Rekonstrukcija Gardoša: Betoniranje ili kozmetički zahvati…

Rekonstrukcija Gardoša: Betoniranje ili kozmetički zahvati…

MediaSfera

 

Foto: Gradnja.rs, Novosti

 

 

Kasije Dion, autor “Istorije Rima” u svojim zapisima piše je da je rimski car Neron 64. godine naredio da se zapali Rim kako bi na njegovim ruševinama sagradio “veći i ljepši grad”, odnosno sproveo projekt velike obnove. Požar je za posledicu imao nestanak mnogih velelepnih građevina i vrednih istorijskih artefakata. Na njegovim ruševinama je nikao veći, moderniji Rim.




Nešto slično se dešava i danas u Beogradu. Doduše, niko namerno ne podmeće veliki požar, ali se objekti i drveće koje se nalzai na putu “obnove grada” preko noći se ruše, seku, uništavaju. Pred našim očima Beograd menja svoj izgled, kulturna dobra i ono malo starih zgrada što je ostalo se ruši. Od zelene prestonice pretvara se u carstvo betona. Pod plaštom rekonstrukcije grad i istorijske građevine dobijaju savremeni, neprepoznatljiv izgled. “Beograd na vodi”, gondola, pasarela prete da zauvek promene siluetu grada i zaklone pogled na reke.

 

Posle Glavne železničke stanice, koja je 1884. godine simbolično povezala Kraljevinu Srbiju i Evropu, razmontirane i pretvorene u staro gvožde na red su došle Beogradska tvrđava i Gardoš u Zemunu, zaštićeni spomenik kulture.

 

 

Hilti na Gardošu

 

Na jednim od najlepših vidikovaca grada radnici su još od kraja decembra, a radi se na rekonstrukciji ostataka nekadašnje Zemunske tvrđave, u čijem središtu je Milenijumska kula. Međutim, nedavno je na internetu objavljena fotografija dvojice radnika i jedne hilti bušilice, koja je posle slika posečenog drveća na Ušću i Kalemegdanu i razbijenih Velikih stepenica koje se, takođe, rekonstruišu, izazvala zabrinutost i različite komentare građana.

 

Ljiljane Konta, koja je nadležna za radove u Zemunu za BBC kaže da su “hiltijem bušeni ostaci betonskog temelja bandere, koja je uklonjena pre mesec dana.Niko hiltijem ne razbija zidove Zemunske tvrđave, taman posla”.

 

Ruševine tvrđave, sa zidovima od lomljenog kamena koji su obloženi opekom u krečnom malteru predstavljaju najstarije ostatke vekovnog Zemuna. Osim na tvrđavi, radi se i na rekonstrukciji i restauraciji stepeništa koje se prostire iz Lagumske ulice do Gardoške terase i deo je starog zemunskog jezgra.

 

Prema rečima nadležnih iz Opštine Zemun, radiće se u dve faze, a prva faza podrazumeva obnovu porušene jugoistočne kule sa istočnim zidom i terasom bedema. Vrednost radova je 34 miliona dinara, a od toga Ministarstvo pravde obezbedilo je 13 miliona dinara, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija 12 miliona, a Grad Beograd oko 10 miliona.

 

 

Šta kaže Zavod za zaštitu spomenika Beograda

 

 

Betoniranje ovog autentičnog istorijskog jezgra u Beogradu potpisuje arhitekta Ksenija Bulatović . Može se pročitati njena izjava da joj je namera da “kozmetičkim zahvatima pretvori taj biser Zemuna u mesto gde će vrveti od meštana i turista”. A za kreaciju gradske vreve na jedinom preostalom nedirnutom, tihom i skrovitom mestu u Beogradu pobrinuće se projektovanjem zabetoniranih površina terasa, fitnes zonom, pozornicom sa krovom od stakla, objektima za promocije i proslave. Nedopustivo na Gardošu, složićemo se.

 

Iz gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture navode da je u pitanju restauriranje ostataka Zemunske tvrđave i cilj im je “očuvanje identiteta starog Zemuna” i “afirmacija jednog od najlepših vidikovaca u Beogradu”.

 

Cilj izrade projekta bio je da se ostaci bedema Zemunske tvrđave konsoliduju i restautiraju u onoj meri dokle postoje pouzdani podaci o njenom izgledu, ali i da se afirmiše jedan od najlepših vidikovaca u Beogradu. Takođe je bilo važno da se kroz prezentaciju kulturnog dobra prepozna osnovni gabarit citadele, kao i njena forma – navodi se u saopštenju.

 

Oni dodaju i da je obnova Zemunske tvrđave čin očuvanja identiteta starog Zemuna. Ovim projektom između ostalog vodilo se računa i o prilazima citadeli i pristupu lica sa posebnim potrebama.

 

Da projekat rekonstrukcije i restauracije Zemunske tvrđave ne bi ostao samo deo dokumentacije Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda direktor Zavoda Olivera Vučković, inicirala je saradnju sa Opštinom Zemun, kojoj je dostavljen projekat kako bi se sprovela i realizacija radova na obnovi Zemunske tvrđave – rečeno je iz Zavoda.

 

Projekat rekonstrukcije i restauracije Zemunske tvrđave je tokom prošle godine podeljen u dve faze kako bi se i sredstva pribavila iz različitih izvora. Prvu fazu projekta finansira Ministarstvo pravde, dok drugu fazu projekta finansira Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

 

Pripremni radovi su započeli u decembru 2018. godine, a završetak radova je planiran za kraj juna 2019. godine.

 

Najveći izazov predstavljaju radovi na obnovi obrušene jugoistočne kule Zemunske tvrđave, koji su započeti zemljanim radovima na iskopu rovova do kote temelja kako bi se prema projektu konstrukcije delimično obnovila kula koja predstavlja potencijalnu opasnost za stambene kuće na padini Gardoša. Deo trpanca sa ostataka bedema je demontiran na predlog statičara zbog bezbednosti izvođenja radova i biće ponovo ugrađen u bedem – naveo je Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

 

Gardoška terasa po projektu Ksenije Bulatović

 

Aktiviranje Gardoša ili…

 

Marko Stojanović, diplomirani istoričar umetnosti, u autorskom tekstu na portalu Gradnja.rs piše da se u  modelu idejnog rešenja Gardoške terase, kako je autorka dala naziv prostoru koji je obuhvaćen arhitektonsko-urbanističkom rekonstrukcijom, se ne vide materijali niti svi elementi jednog idejnog rešenja, koji je autorka inače priložila.

 

“Odlučeno je da sav sadržaj ostane nepromenjen, to jest, da postojeći motivi budu rekonstruisani, a okolni prostor prilagođen da primi nešto veći broj posetioca. Dakle, Milenijumska kula i okolni srednjovekovni zidovi bili bi rekonstruisani, što bi bio slučaj i s letnjom pozornicom i restoranom. Restoran bi dobio travnati krov, a njegova već sada svedena i nenametljiva arhitektura bila bi osvežena, dok bi letnja pozornica bila takođe osvežena i dobila neku vrstu pokrivača/nadstrešnice od stakla ili kojeg drugog odgovarajućeg prozirnog materijala. Ovo je odlučeno usled klimatskih promena, koje su u poslednjih nekoliko godina izmenile vremenske prilike u Beogradu i Srbiji, zbog kojih su mnogi koncerti, pozorišne predstave i letnji bioskopi više puta odlagani ili otkazivani.

 

Uređenje celokupnog okolnog prostora ne bi bilo izvršeno betoniranjem već u kamenu i cigli, koji odgovaraju kamenim ostacima zidina i romantičarske fasade Milenijumske kule. Za sve ove materijale, kojima bi bilo izvršeno popločavanje platoa, svoje mišljenje i odobrenje je dao Zavod za zaštitu spomenika kulture, sa kojim je arhitekta u kontaktu od samog početka projektovanja”.

 

 

Istorija

Milenijumska kula na Gardošu podignuta je 1896. godine u čast hiljadugodišnjice prisustva Mađara u Panoniji. Bilo ih je četiri, na četiri strane sveta, ali je preživela samo ova, podignuta na najjužnijoj tački Ugarske kraljevine – u Zemunu. Visoka je 36 metara, a poznata i kao Kula Sibinjanin Janka, po mađarskom junaku Janošu Hunjadiju, koji je u 1456. godine porazio Osmanlije tokom Bitke za Beograd.

 

Na istom mestu nekada je postojala drevna tvrđava, o kojoj postoje zapisi još iz devetog veka. Ruševine te tvrđave, uz Milenijumsku kulu, najstariji su građevinski ostaci u starom jezgru Zemuna. Tvrđava je 1948. proglašena za spomenik kulture.

 

Pogodan položaj i zaštićenost od poplava predstavljali su pogodne uslove za osnivanje naselja na ovom mestu i u starijim periodima. Velike količine arheološkog materijala iz halštata i bronzanog doba svedoče da je Gardoš bio naseljen i u praistoriji. Iskopavanjima koja je Muzej grada Beograda izvršio 1971. i 1972. godine, ispod severoistočne kule su otkriveni ostaci grobnica iz kasnoantičkog perioda, što indicira da je na ovom prostoru u antici postajala nekropola.

 

Izvor: Novosti, Kaleidoskop media, Telegraf, Gradnja.rs