Sutra su BLAGOVESTI – jedan od najvećih hrišćanskih praznika

Sutra su BLAGOVESTI – jedan od najvećih hrišćanskih praznika

MediaSfera

 

 

Pravoslavni vernici svake godine 7. aprila obeležavaju praznik Blagovesti, dan kada je arhangel Gavrlilo saopštio Bogorodici da će postati majka. Blagovesti spadaju u nepokretne i radosne hrišćanske praznike.




Praznik Blagovesti je jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi se u znak sećanja na “blagu vest”, kada je, prema crkvenom učenju, arhanđel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.

 

Retki slučajevi kada se Vaskrs poklopi sa ovim nepokretnim praznikom, zovu se Kiriopasha.

 

Zašto slavimo Blagovesti

 

Kada se Presvetoj Djevi navrši jedanaest godina prebivanja i služenja pri hramu Jerusalimskom, i četrnaest godina od rođenja — kada, dakle, stupi u 15-tu godinu života, saopštiše joj sveštenici, da po zakonu ona ne može više ostati pri hramu, nego treba da se obruči i stupi u brak. No kako veliko iznenađenje za sve sveštenike bi odgovor Presvete Djeve, da je se ona posvetila Bogu i da želi ostati devojkom ne stupajući ni s kim u brak.

 

I bi uručena starome Josifu iz Nazareta, koji joj beše i srodnik. U domu Josifovom Presveta Djeva produži živeti isto kao i u hramu Solomonovom, provodeći vreme u čitanju Svetog Pisma, u molitvama, bogorazmišljanju, postu i ručnom radu. Gotovo nikad iz kuće ne izlažaše, niti se interesovaše svetskim stvarima i događajima.

 

Malo je s kim uopšte govorila, i nikad bez naročite potrebe. Najčešće je u kući opštila sa dvema kćerima Josifovim. No kada se navrši vreme prorečeno Danilom prorokom, i kada Bog blagovoli ispuniti obećanje svoje izgnanom Adamu i prorocima, javi se veliki arhangel Gavril u odaji Presvete Djeve, i to, kako neki svešteni pisci pišu, u trenutku baš kada je ona držala otvorenog proroka Isaiju i razmišljala o njegovom velikom proročanstvu: Gle, devojka će začeti i rodiće sina! (Is. 7, 14).

 

Javi joj se Gavril u svetlosti arhangelskoj i reče joj: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom! i ostalo sve redom kako piše u Evanđelju božanstvenog Luke (Lk. 1, 26—38). Sa ovom arhangelskom blagovešću, i sa silaskom Duha Svetoga na Djevu Prečistu, otpočinje spasenje ljudi i obnovljenje tvari. Istoriju Novog Zaveta otvorio je arhangel Gavril rečju: Raduj se! da oznamenuje time, da Novi Zavet ima da znači radost za ljude i za svu stvorenu tvar. Otuda i Blagovest se smatra koliko velikim toliko i radosnim praznikom.

 

Sa ovom blagovešću arhangela, „silaskom Svetog Duha na prečistu devu”, počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila “Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom”, otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.

 

Smatra se da od Blagovesti počinje setva jarih žita. Takođe se veruje da je taj dan srećan za kalemljenje voća.

 

Narodni običaji i verovanja

 

Na sutrašnji dan pa sve do Velikog Petka dobro je započeti bilo kakav veći posao (gradnja, otvaranje radnje, spremanje ispita, itd.), kao i donošenje većih i važnijih životnih odluka koje bitno menjaju naš dosadašnji životni pravac.

 

Nekada se narod u selima bojao zime, sve dok taj dan ne prođe.

 

Prema starom običaju, na Blagovesti treba rano ustati i dan treba da počne sa pesmom devojaka. Nekada se praktikovao ritual u kojem devojke pevaju i skupljaju grane od kojih se pali vatra. Vatra u ovom ritualu predstavlja zaštitu od negativnosti.

 

Verovale se da na ovaj dan žene treba da se umiju u reci ili na nekom izvoru, a pošto su Blagovesti Bogorodičim praznik, mnoge žene se na ovaj dan mole Bogorodici za potomstvo.

 

Dan nakon Blagovesti pravoslavni vernici slave Svetog arhangle Gavrila koji je prema predanju zadužen za dobre vesti.