Kako preživeti život

KAKO PREŽIVETI ŽIVOT: Čak i štetna istina vredi više od korisne laži (8)

MediaSfera

 

I deo: U potrazi za ljubavlju (o kojoj se TOLIKO govori)

 

 

Piše: Milica Cincar-Popović

Foto: Marija Ćalić, Aleksandar Jočić, Slobodan Čavić, Violeta Soldatović

 

 

 

 

Nema usamljenijih bića na zemlji, nego što su princeze. Sa njima se niko ne šali, niko im ne daje lakomislene komplimente, niko im se ne poverava, niko ih ne grli onako drugarski, usput, i niko ne greje njihove nežne šake u svojima, kad im je hladno. Zato Psihu nije plašilo što sama putuje kroz svoje zadatke, navikla je na samoću. Uostalom, i nije bila sama – Eros je bio s njom, u snovima, kao što je nekad bio s njom u budnoj tami. Ali, od dana kad je pristupila službovanju kod trgovaca, više nije bila princeza, a samoća je postala nedostižno dragocena. Imala ju je samo tamo gde je nije želela – u snovima, koje je Eros napustio.




Posao joj nije bio težak. Primili su je, uvereni da će im njena lepota pomoći u prodaji, i tako je i bilo. Za razliku od ostale posluge, ona nije obavljala kućne poslove, jer je umela da tka i hekla divne šalove, na kojima su trgovci dobijali mnogo više novca nego što je cena robinje koja sprema i čisti. Vrlo brzo je Psiha zaradila dva zavežljaja medenjaka za Kerbera i dva novčića za Harona, ali put do Matapana se otegao. Nije joj to teško palo. Dešavali su joj se zanimljivi događaji i susreti, u svetu i životu koji je njoj bio sasvim nepoznat. Volela je da prodaje na tezgama, jer je taj posao obavljala zajedno s mladim gazdom koji se neprestano šalio. Nikada se u životu svom nije toliko smejala!

 

Svetilište Nekromanteion, Foto: Aleksandar Jočić

 

– Gospođo – ponudio bi poverljiim šapatom Psihine rukotvorine nekoj prenašminkanoj matroni – ovo su čudotvorni šalovi. U svaki je utkana po jedna vlas kose moje majke – rekao bi, pokazujući rukom na Psihu. – Kladim se da nikad ne biste pomislili kako je ona moja majka. Neverovatno, zar ne? Znate – nastavio bi još tiše, dok bi matronin pogled zabezeknuto leteo s lepe devojke na stasitog, mladog prodavca – moja majka je od Apolona dobila amforu s vodom večne mladosti. Na poklon, da celog života ostane onakva kakve je bila kad su se… Hm… Upoznali. Kada se sva voda potroši, ona će već biti po godinama veoma stara i umreće, ali mladog lika i tela. Samo – nastavio bi mladi gazda, smrtno uozbiljen – ta voda ima i jedno opasno svojstvo: za moju majku, to je napitak mladosti; ali, na usnama bilo koje druge osobe, pretvara se u snažan otrov koji ubija na mestu. „Zato svoj dar nikada nećeš moći da podeliš sa drugima i niko neće moći da ti ga otme“, objasnio joj je Apolon. „Ipak, kosa osobe koja pije vodu mladosti donosi ozdravljenje i lepotu. Ako se neko ko ti je drag razboli, sveži mu oko zglavka jednu tvoju vlas i ozdraviće.“ Da, velikodušan je Apolon – zaključio bi mladi gazda svoju priču, pokazujući matroni vlas Psihine kose koju je prethodno svezao oko svog zglavka, a njegov kao od brega odvaljen mišićavi lik je celu priču činio uverljivom.

 

– Vlas kose moje majke u ovom šalu – dodao bi – ublažiće svaki bol osobi koja ga nosi, a njeno lice će ukrasiti dahom lepote.

 

Potom bi ogrnuo Matronu mekim, vunenim ogrtačem, čije su fino tkanje i vešto uklopljene boje zaista ukras za svako telo i lice, a toplota vune, melem. Nijedna nije odolela njegovoj veštoj priči i Psihinim rukotvorinama.

 

– Ti si lud – govorila mu je Psiha smejući se, dok se njegova vrećica s novcem debljala. – Jednog dana će shvatiti da lažeš, a onda ćemo morati da bežimo, i ti i ja!

 

– Sa Apolonovom miljenicom bih rado pobegao i na kraj sveta – odgovorio bi on šeretski i pri tom je štipnuo za obraz, a njoj se to sviđalo. Dopadalo joj se i kad je grli oko struka, dok joj nešto objašnjava ili pokazuje; na primer, obrise grada u daljini, ka kome su se uputili, ili čudesne boje zalaska sunca. Uz to joj je pričao i zanimljive priče. Volela je da provodi vreme s njim, samo nije želela da joj njegov lik dođe u snove, koji su čekali Erosa. Zato bi ponekad, kad uhvati sebe kako razmišlja o mladom gazdi pred spavanje, brzo skrenula misli. To se ionako retko dešavalo; uglavnom je bila tako umorna, da bi joj se oči sklopile čim joj glava dodirne jastuk.

 

Foto: Violeta Soldatović

 

 

Vetar i sestrinstvo Olimpa

 

 

Pored postelje na kojoj je Eros, još od onog dana kada je Psiha krenula u potragu za Podzemnim Svetom, spavao snom u kome nema ševrdanja, sedeli su Afrodita i Eol, bog oluje, grickajući suve smokve.

 

– Rana na ramenu mu je skoro zacelila – rekla je Afrodita – uskoro ću ga probuditi.

 

– Još uvek se ponekad bolno trgne – primetio je Eol.

 

– O, pa taj bol neće moći da prođe, sve dok ne bude ponovo s njom – odgovorila je Afrodita, pokazujući rukom ka liku Psihe, koji se zrcalio u vodi iz Jezera Znanja, nasutoj u zlatnu tepsiju.

 

– Kad ona obavi svoj zadatak, probudiću ga, a to će biti uskoro.

 

Foto: Slobodan Čavić

 

Dvoje bogova je posmatralo sliku u vodi. Zima je bila na vrhuncu, kada se pred trgovačkom povorkom ukazao rt Matapan, ali to je bila peloponeska zima – blaga, vlažna i vetrovita. Psiha i mladi gazda su izašli iz zaprege. On joj je jednom rukom pokazivao put koji im pretstoji, dok je drugom vrteo kraj njene svilene kose koja se vijorila na vetru.

 

– Da, kad ga obavi; ako se ne predomisli – reče Eol, pa iznenada dunu.

 

Snažan, iznenadan ledeni vetar udari Psihu u bok i baci je pravo u naručje mladom gazdi. Spojila bi im se ne samo tela, već i usne, da Afrodita nije brzo reagovala i mušicu koja je obletala smokve kojima su se ona i Eol sladili, bacila pravo mladiću u oko; a i Zefir, koji čak ni zimi ne napušta Peloponez, odmah se snašao i svojim dahom pripomogao boginjin naum. Mladić se trgao, što je bilo dovoljno da se Psiha prizove svesti i odmakne.

 

– Hladno mi je – rekla je, brzo se vrativši u kola, među poslugu.

 

Kako se usuđuješ! – uzviknula je ljutito Afrodita. – Čak i veliki Zevs joj pomaže, a ti pokušavaš da je navedeš na stranputicu!

 

– O, lepa Afrodita na strani druge žene! Ne mogu da verujem. Šta to treba da znači?

 

– Samo to, da si glup – odgovorila je jetko boginja. – Lepe i hrabre žene uvek podržavaju jedna drugu, ali ste vi muškarci suviše glupi, da biste to shvatili – dodala je. – Ne mešaj se, da ne bi osetio moj gnev!

 

– Devojka samo što nije prevarila tvog sina! Očigledno uživa u pažnji drugog. Šta misliš, šta bi on uradio kad bi ih video? – branio se Eol.

 

Foto: Violeta Soldatović

 

– Ali nije i neće. Šta TI misliš, kako je ženi koja je tako dugo sama, bez voljenog da joj pruži oslonac i toplinu, čak i u snovima? Razdvojila sam im snove, jer i Eros mora da prođe svoje iskušenje, kako bi dokazao da je sposoban smrtnicu da pretvori u boginju. O, lako je, vrlo lako, zaklinjati se u mladalačku ljubav, u žar svog srca! Ali, da bi to zaista bila ljubav, treba se za nju izboriti. On mora da bude spreman i sposoban da je pronađe, ako je izgubi. Eros je simpatičan dečko, bogovi ga vole. Ako onu koju je izabrao za večnost ne može da dozove sam, svojom ljubavlju, bez pomoći Zefira, Morfeusa, Pana… Onda treba još mnogo da uči, a ne da se ženi. Ljubav se dokazuje na javi, a ne u snu.

 

Foto: Aleksandar Jočić

 

– Ti si stručnjak za ljubav, draga moja – odgovori Eol, koji je vrlo pomirljiv tip, iako se to po njegovom dahu nikad ne bi reklo. – Ja samo znam da nijedan muškarac ne želi ženu koja očijuka s drugim.

 

– Onda taj muškarac treba da bude muž, a ne dečak koji svoju izabranicu uvlači u svet laži, jer ne ume da se suoči s mamom i odraslima. Učiniš li joj išta nažao, kažem ti da ćeš doživeti ne samo moj gnev, već i gnev svih ostalih boginja sa Olimpa! Ma koliko se mi svađale među sobom ili ogovarale, udružićemo se sve protiv drznika koji hoće da naudi ijednoj od nas!

 

– Opa, već je jedna od vas?

 

– Prošla je svoja iskušenja, dokazala je da jeste, u srcu. Da li će dobiti i svoje mesto na Olimpu, to sad zavisi od Erosa.

 

Na te reči, Afrodita pođe da smiri bes u mirisu svog ružičnjaka. Kad joj Persefona javi da je Psiha uzela kutiju s večnom lepotom i mladošću i krenula natrag, probudiće svog sina.

 

Nastaviće se