Magazin

11 pronalazaka koje su Srbi poklonili svetu

MediaSfera

 

Foto: Pixabay, Wikipedia

 

 

Srbi su zaslužni za mnoštvo pronalazaka, od kojih neke svakodnevno koristimo. Pogledajte spisak od jedanaest najpoznatijih i najvažnijih srpskih pronalazaka po izboru kanadskog sajta The Culture trip.




Mašina za šišanje

  

Sin odgajivača svinja iz vojvođanskog sela Neradin, konstruktor mašine za šišanje, otvorio je put za frizersku revoluciju 20. veka. Nikola Bizumić je postao brijački šegrt, ali njegov poslodavac nije hteo da ima ništa sa Bizumićevim pokušajima da postupak friziranja učini mnogo efikasnijim.

 

 

Nikola 1855. gotovo praznog novčanika napušta svoj zavičaj i odlazi u London, gde nije imao problema da pronađe spremne investitore za svoj izum. Samo deceniju kasnije berbernice širom Evrope bile su preplavljene njegovim mašinama za šišanje. Uzeo je pseudonim Džon Smit da bi lakše uspeo u svetu biznisa, a kada je umro, njegova imovina je procenjena na 22 miliona funti.

 

Vampiri

 

Neko vreme vampiri su bili vruća tema. „Vampir“ je jedna od malobrojnih reči koje je srpski jezik dao engleskom jeziku, zajedno sa „kravatom“ i imenom Tesla (više o tome uskoro).

 

Posle potpisivanja Požarevačkog mira 1718. godine Braničevom je vladala Austrija i upravo pedantnosti bečke administarcije dugujemo svedočanstva o događaju koji je tada preplašio Evropu. Austrijanci su primetili i zabeležili da je lokalno stanovnoštvo počelo neobičnu praksu “ubijanja vampira”.

 

Reč “vampir” potiče iz velikogradištanske opštine Kisiljevo, a “vampirska legenda” je istinita priča o Petru Blagojeviću, umrlom 1725. godine. To je prvo pominjanje vampirizma u Evropi i uticalo je na kreiranje „vampirske manije“. Ipak, najpoznatiji srpski vampir je, svakako, Sava Savanović, lik iz pripovetke „Posle dvadeset godina“, Milovana Glišića, po kojoj je snimlјen horor “Leptirica“.

 

Milankovićevi ciklusi

 

Prosečan čitalac možda nije upoznat sa Milankovićevim ciklusima, ali teško ćete naći dušu koja ni najmanje nije svesna termina „klimatske promene“ i njegovog značaja u savremenom svetu.

 

 

Ciklusi su nazvani po srpskom matematičaru i klimatologu Milutinu Milankoviću. Trebalo mu je četiri boce vina, ali je naučnik koji je rođen u Austrougarskoj,  došao do rešenja problema kosmičkog značaja koji je trebalo da reši: dešifrovanje da li se klimatske promene dešavaju po predvidlјivom redu.

 

Milankovićevi ciklusi su zajednički naziv za tri varijacije geometrijskog odnosa Sunce -Zemlјa koje utiču na količinu sunčevog zračenja koje dolazi na Zemlјu. On je univerzalan i primenljiv za čitavu geološku istoriju Zemlje. Milanković je takođe našao vremena da napiše romantičan naučno-fantastični roman „Kroz vasionu i vekove“ o čoveku koji putuje kroz vreme i koji je prisustvovao razvoju nauke.

 

Radio

 

Zasluga za pronalazak radija prvobitno je pripala italijanskom inžinjeru Guljermu Markoniju, ali je kasnije otkriveno da je Nikola Tesla prvi napravio ovaj izum. Tesla je imao dva radio patenta prihvaćena krajem 19. veka, ali finansijski uticaj Markonijevih zagovornika uticao je da Italijan dobije ovaj značajan patent.

 

 

Markoni je deo svoje karijere radio kod Nikole Tesle kao tehničar i tu je video i radio sa nekim tehničkim pronalascima koje će nastaviti da razvija samostalno. Tesla je podneo tužbu 1915. godine, ali je ubrzo bankrotirao, tako da je ovaj spor ostao dugo da se vodi. Vrhovni sud SAD je tek 1943. godine (posle Tesline smrti) priznao pravo Nikole Tesle na ovaj patent, mada nije retkost da se još ponegde nađu tvrdnje da je upravo Markoni izumeo radio.

 

Naizmenična struja

 

Tesla nije baš izmislio naizmeničnu struju (AC), ali je električni Isus“ bio čovek koji je učinio naizmeničnu praktičnom i upotreblјivom za celu planetu. Sve dok bogati investitor Džordž Vestinghaus nije stao iza njega, Teslin rad na  naizmeničnoj struji nije se ozbilјno shvatao. Električni rat između jednosmerne (DC) i naizmenične struje su bili u jeku. Edison se upustio u vrlo javnu kampanju protiv naizmenične struje, ali je Tesla na kraju pobedio.

 

Teslin sistem naizmeničnih struja omogućio je znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Ovim otkrićem je započela industrijska revolucija, a takozvana Teslina struja zbog svoje visoke frekvencije od više ampera nije opasna za ljudsko telo, te na osnovu svog dubinskog delovanja u unutrašnjosti tela svoju primenu nalazi i u medicini (dijatermijska struja).

 

Dalјinski upravlјač

 

Tesla je dobio patent za dalјinski upravlјač 1898. godine, nakon što je za demonstraciju koristio brod na motorni pogon. Prošle su godine pre nego što je tehnologija počela da se koristi na smisleni način. Danas je teško zamisliti savremeni svet bez tehnologije dalјinskog upravlјača. Teslinim izumom njegov brod je kontrolisan radio signalima, koji su kasnije pokrenuli kormila i propelere.

 

Bežična komunikacija

 

Savremenu bežičnu komunikacija započela je sa Nikolom Teslom.Tesla je sanjao da će jednog dana svaka osoba na planeti moći da dobije besplatnu energiju. Počeo je da gradi na Long Ajlendu toranj poznat kao Vardenklifski toranj, koji će koristiti prirodne frekvencije za prenos podataka širom sveta – koja je možda prethodnik svetskoj mreži. Bio je na dobrom putu da završi toranj kada se njegov investitor DŽ. P. Morgan povukao, navodeći kao razlog nedostatak profitabilnosti od projekta.

 

Teslin kalem

 

Kako se može govoriti o Nikoli Tesli bez spominjanja kalema koji nosi njegovo ime? Teslin kalem se koristi za proizvodnju veoma visokog napona visoke frekvencije. Nikola Tesla je ovaj transformator koristio u eksperimentalne svrhe za proizvodnju munja, istraživanje električnog osvjetljenja, fosforescencije, proizvodnju rendgenskih zraka, elektroterapije, bežičnog prenosa električnih i radio signala i energije na daljinu.

 

To je izum koji je stvorio leteće lukove električne energije i omogućio mu da upali sijalice bez upotrebe žica. Teslin transformator se danas koristi u edukativne svrhe i za zabavu, a može se videti u naučnim muzejima i sajmovima radi proizvodnje kraćih munja, što je zanimljivo posetiocima.

 

Muzej Nikole Tesle u Beogradu to odlično demonstrira, dopuštajući posetiocu da upali sijalicu koristeći samo svoju ruku i malo Tesline magije.

 

Telefonska komunikacija na dalјinu

  

Nikola Tesla nije bio jedini srpski izumitelј koji je sebi stvorio ime u Americi. Mihajlo Pupin je otišao u potragu za Američkim snom 1874. godine, naoružan želјnim umom i pet centi u džepu. Novac je ubrzo otišao na komad razočaravajuće pite, ali njegov mozak je ostao netaknut.

 

Patenti Mihajla Pupina postavili su temelјe za emitovanje radio talasa pomoću elektronskih predajnika, što je predstavlјalo osnovu za početak razvoja radio tehnike i svih vidova savremene bežične komunikacije. Sedam njegovih patenata inicirali su novo doba u kojem su radio talasi značajno doprineli ubrzanom razvoju savremene tehničke civilizacije 20. veka, kao i informatičke u 21. veku.

 

 

Njegovo otkriće omogućilo je otklanjanje štetnog dejstva kapacitivnosti vodova koje je predstavljalo glavnu smetnju prenosa signala na dužim rastojanjima, a manifestovalo se pojavom šuma. Problem je rešen postavljanjem induktivnih kalemova na strogo određenim rastojanjima duž vodova. Razradio je novu matematičku teoriju prenosa oscilacija kroz žicu sa raspoređenim masama, a ti induktivni kalemovi u njegovu čast nazvani su Pupinovi kalemovi. Ovaj patent mu je doneo svetsku slavu i bogatstvo.

 

Čovek iz Idvora je takođe bio jedan od osnivača NASA-e.

 

Bionička šaka sa pet prstiju

 

 Prva bionička ruka u istoriji čovečanstva napravljena je u Institutu „Mihajlo Pupin“ sedamdesetih godina prošlog veka, tačnije 1972. godine. Takozvana „beogradska šaka“ nalazi se u svim svetskim udžbenicima iz robotike i to baš pod tim nazivom – „beogradska šaka“.

 

 

 

Profesori Rajko Tomović i Milan Rakić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu započeli su 1963. godine pionirski rad na izradi veštačkog organa sa čulom dodira i 1964. godine konstruisali model prve u svetu protetičke robotske šake na eksterno napajanje. Ovaj njihov pronalazak predstavlja početak razvoja protetičke industrije u svetu.

 

Rajko Tomović je bio produktivan čovjek koji je objavlјivao romane paralelno sa radom u laboratoriji, a inspiraciju je crpeo iz velike lјubavi prema klasičnoj muzici.

 

Plastika

 

Ognjeslav Kostović Stepanović zaslužan je za kreiranje prve na svetu verzije plastike. Stepanovićevo stvaralaštvo se zapravo zvalo arborit, po mnogima prvi veštački, sintetički materijal, neku vrstu šper-ploče. Sastojao se od slojeva tanko ljuštenog furnira koji su pod dejstvom vodene pare i pritiska spajani posebnim lepkom-cementom, što je takođe bio Kostovićev pronalazak. Zahvaljujući tom lepku, arborit je impregniran protiv truljenja, upijanja vlage i dejstava nafte i kerozina.

 

To je bila jedna od mnogih ideja koje su bujale u umu čoveka koji je veći deo svog života proveo u Rusiji. Stepanoviću se takođe pripisuje da je prvi na svetu stvorio je leteći čamac, hidroavio, projektovao podmornicu za osam lјudi sa pogonom na motor…

 

Međutim, njegov rad je uništen u požaru, a njegova doživotna posvećenost Istoku značila je da je veliki deo njegovog rada na Zapadu ignorisan.

 

Izvor: The Culture trip




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .