Vruće teme

Bakić: Beograd se svesno i planski razara

MediaSfera

 

Foto: Aleksandar Jočić

 

 

Imamo okupiranu zemlju, sa okupiranim glavnim gradom, Beograd se svesno i planski razara, a u pitanju je urbanistički terorizam. Krši se javni interes, namerno se pravi haotični grad u kome se podstiče agresija.




Nema institucija, jer su naseljene poslušnicima i podanicima koji moraju da ćute. Tamo ima ljudi koji znaju isto ovo što mi znamo, ali rade onako kako im se kaže i ne bune se jer brane ono malo egzistencije što mogu da ostvare. Kada je takav teror u pitanju dužnost građana je da se pobune, da protestvuju i da pokažu građansku aktivnost. Ja ove proteste posmatram kao urbani pokret otpora, istakao je arhitekta Dragoljub Bakić na stručnoj tribini o štetnosti širenja pešačke zone u centru Beograda, koja je održana u nedelju, u organizaciji građanske inicijative Kretanje je život! Pešaci nisu maratonci. Tom prilikom, govornici i posetioci tribine razgovarali su o različitim štetnim aspektima gradske odluke da se iz centra grada izmesti saobraćaj i neplanski proširi pešačka zona, a predstavnici Inicijative su najavili dalje akcije u cilju zaustavljanja planiranih promena.

 

Sa širenjem pešačkih zona koje isključuju svaki drugi vid saobraćaja, počelo se u nekim Evropskim gradovima u 20. veku. Zbog nefunkcionalnosti, od ovakvih projekata se u velikom broju metropola odustajalo kada bi zona dostigla sedam hiljada kvadradnih metara. Beograd već sada ima 20 hiljada kvadrata pešačkih zona, a plan je da se dođe do čak 50 hiljada. To je prema Bakiću urbanistički populizam, dok sa druge strane nema kapitalnih infrastrukturnih projekata, kao što je kanalizacija.

 

– Poslednja besmislica je Vasina ulica. Neki tekstovi kruže, pa se u jednom od obrazloženja kaže da je Vasina ulica nefunkcionalna i ružna. Ona je najelegantnija i najvažnija ulica u Beogradu. Spaja najvažnije kulturne objekte ovog grada, muzeje, pozorišta, koncertne sale, studentske amfiteatre. Ona je sve samo ne nefunkcionalna. Zatvaranje Vasine ulice će biti jedan užas, zaključio je Bakić.

 

Upoređujući primere pešačkih zona u gradskim jezgrima gradova Evrope, istoričarka umetnosti dr Irina Subotić, naglašava da su ti primeri detaljno osmišljeni. Umesto izazivača problema, pešačke zone su dobro planirane i uređene, tako da nisu zanemareni izazovi poput odvijanja saobraćaja, gradskog prevoza, dostavljanja robe, pristupačnosti hitnoj pomoći i vatrogasnim kamionima, policije, kretanja starih i drugo. Za ove probleme, prema rečima dr Subotić, ova vlast nema sluha.

 

– Ono što se sada dešava u samom centru je pravi atak na građane. Sve što se radi, radi se u ime nekog imaginarnog turizma, u ime imaginarnih para koje treba da dođu, a ne misli se kako se ovde može kretati, disati i gledati to što se dešava. Svima je jasno da ovako brza promena Beograda, njegovog središta, njegovih spomenika, počev od Beogradske tvrđave, Kosančićevog venca, Skadarlije, Trga republike, budućeg Studentskog trga, Cvetnog trga i Slavije, je duboko unakažavanje grada. Mi smo predugo ćutali i pristajali da se u ime novog i modernijeg Beograda uništava ono što je njegov identitet, upravo ono što je privlačilo ljude, rekla je Subotić.

 

Ona je podsetila da je skup sličan ovoj tribini održan pre dve godine, kada se govorilo o širenju Francuske ulice, gde bi se napravile četiri trake kojima bi išli trolejbusi. Ova opcija više nije aktuelna, ali ostaje pitanje kako će se odvijati saobraćaj nakon najavljenih promena, dodala je Subotić.

 

Da pešačke zone same po sebi, ukoliko su stručno isplanirane, nisu nešto loše za građane, saglasan je i arhitekta Aleksandar Stanojlović, autor knjige „Pešačke zone u starim gradskim jezgrima“. Ipak, ovu koju gradi beogradska vlast, on ocenjuje kao restriktivnu i nefunkcionalnu.

 

– Mi smo ovde zbog načina korišćenja javnih površina u centru grada, niko ne spori da to treba popločati, urbano opremiti, ulepšati. Korišćenje javnih prostora jeste zadovoljavanje najvećeg broja građana. Širenje pešačke zone kao prihvatljivog modela svuda u Evropi danas, u ovom slučaju je upitno zbog toga što je građanima onemogućena dostupnost. Ovo postaje isključivo pešačka zona koja je restriktivna, zabranjena za ostale vidove saobraćaja, što je problem za korisnike, stanovnike i poslovne ljude koji su onemogućeni da dođu automobilom u centar grada. Posebno ulice koje su manje opterećene pešacima imaju prostora da prime manja kolska kretanja upravo u cilju dostupnosti. Pešačenju kao vidu saobraćaja treba dati što više prostora, o čemu se govori u studiji čiji sam autor. Takođe, prilikom organizovanja pešačke zone treba voditi računa da ona bude dostupna što većem broju građana i korisnika na što je veći broj načina. Svaki put kada pričamo o urbanizmu, u drugim gradovima u Srbiji je isto tako, ali u Beogradu je najgore, uvek se sve svodi na saobraćaj. To je najteže pitanje za grad, jer Beograd nema kapitalne stvari regulisane, ističe Stanojlović.

 

Oslanjajući se na primere iz Evrope, kao što su Beč, Minhen ili Milano, Stanojlović kaže da pešačke zone treba organizovati u okvirima istorijskog gradskog jezgra. Neophodno je da centar grada bude dostupan, kao i da se građanima omogući da izaberu način na koji će se kretati gradom.

 

Arhitektkinja Tanja Milovanović govorila je o legitimnim načinima na koje građani mogu da se bore za uređenje grada koje žele. Iako su krivične prijave protiv odgovornih u projektu širenja pešačke zone podnete, kako je navela, vlast na njih i dalje ne reaguje. Kao naredni korak ona navodi raspisivanje referenduma.

 

– Stari grad je rešen da napravi građanski referendum na kome bi se izjasnili stanovnici te opštine, što je pre to moguće. Prema njihovim informacijama, ne postoji zakonska zabrana ali ni odobrenje, da opština raspiše referendum. Građani bi se izjašnjavali da li su za ili protiv pešačke zone, i sa tim bi trebalo da se izađe pred Skupštinu grada i Upravu grada Beograda. To njih ne obavezuje da poslušaju, ali je način da se celoj borbi da legitiman okvir. Mislim da je najvažnije da se dogovorimo kako da našim komšijama prezentujemo ovo, da kada do referenduma dođe, taj odgovor bude svestan. Ne bih da utičemo na glasanje, možda ima ljudi kojima je pešačka zona fenomenalna, ali ljudi moraju da znaju šta dobijaju a većina to ne zna, rekla je Milovanović.

 

Prisutni građani su aktivno učestvovali u diskusiji posle održane tribine, predlažući dalje korake kako bi se sprečili radovi. Mogle su se čuti različite ideje, od podizanja svesti sugrađana o problemima koje će doneti pešačka zona, do organizovanja protesta, blokiranja građevinskih mašina i traženje pomoći od međunarodnih organizacija.

 

Kovačević: Zona nije po planovima iz osamdesetih

 

Tokom „žive“ i konstruktivne diskusije, sa komentarima i predlozima javljali su se i gosti tribine, među kojima se našao i arhitekta Bojan Kovačević, predsednik Akademije arhitekture Srbije. On je, između ostalog, upozorio je da nisu istinite tvrdnje gradskih vlasti da je zatvaranje Vasine, Studentskog trga i Varoš kapije bilo predviđeno planovima „pešačke zone“ iz 80tih godina prošlog veka, što je čest argument gradskih čelnika.

 

Izvor: Danas




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .