MediaSfera
Predškolska privatna ustanova „Savsko obdanište“ još zvanično nije otvorena, a već je izazvala negativne reakcije javnosti. Naime, činjenica da neko na mestu koje je nekada bilo najveći nacistički logor na jugu Evrope pravi obdanište razbesnela je Beograđane, te se mnogi pitaju gde je to izostala reakcija nadležnih.
Na ovaj problej juče je ukazao na svom Fejsbuk profilu istoričar Dejan Ristić:
“… један од објеката нацистичког логора на београдском Старом сајмишту постаје вртић.
Постоји ли било где у Европи пример да једно стратиште из периода Другог светског рата, уместо да буде место сећања, постаје теретана, ресторан, ноћни клуб и/или, на крају, вртић у коме ће се наша ,,деца осећати сигурно и вољено“?
Замислите вртић у Аушвицу, ресторан у Дахауу, теретану у Матхаузену или ноћни клуб у Јасеновцу.
Не можете то да замислите?
Не могу ни ја…
Наравно… Јер то није могуће…
Осим код нас.
Последњи пут када су деца била на том месту био је онај када су увођена у покретне гасне коморе, злогласне ,,душегупке“, да би била убијена.
Ово нема никакве везе са политиком, већ са тиме да смо као људи потпуно отупели на туђ бол и патњу.”
On podseća da je Staro sajmište odvavno utvrđeno za spomenik kulture.
U početku je logor Staro sajmište bio samo za srpske Jevreje i to prvenstveni žene, decu i starce. Svakodnevno od 8. decembra 1941. do početka maja 1942. godine, jevrejska deca, žene i starci ubijani su na putu od logora do pripremlјenih masovnih raka u selu Jajinci i za samo pet meseci u logoru je stradalo preko šest hilјada Jevreja. Kada je maja 1942. dovršeno uništavanje Jevreja,a Srbija proglašena za Judenrein – očišćenu od Jevreja, logor je počeo da prima i druge taoce komuniste, partizane, četnike kao i civile uhvaćene na području ratnih dejstava od maja 1942. do jula 1944. godine. Kroz Staro sajmište je prošlo oko trideset dve hilјade, a ubijeno je oko jedanaest hilјada lјudi.
Međutim, vlasnik ovog privatnog obdaništa Miodrag Krsmanović, kako kaže za „Blic“, u svemu ovome ne vidi ništa neobično.
– Video sam da se javnost uzbudila, ali ne znam samo zbog čega. Mi imamo sve dozvole i otvaranje tog vrtića se planira već sedam meseci. Naše prostorije će biti u renoviranoj zgradi koja je zadužbina Nikole Spasića – kaže za „Blic“ Miodrag Krsmanović i dodaje da nije upoznat sa brojem predškolaca koji su trenutno prijavljeni za pohađanje ovog vrtića.
Za Sputnjik on je objasnio da je i zakonski vlasnik čuvenog Spasićevog pavilјona od 1998. godine, koji je kupio od Zavoda za izgradnju Grada Beograda.
„Dobio sam dozvolu, rečeno mi je, nemojte pesmu i muziku, edukacija i školstvo može, a pesma i muzika ne može. Od Ministarstva prosvete sam to dobio, rešenje i sve papire kompletno, ali sad kad treba da ga otvorim, da započnem sa radom, odjednom čujem i vidim šta se piše“, kaže Krsmanović, zabrinut što će mu zbog pažnje medija propasti posao.
Na pitanje da li mu je u bilo kojoj državnoj instituciji rečeno da postoji mogućnost da zgrada dobije prenamenu, a da on bude obeštećen, Krsmanović kaže da mu o tome niko nije rekao ni reč.
“Staro sajmište postaje regionalni centar za istraživanje Holokausta”
Staro sajmište postaće regionalni centar za istraživanje Holokausta, a na tome radimo zajedno sa Muzejom „Jad Vašem”, rekao je gradski menadžer Goran Vesić u intervjuu za radio stanicu „Slovoljubve” početkom prošle godine.
Prošle godine mogla se pročitati i izjava članova prestoničke Komisije za izgradnju memorijalnog kompleksa Staro sajmište, koja zaseda već 9 godina, da je Ministarstvo za boračka i socijalna pitanja napisalo nacrt zakona o kompleksu.
Komisija za Staro sajmište, koju je formirao Grad Beograd, koju čine eminentni stručnjaci, a treba da pomogne da se ovaj prostor konačno stavi pod zaštitu, poslednji put se sastala u avgustu prošle godine, kada je dala svoje primedbe na predlog Zakona kojim bi ceo ovaj prostor trebalo da bude proglašen memorijalom.
Prema dogovoru članova komisije, koju čine predstavnici tri zajednice, predviđeno je da tri muzeja budu smeštena u tri paviljona na Starom Sajmištu. Za Muzej Holokausta određen je paviljon Nikole Spasića u kome je smešten vrtić “Savsko obdanište”, Muzej srpskih žrtava u Nemačkom, a romskih u Turskom paviljonu.
U paviljonu trgovca Nikole Spasića bila je bivša jevrejska bolnica u vremenu između 1941. i 1942, a sada je gimanstički klub i sala za sastatanke koje zakupljuje nekoliko društava. To je upravo bila ona lokacija gde je Hilda Dajč, kao bolničarka pisala pisma koja su ostala zabeležena kao neosporan istorijski izvor. Zbog tega je možemo slobodno zvati beogradskom Anom Frank.
Dok se u bivšem turskom paviljonu nalazi restoran, na mestu restorana nekada je bila mrtvačnica. O tome u kojim objektima će muzejske postavke graditi punktove sećanja odlučivali su predstavnici zajednica.
Izgradnja memorijalnog kompleksa je, tvrdilo se, konačno blizu realizacije, nakon više od 15 godina. Članovi Komisije za Staro sajmište tražili su i da zakon bude „leks specijalis“, kako bi se ubrzali imovinski poslovi, odnosno maksimalno ubrzala eksproprijacija zemlјišta na kome će se nalaziti Memorijal, kao u slučaju novog naselјa „Beograd na vodi“, koje sa druge strane Save gleda na mesto koncentracionog logora.
Ministarstvo: Nismo nadležni za određivanje lokacije
U Ministarstvu prosvete navode da su oni verifikovali 30. marta da ovaj privatni vrtić može da počne sa radom i da obavlja delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja u skladu sa zakonom, kao i da je ovaj vrtić dobio dozvolu za predškolski program, ali da nisu nadležni za određivanje lokacije gde će se ustanova nalaziti, nego je to nadležnost lokalne samouprave.
„Rešenje je doneto nakon što je prosvetni inspektor Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Gradske uprave grada Beograda utvrdio da su ispunjeni uslovi za početak radai obavljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja“, navode u Ministarstvu.
Sekretarijat: Ako je bilo propusta, kazniti odgovorne
Međutim, u Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu navode da gradski prosvetni inspektori po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja pri otvaranju novih vrtića ispituje uslove u pogledu prostora, opreme i didaktičkih sredstava, kao i vaspitnog osoblja i planova za upis dece, ali da to ne obuhvata i lokaciju objekta.
– Nakon dopisa sektora za inspekcijske poslove Ministarstva prosvete od 7. februara 2018. godine, prosvetnoj inspekciji prosleđen je zahtev za utvrđivanje uslova i početak rada Predškolske ustanove „Savsko obdanište“. Inspekcija je 26. marta prošle godine konstatovala da privatna predškolska ustanova „Savsko obdanište“ u Novom Beogradu ispunjava navedene propisane uslove, a koji ne obuhvataju lokaciju objekta. Bliže uslove za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti ustanove propisuje ministar i konačno rešenje o verifikaciji ustanove donosi Ministarstvo prosvete. Očekujemo da u ovom slučaju Ministarstvo preispita verifikaciju ustanove i ako je bilo propusta kazni odgovorne – navode u Sekretarijatu.
Dodaj komentar