Kultura

Grčka arhitektura koja je menjala istoriju

MediaSfera

 

Piše: Mladen Borocki

 

 

Starim Grcima dugujemo zahvalnost za mnogo toga – za Olimpijadu, modernu zapadnu medicinu, demokratiju… Takođe, moderne arhitekte veliku inspiraciju imaju u njihovim starim helenskim kolegama. Slavna civilizacija koja se prostirala duž Mediterana, od zapadne Turske pa sve do današnje Slovenije, civilizaciji je ostavila u nasledstvo veliki broj monumentalnih, do sitnih detalja projektovanih objekata, koji i dan-danas postavljaju standarde u arhitekturi.




Mnogobrojne današnje vile u Grčkoj direktnu inspiraciju crpe od helenističkih arhitekata, čija je posebna pažnja bila usmerena na proporcijama. Klasični grčki dizajn naglašava savršenstvo nad inovacijama, stvarajući jednostavne ali impresivne strukture, koje i danas važe za najbitniju referencu u modernom dizajnu.

 

Predstavljamo vam šest najznačajnijih primera grčke arhitekture, od atinskog Akropolja do niza hramova podignutih na tlu današnje Italije. Svi navedeni objekti pod zaštitom su UNESKO-a i nema sumnje da će se i buduće generacije graditelja edukovati i informisati na ovim primerima.

 

 

Akropolj

 

Akropolj je utvrđeni kompleks objekata izgređenih u petom veku pre nove ere, na vrhu brda iznad Atine.

 

Lokalitet obuhvata Propilaju, Erehton, Hram Atine Nike i najčuveniji objekat Partenon – hram boginje Atine, koji se smatra za najsavršeniji primer dorskog stila.

 

Brojne arhitekte i skulptori učestovali su na izgradnji kompleksa, a neki od najčuvenijih bili su Iktinos, Kalikrat i Fidijas.

 

Atinski Akropolj nije jedini, ali je svakako najčuveniji. Širom Grčke postoje slični kompleksi, a bukvalan prevod naziva Akropolj značio bi „visoki grad“ (ákros -uzvišica i pólis-grad).

 

Zanimljiv podatak je i da je atinski Akropolj prvobitno bio u boji, iako svi Grčku zamišljamo izgrađenu od belog mermera. Laserskim čišćenjem Partenona pojavile su se nijanse plave, crvene i zelene boje, koje su vremenom izbledele na suncu.

 

Posejdonija

 

 

Drevni grad Paestum ili Posejdonija, podignut je na obalama južne Italije, oko 600 godina pre Hrista, a osnovali su ga kolonizatori iz grčkog grada Sibarisa.

 

Grad obuhvata veći broj dobro očuvanih dorskih hramova, od kojih su najpoznatiji Herin hram, Atinin hram i Drugi Herin hram, poznat i kao hram Neptuna, ili Posejdona.

 

 

Tokom Hanibalovih pustošenja grad je ostao veran Rimu, što mu je kasnije donelo brojne benificije. Paestum je svoj razvoj nastavio i tokom Rimskog carstva, da bi u srednjem veku ostao napušten.

 

Veličanstvene antičke građevine otkrivene su u 18. Veku, a močvare koje su okruživale grad su isušene i započeta su arheološka iskopavanja.

 

Svetilište Delfi

 

Smešteno na obroncima grčke planine Parnas, svetilište Delfi bilo je jedan od najvažnijih lokaliteta antičkog sveta.

 

 

Kompleks obuhvata Apolonov hram podignut 510 godina pre nove ere, Atinski trezor i svetilište Pronaia, u čijem je sklopu kružni Tolos, nekadašnje pozorište i škola.

 

Svetilište Delfi je smatrano centrom sveta, a u srcu hrama goreo je večni plamen.

 

Riznica boginje Atine je najimpresivnija građevina kompleksa, izgrađena u čast pobede u Maratonskoj bici.

 

Delos

 

U grčkoj mitologiji ostrvo Delos je ostalo zabeleženo kao rodno mesto bogova Apolona i Artemide. Ovaj drevni trgovački centar je bio poznat po svojim raskošnim kućama, Apolonovom hramu i Terasi naksijanskih lavova.

 

 

Nakon Grka Delosom su vladali Rimljani, a potom i Vizantijci, Mlečani i Osmanlije.

 

U 20. veku ostrvo Delos je u velikoj meri napušteno usled naglog iseljavanje. Tek sa ekspanzijom turizma Delos je ponovo zaživeo.

 

Olimpija

 

Poznata i kao mesto nastanka Olimpijskih igara, Olimpija na Peloponezu obuhvata nekoliko značajnih objekata – Herin hram, Zevsov hram, Pilipeon i Buleterion, kao i veliki sportski stadion i školu.

 

Osim sportskih aktivnosti, Olimpija je bila i jedno od najznačajnijih starogrčkih svetilišta.

 

Najimpresivnija građevina kompleksa bila je Zevsov hram, a iako su Rimljani sredinom 2. Veka pne. zavladali Peloponezom, Olimpijske igre su se i dalje održavale na ovom mestu, neretko uz učešće i samih rimskih vladara.

 

 

Rimljani su postojeće objekte renovirali, ali su i podigli nekolicinu novih, najčešće u sportsku namenu.

 

Devastirajući zemljotres razorio je Olimpiju u 3. veku, koja je potom postala laka meta varvarskih pohoda. Nakon što se hrišćanstvo raširilo na ovim prostorima, rimski car Teodosije 393. godine ukida igre, a sportski objekti postaju verske bazilike.

 

Još jedan katastrofalni zemljotres dogodio se 551. godine, a antička Olimpija u potpunosti je uništena i zatrpana.

 

Lokalitet je otkopan u 18. veku, da bi detaljna rekonstrukcija izvršena pedesetih godina prošlog veka.

 

Apolonov hram

 

Hram Apolona Epikurija smešten je usred kamenog pejzaža u grčkoj oblasti Arkadiji.

 

Kombinujući arhaične i dorske stilove, hram se takođe odlikuje i najranijim primerima korinstke arhitekture.

 

 

Apolonov hram je jedini antički objekat koji kombinuje sva tri klasična arhitektonska stila – dorski, jonski i korinstki.

 

Prvo arheološke istraživanje hrama sprovedeno 1812. ostavilo je više štete nego koristi. Po nalogu kralja Džordža V sa hrama je skinuta najvrednija spoljašnja dekoracija, koju su Englezi otkupili i odneli u Britanski muzej.

 

 

Antička arhitektura je višestruko prerasla svoju prvenstvenu namenu i postavila jasne i nepromenljive temelje za razvoj svetske umetnosti. Antički uticaji na evropsku i svetsku arhitekturu su nemerljivi, a mnoga umetnička dela renesanse, klasicizma i istorizma neskriveno su inspirisana radovima starogrčkih majstora.




1 komentar

Click here to post a comment

Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

GoetheFEST 2024

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .