MediaSfera
Foto: Aleksandar Jočić
Na Beogradskoj tvđavi ovih dana u toku su radovi. Najpre se počelo od seče. Zbog izgradnje gondole do sada je palo na desetine zdravih stabala. Kako bi građani bili bezbedni, počelo se i sa rekonstukcijom Velikog stepeništa na Kalemegdanu koje je bile u lošem stanju. Međutim, radovi su počelili lomljenjenm stepeništa.
Beogradska tvrđava simbol je srpske prestonice. Spomenik od izuzetnog značaja koji bi trebalo da uživa posebnu zaštitu. A kako je u praksi? Velikom stepeništusagrađenom 1928. promenjen je lični opis – rekonstukcija je počela lomljenjem i skidanjem stepenika.
Ako pitate Javno preduzeće „Beogradska tvrđava“ da li su stepenice razlupane, odgovor je da nisu. Kažu radovi su u toku, zbog lošeg stanja. Tvrde i da će autentičan izgled biti sačuvan.
Arhitekta Ljubica Slavković poručuje da se vekovna tradicija ne čuva rušenjem.
„Vidimo da se ovde uništava, pa se onda gradi novo. Sigurna sam da to nije put, jer mislim da pre svega neporvatno uništavamo grad u kome živimo. Ova vlast ne prisvaja postojeće simbole, jer bi to nosilo neku odgovornost, već prazni postojeće“, ocenjuje Slavković.
Kao primer čuvanja tradicije, Beogradu bi mogla da posluži Italija. Restauracija Španskog trga u Rimu podrazumevala je pažljiv i dugotrajan rad, prilikom kojeg je sačuvan svaki stepenik onako kako je i sagrađen.
Da li je ista praksa mogla da bude primenjena i na Beogradskoj tvrđavi, gradonačelnik Zoran Radojičić ne odgovara. Tvrdi da je rušenje rešenje. „Ja sam pitao ljude koji su stručni i oni su mi rekli da je to najbolja procedura koja je sada moguća i ja im verujem“, poručuje prvi čovek grada.
Istoričar Dejan Ristić ne spori da je zbog dotrajalosti i neodržavanja Velikog stepeništa, bezbednost građana bila ugrožena, ali nije saglasan sa načinom na koji se sprovodi njegova rekonstrukcija. „Način na koji se pripremaju radovi, onako brutalno razbijanje stepeništa, nije nešto,što je u skaldu sa strukom i sa praksom koja se primanjuje u oblasti zaštite kulturnog nasleđa“, ističe Ristić.
Praksa zaštite kulturnog nasleđa prekinuta je i nedavnim pripremama za gradnju gondole. Iako, gradski oci tvrde da je takav projekat neophodan, zakon bi trebalo da ih u tome sprečava. Naime, važeći Plan generalne regulacije iz 2016. jasno ukazaje da je zabranjeno postavljanje dalekovoda, žičanih sajli za alternativni prevoz i rekreaciju naročito u području Beogradske tvrđave.
„Postavljanjem gondole u okviru kompleksa Beogradske tvrđave, predstavlja trajno narušavanje autentičnosti spomenika kulture, što je strogo zabranjeno zakonima o kulturnim dobrima, to je kao kada bi recimo Francuzi postavljali gondolu na relaciji Ajfelova kula – Luvr, ili od Pariza do Versaja, ili da u Beču idete gondolom od centra Beča do Šenbruna, dakle to su nezamislive stvari. Dakle, nas kao građane, apsolutnoo niko nije pitao da li mi želimo gondolu“, podsetio je Ristić.
Foto: Aleksandar Jočić
Kalemegdan bez pobednika nekoliko meseci
Rekonstrukcija beogradskog „Pobednika“ počeće u drugoj polovini ove godine i trajaće oko šest meseci, a zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da će koštati 26 miliona dinara.
Zbog velikih oštećenja spomenik nije moguće popraviti na mestu na kome se nalazi, na Kalemegdanu, pa će Beograd na nekoliko meseci ostati bez simbola koji ga krasi gotovo ceo vek.
„Restauracija “Pobednika“ će trajati šest meseci od trenutka kada dobijemo izvođača na javnoj nabavci. Grad Beograd će tokom naredne nedelje prebaciti novac Zavodu za zaštitu spomenika, restauracija će koštati negde oko 200.000 ili malo više od 200.000 evra“, kazao je Vesić.
„Pobednik“ će biti transportovan preko mosta ispred Sahat kapije, a ostali detalji poput mesta gde će se nalaziti, biće poznati kada bude izabran izvođač radova.
„Takav posao ne može da dobije firma koja nema reference s radom na spomenicima. U Srbiji ih ima nekoliko, ima ih u inostranstvu, tender je otvoren, ali samo takve firme mogu da dobiju takav posao“, rekao je Vesić.
Kako je Kaleidoskop media pisao tokom 2018. godine izvršena je kontrola stanja spomenika, koja je pokazala da je on u lošem stanju, pa su Zavod i Građevinski fakultet u Beogradu napravili projekat rekonstrukcije i restauracije.
„Uvidom u stanje spomenika ustanovljeno je da su oštećenja na spomeniku drastično pogoršana u odnosu na 2016. godinu kada je poslednji put vršena opservacija spomenika“, saopštili su iz Zavoda za zaštitu spomenika.
Izvor: N1
Dodaj komentar