu može biti samo privremena ljubavnica, ali ne i žena, a ja sam sebe ranio svojom strelom da bih doveka bio zaljubljen u nju. Da je ostala u neznanju, da me njene oči nisu opazile, mogli smo da budemo večni ljubavnici, tako zaštićeni tminom od sveprisutnih očiju i suda Skupštine bogova. Ja sam bog, učinio bih da ona ostane večno mlada i lepa, iako je smrtnica! Ali, onog trena kad je ona saznala istinu, saznali su je i bogovi. Moja majka, koja je mrzi! Odmah sam pohitao do Afrodite, pre nego što joj učini nešto nažao… Čekaj, ili je to već učinila?
– Ali ne – Eros je brzo odmahnuo glavom – Psiha je živa. Bio sam s njom u snovima, svaki dan. Gde je? Moram da joj pomognem! Bogovi će je iskušavati. Moja majka! Nijedna žena ne bi mogla da se izbori s mojom majkom. Moram da joj pomognem!
– Kako to da ne znaš – počela je nimfa. – Da, pa ti si sve prespavao! Ti stvarno ne znaš… Ali… Rekao si da si bio s njom svaki dan…?
– U snovima. Ne misliš valjda da smo u svetu sna prepričavali dnevne događaje?!
Taman je htela da zapita: „Pa, šta ste radili?“, kad je shvatila koliko bi to bilo glupo. I, tako je nimfa prvo pocrvnela, a potom duboko udahnula i ispričala Erosu sve što se desilo.
Foto: Violeta Soldatović
Prvi deo priče, o Psihinom lutanju, Eros je očekivao. Bogovi joj nisu pomagali, nisu hteli da se zamere Afroditi. Pa naravno. Smrtnica je sama to htela. Posle svih noći koje su proveli zajedno, posle svih dodira i zajedničkih uzdaha i izdaha… Da poveruje kako je on čudovište! Glupača. Glupost se skupo plaća. Kako je samo mogla da bude tako glupa, a tako silno da ga voli, da njen jad nikad ne prodre u njene snove… Samo radost kad ga ugleda, i nežnost… Da, ipak je sve to bilo potrebno. Taj strah smrtnika od nepoznatog, i najpametnijeg bi pretvorio u budalu. Sad će dobiti večni život, sa njim, i biće sve u redu. „Ali…“, najednom je shvatio: „Ali, zašto ja više ne spavam?“
– Dobro, skrati priču, gde je ona sad? – upitao je, još pre nego što je Nimfa stigla do Psihinog odlaska u Afroditin hram.
Vrlo mudro je nimfa nastavila priču preskočivši epizodu sa bezzemljašima, ali kad je stigla do trećeg iskušenja, onog na Planini Zmajeva, Eros je već bio toliko crven od besa, da se uplašila kako će ili eksplodirati, ili je iskidati na komade. On, međutim, na nju nije ni obraćao pažnju. Slušao je njen glas, a pred očima mu je bio jedino napirlitani lik njegove majke kojoj bi zavrnuo šiju, samo da je smela da se pojavi! Uvek je bio dobar sin; ubadao je ljude svojim strelicama kako se njoj ćefne, branio njene hirove pred ljudima i bogovima, ali sad – sad je stvarno preterala!
– Hvala Zevsu, zaista je najmudriji! – uzviknuo je kad mu je nimfa ispričala kako je treći zadatak okončan. – Znači, prošla je sva iskušenja! Pa gde je sad? Zašto me nije ona probudila?
– Zato što je Psiha sad u Podzemnom Svetu – začuo je glas iza svojih leđa.
Afrodita.
Prvo Erosovo iskušenje
Ugledavši boginju, Nimfa je odskočila i hitro nestala u šumi oko zamka, a Erosov bes se pretvorio u led oko srca, kada je shvatio značenje reči koje je upravo čuo.
– Ne brini, živa je – nastavila je boginja, videvši ubledelo i zanemelo Erosovo lice. – Čeka te.
Mladi bog ju je gledao zabezeknuto.
– U Podzemnom Carstvu? – Nije mogao da veruje. Šta li je sad smislila? Prevazišla je sve svoje ujdurme! Moliće Zevsa da je napravi ružnom, bar na jedan dan. Učiniće sve što mu veliki Zevs bude tražio, dosta je izigravao malog, poslušnog sina! Neka vidi da i njena sujeta mora da ima granice.
Foto: Miljko Radanović
– Idem po Psihu – rekao je. – Nadam se da ću te videti na našem venčanju. Ako ti sujeta dozvoli da pozdraviš lepšu od sebe – dodao je pakosno.
Afrodita se nasmejala:
– Prvo treba da pronađeš svoju voljenu, sam. Bez Morfeusa da te vodi, mirisa lovora i moje zaštite.
Te reči utišale su plamen u Erosovim slepoočnicama. Zaista, on je Psihu nalazio u snu, kojim su vladali Morfeus i Afrodita. Sada je ostao bez njihove pomoći, da bi je našao na javi. Ali, šta je Psiha radila u Podzemnom Carstvu? Kako je ušla? Hoće li je Had pustiti da izađe, ili… ?
Svetilište Nekromanteion, Foto: Aleksandar Jočić
– Psiha je kod Persefone – objasnila je Afrodita. – Otišla je po kovčežić večne mladosti. Možda je već i izašla, pa spava. Veoma je umorna; zadaci su bili teški, a ti si joj stalno dolazio u snove. Potreban joj je odmor; dug, dubok san bez snova.
Dug, dubok san bez snova… Eros je odjednom shvatio Afroditin naum! Morao je da požuri. Brzo, poleteo je hitro, hitrije od Zefira, ka dvoru Hada i Persefone.
Nastaviće se…
Dodaj komentar