MediaSfera
Foto: Ne davimo Beograd
Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture je 1. aprila izdalo građevinsku dozvolu za izradu gondole na Kalemegdanu. Dokument je objavila inicijativa Ne davimo Beograd.
Dozvolu je potpisala pomoćnica ministarke Zorane Mihajlović, Jovana Atanacković,a prijava radova je podneta danas, što znači da mogu bilo kada da počnu sa postavljanjem ograde i bušenjem.
Podsetimo, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je sredinom februara lokacijsku dozvolu za gondolu koju zajedno grade Skijališta Srbije i grad Beograd, na osnovu koje je već formirana je nova parcela na Kalemegdanu na kojoj će biti prva stanica gondole.
Prijava protiv ministarke Zorane Mihajlović
Opozicioni poslanici Vesna Marjanović, Balša Božović i Marko Đurišić podneli su danas krivičnu prijavu protiv ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović, pomoćnice ministarke Jovanke Atanacković i drugih „saizvršilaca u izdavanju rešenja kojim se odobrava izgradnja gondole na zaštićenom području Kalemegdana“.
Navodeći da se radi o „jasnom pokušaju divlje gradnje“, poslanica Demokratske stranke (DS) Vesna Marjanović zatražila je hitnu reakciju tužilaštva jer su kako je ocenila, dozvole koje je izdalo resorno ministarstvo protivzakonite.
„Nadam se kako će ova krivična prijava biti još jedno pravno sredstvo kako bi se sprečilo urbanističko nasilje koje je trenutno na delu u našem glavnom gradu“, kazala je Vesna Marjanović a preneo DS.
Ona je dodala da će u narednom periodu biti organizovan protest na Kalemegdanu gde će pored građana biti pozvani „svi eminentni domaći i strani stručnjaci i sve organizacije koje se bave zaštitom kuturne baštine“ da kako je navela, „stanu u zaštitu tog kulturnog dobra od izuzetnog značaja“.
Kalmegdanska tvrđava je jedan od najznačajnijih spomenika kulture Republike Srbije. Tako vredna i izuzetna tvrđava je upisana na preliminarnu listu Uneska kao deo zbira lokaliteta “Granice rimskog carstva” koja obuhvataju 62 Rimska lokaliteta u Srbiji. Upis na ovu listu Unesko je odobrio 09. aprila 2015. godine.
Vladimir Pajić, konzervator-restaurator u autorskom tekstu u Danasu ukazuje da je kamen spoticanja, ili “žica spoticanja” ovim vanserijskim podacima predstavlja bespravna, planirana izgradnja gondole na padini Kalemegdana. Ova građevina će, ukoliko bude sazidana, promeniti percepciju antičkog Singidunuma (danas Beograd) i time zauvek ugroziti mogućnost da se ovaj dugogodišnji kulturni plan ostvari. Tom izgradnjom, ugroziće se preko 60 malih mesta u Srbiji koja vape za finansijskom podrškom i zaposlenjem, koju bi, u suprotnom, sigurno stekla.
Kao zemlja članica Uneska i osnivač Ujedinjenih Nacija, Srbija će doći u situaciju da gubi međunarodni integritet lošim, nepromišljenim bespravnim projektima. Nasuprot tome, Srbija je dužna da o lokalitetima na preliminarnoj listi obaveštava Unesko o mogućim promenama i projektima koji utiču na izmenu lokaliteta, naglašava Pajić.
Bedem iz prošlog veka
Odgovarajući na optužbe povodom gradnje gondole (kabinske žičare) novopostavljeni gradski urbanista Marko Stojčić poručuje da su priče koje se ovih dana protežu o rušenju Kalemegdana neistinite. Kako kaže bedem koji se ruši za gradnju nije deo istorijskog jezgra, već je sagrađen šezdesetih godina prošlog veka, a mesto sa koga „puca pogled“ na Novi Beograd biće prošireno.
Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda izgradnju moderne gondole nad zidinama srednjovekovne tvrđave pravda rečima da „najstarije tvrđave u Evropi i svetu poput Salcburga, San Marina, Jerusalima, imaju gondolu kao rešenje“ za povezivanje delova grada. Vesić kaže da su evropske i svetske tvrđave, koje imaju gondole, pod zaštitom UNESKO, ali da to nije slučaj sa Kalemegdanom, zbog Vojnog muzeja koji je u nadležnosti Vojske Srbije.
„Prvi korak za sređivanje Beogradske tvrđave je da se stavi na listu UNESKO, a to se može učiniti tako što će Grad Beograd da dobije osnivačka prava nad Vojnim muzejom, koji će ostati u funkciji vojnog muzeja sa civilnom upravom, a zatim da uz pomoć UNESKO sredi čitavu tvrđavu, kao što je to urađeno sa Golubačkom“, rekao je Vesić.
Očekuje se da gondola bude puštena u rad do kraja godine.
Trasa gondole koja će povezati Kalemegdan i park Ušće biće duga oko kilometar, stanica će se na jednoj strani nalaziti u blizini pristaništa i Beton hale, a na drugoj na mestu gde je sada skejt park.
U planu je da žičara bude opremljena sa 30-35 kabina, a svaka od njih mogla bi da ugosti između 10 i 35 putnika. Prevoz bicikla i pristup osobama sa invaliditetom takođe će biti omogućeni.
Dodaj komentar