Vruće teme

Bitka na Košarama: “Časno se borilo i časno ginulo!”

MediaSfera

 

Foto: Printscreen / YouTube

 

 

Na Veliki petak, 9. aprila 1999. godine, udružene snage terorističke Oslobodilačke vojske Kosova, regularne vojske Albanije i NATO-a predvođenog Amerikancima, koji su davali vazdušnu podršku, pokrenule su veliku ofanzivu na karaulu Košare, na granici tadašnje SRJ i Albanije.




Neprijatelj je bio višestruko nadmoćniji, pa se oko 1.500 srpskih vojnika branilo od napada hordi koje su brojale između 5.000 i 6.000 Albanaca.

 

Naša vojska je odolevala napadima sve do 14. juna, kada se, po Kumanovskom sporazumu povukla sa Kosova.

 

Odbrana Košara sprečila je kopnenu invaziju na Srbiju i onemogućila prekid komunikacija među srpskim formacijama, slažu se vojni stručnjaci.

 

Najveći deo srpskih snaga na Košarama činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka, prosečne starosti između 19 godina i 20 godina, a borili su se i Srbi dobrovoljci iz inostranstva i Kozaci.

 

Na Košarama je stradao i 21 oficir i podoficir, 50 mladića na odsluženju vojnog roka, 13 vojnih obveznika i 24 dobrovoljca, među kojima i jedan ruski dobrovoljac. Ranjeno ih je 256 i svi su oni danas ratni i vojni invalidi. OVK je priznao gubitak 200 boraca, ali ih je najverovatnije poginulo mnogo više, a zvanično su poginula i dva NATO vojnika, Francuz i Italijan, kao i jedan državljanin Alžira. Uništeno je pet albanskih tenkova.

 

Komandant odbrane Košara, pukovnik u penziji Ljubinko Đurković, rekao je ranije da je ta bitka simbol herojske odbrane srpske vojske. “Košare nikada nisu pale”, svedočio je on i dodao da se srpska vojska povukla po Kumanovskom sporazumu.

 

 

Đurković je podsetio da se 1.500 pripadnika vojske SRJ suprotstavilo nadmoćnijoj formaciji terorističke vojske Kosova, koja je bila pod komandom NATO oficira. Sećao se i da je tokom NATO bombardovanja, samo 12 vojnika dva dana i jednu noć odbijalo napad 250 albanskih terorista, koje su na kraju jurišem naterali u povlačenje.

 

“Mnogi od preživelih su zbog stresa izgubili mentalni kapacitet da privređuju i obezbeđuju egzistenciju”, rekao je danas za Tanjug pukovnik  Đurković.

 

On je odbranu Košara uporedio sa Kumanovskom bitkom u kojoj su oficiri jurišali sa vojnicima, kao i sa odbranom Beograda u Prvom svetskom ratu.

 

“U njihovom prvom ešalonu bile su dve brigade od 6. 000 ljudi. Drugi ešalon činila je ‘atlantska brigada’ dobrovoljaca iz zapadnih zemalja, a rezervu zelene beretke, marinci, pripadnici Legije stranca. Imali su apače, oklopni bataljon, artiljerijsku raktetnu diviziju, bacače raketa ...”, rekao je penzionisani pukovnik.

 

Đurković je dodao da se država skromno odužila boricima i porodicama poginulih vojnika. “Obećavano je da će se sve urediti Zakonom, koji je u pripremi, da ćemo dobiti spomenik. Očekujemo ga za Dan heroja Košara 14. juna”, rekao je on.

 

Jedan od boraca sa Kosova i Metohije Nenad Mihailović rekao je da bi za sve učesnike bitke na Košarama i Paštriku najznačajnije bilo da država donese Zakon, koji bi im regulisao status i olakšao egzistenciju, kao što su to učinile i sve zemlje i okruženju.

 

“Voleli bismo da nas se ne sete samo za godišnjice…. Preživeli smo pakao, kasetne bombe, stradanja i smrt … i ponovo bismo učini isto jer je to naša zemlja,” rekao je taj odlikovani ratni heroj za Tanjug.

 

Prosečna starost poginulih na Košarama bila je 25 godina.

 

Izvor: Mondo




Kategorije