Kultura

Stradanje Narodne Biblioteke Srbije: Dan kada je gorelo srpsko sećanje

MediaSfera

 

U Narodnoj biblioteci Srbije danas je obeležen Dan sećanja na stradanje nacionalne biblioteke tokom nacističkog bombardovanja 6. aprila 1941. godine.




Podsećamo na stradanja Narodne biblioteke Srbije koje se dogodilo pre 78 godina, 6. aprila 1941. Bombardovanjem Beograda koji je bio proglašen “otvorenim gradom” Nemačka i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska, otpočele su napad na Kraljevinu Jugoslaviju bez objave rata.

 

Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće spominjana brojka ubijenih civila je 2.274. Nemačke procene govorile su da je žrtava bombardovanja bilo između 1.500 i 1.700, dok je premijer Engleske Vinston Čerčil u izjavi za Radio London izjavio da su Nemci usmrtili skoro 12 hiljada duša.

 

Foto: Aleksandar Jočić

 

Već u prvom, od ukupno četiri talasa bombardovanja, tog dana, stradala je zgrada broj 14 na Kosančićevom vencu, tadašnja Narodna biblioteka Srbije. Zgrada je pogođena zapaljivim bombama u 16 časova. Požar je trajao nekoliko dana, a preme rečima stanovnika koji su živeli u okolini, ruševine su se pušile mesecima.

 

U opštoj panici i metežu, zgradu biblioteke niko nije gasio, a navodno su neki od nadležnih i pobegli iz Beograda.

 

 Dejan Ristić, bivši upravnik Narodne biblioteke Srbije i autor knjige “Kuća nesagorivih reči” je istražujući po arhivama otkrio da su susedi probali da nađu nekog od zaposlenih i vatrogasce, ali u tom haosu nisu uspeli. Drugi izuzetno dragoceni pisani izveštaj ostavio je dr Radoslav Grujić, upravnik Muzeja Srpske pravoslavne crkve. “U nedelju popodne je otišao do NBS i već ju je zatekao u plamenu. On beleži da je tražeći vatrogasce, naišao na jednu vojnu patrolu, da je zamolio njih, ali da nisu želeli da pomognu. Ceo grad je bio pod konstantnim vazdušnim udarima.”

 

Hitlerovo naređenje

 

U zvaničnom nemačkom dokumentu koji se odnosi na bombardovanje Beograda, predočenom na posleratnom suđenju, Narodna biblioteka je označena kao jedan od prvih ciljeva.

 

Ristić otkriva dragocen podatak: Aleksander Ler, general Četvrte vazduhoplovne flote nacističke Nemačke, kasnije komandant celog jugoistoka Evrope, prilikom prvog iskaza koji je dao jugoslovenskim vlastima, u Kupinecu kod Zagreba, vrlo detaljno, potpuno hladno govorio je o pripremama i realizaciji bombardovanja Beograda i priznao da je prioritet prilikom bombardovanja Beograda bilo uništenje Narodne biblioteke Srbije, na lični Hitlerov zahtev, zato što je u njoj čuvan viševekovni identitetski kod srpskog naroda.

 

Zdanje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu u Beogradu, Zbirka Muzeja grada Beograda

 

“Ta rečenica govori o cilju nacističke Nemačke koji se nije odnosio samo na porobljavanje zemlje već i na potpuno uništenje njenog identiteta. U vreme bombardovanja, Narodna biblioteka Srbije postojala je nešto više od jednog veka. Raspolagala je sa oko pola miliona bibliotičkih jedinica – to je vanserijsko blago”, kaže Ristić.

 

“U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku, pa tek onda ono što je za nas vojnički bilo interesantno”, naglasio je Ler. Na pitanje jugoslovenskih oficira zašto baš Narodnu biblioteku, odgovorio je: “Zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda.”

 

Uništene vredne zbirke

 

Ristić objašnjava da je biblioteka mogla biti spasena jer je gađana zapaljivim bombama koje nisu imale eksplozivnu napravu već leguru magnezijuma koja je u prvih 15 minuta od pada potpuno bezbedna, da bi tek posle razvoja hemijske reakcije stvorila temperaturu od 2.500 stepeni Celzijusa, kada bi se rasprskala u manje komadiće u krugu od 10 do 20 metara. Svaki komadić stvarao bi temperaturu od 1.300 stepeni i izazivao razarajuće požare. Ali, ukoliko bi bila zasuta zemljom ili peskom, prema uputstvu koje je deljeno Beograđanima uoči početka rata, za jedan minut bila bi deaktivirana – trajno.

 

Biblioteka je imala i zbirke turskih rukopisa, starih štampanih knjiga od 15. do 17. veka, starih karata, gravira, slika, novina. Osim toga, u njoj su bile sabrane sve knjige štampane u Srbiji od 1832. godine, kao i one štampane u susednim zemljama, ali i kompletne biblioteke Vuka Stefanovića Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića, P. M. Šafarika i drugih.

 

Spaljene knjige otkrivene prilikom obavljanja arheoloških istraživanja na lokalitetu NBS na Kosančićevom vencu sedemdesetih i osamdesetih godina XX veka
(iz Zbirke fotografija Narodne biblioteke Srbije)​

 

Formalno, izgorelo je sve osim jednog rukopisa, koji je opstao samo zahvaljujući tome što je pozajmljen, iako NBS nije pozajmna biblioteka. Odbijen je čak i zahtev kralja Petra da dobije knjigu na pozajmicu, uz obrazloženje da “nije ni institucija ni akademija” i nije mu moguće pozajmiti knjigu, “te da izvoli da dođe u NBS da je pročita”.

 

U pitanju je, kako objašnjava Dejan Ristić, puka slučajnost jer je nekoliko dana pre bombardovanja 6. aprila čuvenom istoričaru i akademiku Ćoloviću pozajmljen srednjovekovni rukopis, dragoceni Zbornik žitija taha monaha Marka iz 14. veka. Tu se nalaze i Žitije Svetog Save i Svetog Simeona, tekstovi i Domentijana i Teodosija i samog Svetog Save. “Treba napomenuti, a što se nedovoljno zna, postoji jedna čitava zbirka koja je neverovatnim spletom okolnosti sačuvana. To je kompletna Zbirka muzikalija, koja je u Muzičkoj akademiji, koja im je data na stalni revers i tako je sačuvana.

 

“Metite u podrum”

 

Ono što i dalje intrigira javnost kada je reč o bombardovanju duhovnog i kuturnog hrama je kako to da su knjige, iako je prvobitno planirano da budu izmeštene, ipak ostavljene u zgradi biblioteke. I dalje se polemiše da li je i ko odgovoran za to što su su “duhovna deca” jedne nacije pretvorena u pepeo.

 

Naime, već posle potpisivanja Trojnog pakta, očekujući ratno stanje, bio je spreman plan izmeštanja nacionalnog književnog blaga. Biblioteka je bila spakovana u 150 sanduka, rukopisi posebno u 38 sanduka, a stari časopisi u 22 sanduka.

 

Međutim, tadašnje Ministarstvo prosvete zabranilo je, 3. aprila evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i Narodne biblioteke, ali je naredilo da se sve dragocenosti sklone u podrum, što je i učinjeno. Čuvena izjava tadašnjeg ministra kulture Miloša Trifunovića “Metite u podrume! Zbrinite kako znate” i danas je potpuno neshvatljiva, a upravo toj rečenici istoričar Dejan Ristić je posvetio deo knjige “Kuća nesagorivih reči” čime je, kako je svojevremeno naveo, želeo da otgrne imena onih koji su svojim nečinjenjem, kako u miru tako iI ratu, doprineli uništenju Narodne biblioteke.

 

Knjige su, kao što je i naređeno odnete u podrum, a on je zatrpan peskom.

 

Ko je odgovoran?

 

Izveštaj Komisija za utvrđivanje uzroka propasti Narodne biblioteke, kojoj su pismene izveštaje podneli upravnik Narodne biblioteke Dragoslav Ilić, činovnik Đorđe Radojičić, inspektor Ministarstva prosvete inž. Radoslav Todorović, profesor Bogoslovskog fakulteta dr Radoslav Grujić, drugi službenici Biblioteke i očevici požara, imao je, očigledno, za cilj, zadat od okupatorskih vlasti, da se krivica za stradanje srpske kulturne baštine svede u okvire domaće neodgovornosti.

 

-Uočljivo je da se u ovom izveštaju nijednom ne spominje odgovornost neprijatelja (tada već okupatora) za iznenadno i višednevno bombardovanje Beograda, što je, pored ostalog, rezultiralo i uništenjem zdanja i zbirki srpske nacionalne biblioteke. Uprkos tome, izveštaj ove komisije za utvrđivanje uzroka stradanja Narodne biblioteke u Beogradu predstavlja dragoceno svedočanstvo o pojedinim aspektima odgovornosti upravnika i osoblja, ali i značajan istorijski izvor koji svedoči o otvorenim pokušajima da se, angažovanjem kvislinških organa vlasti, učini sve kako bi se primarno odgovorni oslobodili svake krivice za počinjeni ratni zločin i uništavanje kulturnog nasleđa.

 

Foto: Aleksandar Jočić

 

Odgovornost je svaljena na vladu i na zaposlene i upravnika biblioteke, a sve na osnovu izveštaja komisije koju je formirala Nedićeva vlada. Jedan od najdragocenijih izveštaja o nestanku NBS jeste svedočenje inženjera Save Veličkovića koji je i živeo u susednoj zgradi i koji je probao da prodre u biblioteku to popodne, objašnjava Dejan Ristić.

 

Time je, tokom jeseni 1941. godine, Narodna biblioteka ušla u jedan od svojih najtraumatičnijih istorijskih perioda – razdoblje rada pod okupacijom. Još uvek nedovoljno istoriografski obrađen, ono predstavlja poseban naučni izazov koji stoji pred savremenom generacijom istoričara i bibliotekara. Verujemo da će i ova istoriografska studija biti dragocen podstrek stručnjacima da, u svetlu novih naučnih saznanja, temeljno istraže to razdoblje prošlosti nacionalne biblioteke.

 

Izvor: Mondo, Nedeljnik, Novi Polis




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .