MediaSfera
Foto: Zeleni Beograd
Ministarsvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je da je građevinsku dozvolu koja se odnosi na pripremne arheološke radove na Кalemegdanu izdalo u skladu sa važećim prostornim planom i rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i da je krivična prijava poslanika okupljenih oko Saveza za Srbiju bespredmetna.
Ministarstvo, kako se navodi u saopštenju, „ne pita kome će da izda, a kome neće da izda građevinsku dozvolu, već nju može da dobije svako ko ispuni zakonom propisane uslove“.
Opozicioni poslanici Vesna Marjanović, Balša Božović i Marko Đurišić podneli su krivičnu prijavu protiv ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović, pomoćnice ministarke Jovanke Atanacković i drugih „saizvršilaca u izdavanju rešenja kojim se odobrava izgradnja gondole na zaštićenom području Kalemegdana“.
Navodeći da se radi o „jasnom pokušaju divlje gradnje“, poslanica Demokratske stranke (DS) Vesna Marjanović zatražila je hitnu reakciju tužilaštva jer su kako je ocenila, dozvole koje je izdalo resorno ministarstvo protivzakonite.
„Nadam se kako će ova krivična prijava biti još jedno pravno sredstvo kako bi se sprečilo urbanističko nasilje koje je trenutno na delu u našem glavnom gradu“, kazala je Vesna Marjanović a preneo DS.
Ona je dodala da će u narednom periodu biti organizovan protest na Kalemegdanu gde će pored građana biti pozvani „svi eminentni domaći i strani stručnjaci i sve organizacije koje se bave zaštitom kuturne baštine“ da kako je navela, „stanu u zaštitu tog kulturnog dobra od izuzetnog značaja“.
Beogradska tvrđava, koja je za spomenik kulture od izuzetnog značaja za Srbiju proglašena pre 40 godina, zajedno sa više manjih lokaliteta u Srbiji, nalazi se na zvaničnom sajtu Uneska na preliminarnom spisku lokaliteta koje Srbija namerava da predloži za imenovanje za svetsku kulturnu baštinu kao deo nominacije „Granica Rimskog carstva. Upis na ovu listu odobren je 9. aprila 2015. godine.
Stručnjaci upozoravaju da će kabinska žičara (gondola) promeniti percepciju antičkog Singidunuma (danas Beograd) i time zauvek ugroziti mogućnost da se ovaj dugogodišnji kulturni plan realizuje. Na taj način, ugroziće se preko 60 malih mesta u Srbiji koja vape za finansijskom podrškom.
Kao zemlja članica Uneska i osnivač Ujedinjenih Nacija, Srbija je dužna da o lokalitetima na preliminarnoj listi obaveštava Unesko o mogućim promenama i projektima koji utiču na izmenu lokaliteta.
Podsetimo Kada je reč o već upisanim dobrima, pre dve godine bili smo suočeni sa nelegalnom izgradnjom skijališta na Goliji i Unesko je zapretio skidanjem sa Svetske liste rezervata biosfere. Tada je problem otklonjen uz pomoć stručnog tima iz upravljačkog tela ovim rezervatom – „Srbijašume“, kao i aktivnošću Republičkog zavoda za zaštitu priode, a Komisija je odigrala uloga spojnice i facilitatora. Treba reći da je ovo i globalni problem; pre nekoliko godina Istorijsko jezgro grada Drezdena je skinuto sa liste Svetske baštine zbog nepoštovanja Uneskovih smernica i pravila za održavanje dobara, a trenutno je u istoj opasnosti i Beč.
Pofesor Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom pri Ministarstvu spoljnih poslova, u intervjuu za “Danas” odgovarajući na pitanje “da li Nacionalni komitet za saradnju sa Uneskom ima mehanizme, ovlašćenja i autoritet da zaustavi projekat izgradnje sporne gondole ili bilo kog objekta koji ugrožava kulturnu baštinu na listama Uneska” rekao je:
– Ne, osim što treba da naglasi značaj da se taj problem što pre reši kako na Beogradsku tvrđavu kao već nominovano dobro ne bi pala nikakva senka koja bi mogla da ugrozi njen upis na listu Svetske baštine, što mislim da svi želimo. Iako je za pretpostaviti da eventualna izgradnja gondole neće doprineti upisu, istina je da mi trenutno nemamo način da znamo kako će na eventualno postojanje gondole gledati evaluaciona tela Komiteta za svetsku baštinu, poput ICOMOS-a u Rimu, kada nominacija bude predmet njihovih procena.
On kaže da je projekat „Granice Rimskog carstva – Dunavski Limes“ trenutno najveći svetski prekogranični projekat Uneska, što povećava značaj našeg sudelovanja i nameće povišen oprez oko mogućih konflikata, poput, ovog oko gondole na Beogradskoj tvrđavi. “Unesko nema formalnu komunikaciju sa dobrom koje nije već upisano, ali ukoliko naši eksperti smatraju da im treba savet nekog eksperta iz Uneska u ovoj fazi, mogu da mu se obrate i o svom trošku zatraže mišljenje; Nacionalna Komisija za saradnju sa Uneskom nema sredstva ni ingerencije za taj vid saradnje, osim pomoći oko komunikacija, preko svog diplomatskog predstavništva u Parizu”.
Izvor: N1, Danas, MediaSfera
Dodaj komentar