Vruće teme

Slučaj jednog tvita: Priča o odgovornosti

MediaSfera

 

 

 

Povodom tvitova Rodoljuba Šabića i reakcijom koju su izazvali u javnosti oglasio se i  Insajder sa stavom redakcije:




Dok se sedi na buretu baruta – šibica se ne pali. Ili se to barem ne čini ukoliko iza toga ne stoji namera da se napravi šteta. Ako je to već učinjeno u pitanju je ili zla namera ili ekstremna neodgovornost. Ili je to zaista moralo.

 

U slučaju tvita bivšeg poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića u prvom času smo isključili sve razloge koji bi ukazivali na neodgovornost i poverovali da su podeljeno društvo i atmosfera sejanja netrpeljivosti i nasilja koji vise u vazduhu eskalirali i uzeli danak. Da su brojne optužbe na njegov račun koje su od njega mogle načiniti metu u nečijoj glavi stvorile opravdanje i sliku da je u redu prema njemu primeniti i nasilje.

 

Da li je presudio strah, opšta paranoja, atmosfera pretnji, nesvesnost moći i uticaja društvenih mreža ili nešto drugo, ispostavilo se da je tvit lažna uzbuna i poprilično neodgovorno uzbunjivanje javnosti.

 

Takođe, dogodilo se i ono od čega strahujemo u Insajderu – zanemarili smo oprez koji nas često vodi i ispostavlja se opravdanim i hteli da prenesemo informaciju koju  nismo mogli da proverimo jer se Šabić nije javljao. Pogrešili smo.

 

Ovaj slučaj ipak neće biti potpuni promašaj ukoliko iz njega svi ponešto naučimo, a ponajpre to u kakvom društvu živimo.

 

Jer opravdani strah očas posla pređe u paranoju, paranoja u lažne optužbe, optužbe u etiketiranja, a ovi pak daju opravdanje za nasilje. Toga smo bili svedoci u decenijama za nama. I zato svi snosimo odgovornost. A odgovorno ponašanje podrazumeva i izvinjenje i objašnjenje kada je neophodno. Zato ovaj tekst.

 

Stefanović: Šabića niko nije napao

 

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da Rodoljuba Šabića, koji je sinoć na svom Tviteru objavio fotografiju na kojoj se vidi njegovo krvavo lice, niko nije napao.

 

“U interesu javnosti Srbije, želim da kažem da Ministarstvo unutrašnjih poslova danas sa sigurnošću može da saopšti da gospodina Rodoljuba Šabića u Beogradu juče niko nije napao. Iako ovaj događaj nije prijavljen, niti je gospodin Šabić pozvao policiju, želeo policijsku pomoć niti asistenciju u bilo kom trenutku, policija je izašla na lice mesta, utvrdila tačnu lokaciju gde je Šabić pao, prikupila snimke okolnih kamera i nepobitno utvrdila da ga nijedno lice koje je prolazilo ulicom ni u jednom trenutku nije napalo”, kazao je Stefanović, a saopštio MUP Srbije.

 

Ministar je rekao i da je policija obavila “kriminalističku obradu lica mesta i forenzički prikupila dokaze”.

 

“U ovom trenutku se završava i prikupljanje snimaka dodatnih kamera iz okolnih ulica, kako bi se i nepobitno potvrdilo da čak nije ni bilo drugih lica u njegovoj neposrednoj blizini u trenutku kada je gospodin Šabić pao. Istovremeno, želim da osudim monstrouozne pokušaje da se ovaj incident zloupotrebi kako bi se vodila kampanja protiv države i kako bi se na jedan užasan način predstavilo da je navodno država kriva, da je neko želeo da napadne Rodoljuba Šabića i da se radi o ugrožavanju njegove bezbednosti”, kazao je Stefanović.

 

Lavinu komentara na društvenim mrežama pokrenuo je i tvit Željka Mitrovića, vlasnika Pink televizije koji je objavio snimak sa jedne od kamera u Sremskoj ulici.

 

Za sada se i dalje ne zna kako je došlo do povrede Rodoljuba Šabića, ali se ponovo otvara pitanje odakle građaninu Mitroviću snimak sa kamere.

 

Šabić je jutros objavio tvit u kojem je naveo da veruje da se nije radilo o napadu na njega.

 

“Hvala svima na podršci. Sinoć na VMA sanirana arkada i ušiven obraz. Neko me u Sremskoj ulici od pozadi sapleo i udario sam glavom u trotoar. Verujem da nije bio napad, već slučaj, niko me posle, kad sam pao, nije udarao. Policije, državne ili gradske nije bilo, ni tada ni posle”, napisao je Šabić.

 

Izvor: Insajder, N1




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .