MediaSfera
Foto: privatna arhiva
Prethodna dva dana na Ušću i Kalemegdanu posečeno je više desetina stabala a sve u sklopu pripreme terena za izgradnju beogradske gondole. U planu je seča ukpno 155 stabala, od kojih je na novobeogradskoj strani 108, a na strani Starog grada 47 stabala.
Ovo iznenadno čišćenje zelenih površina izazvalo je burne reakcije na društvenim mrežama i zabrinutost Beograđana, pogotovo zato što u prvi mah nisu imali nikakvo objašnjenje za prizor radnika sa motornim testerama. Slike posečenog drveća sa obe strane Save brzo su preplavile Fejsbuk.
Portal Kaleidoskop primećuje da “od trenutka kada je za gondolu palo prvo drvo, simbol Kalemegdana i pogleda ka reci, razna udruženja, inicijative, građani biju Tviter bitku, da su malobrojni izašli na lice mesta, da se niko od navedenih nije ujedinio u širi front sa zahtevom o zakonitosti ovog zločina. Da ne govorimo o tome da inicijative poput ličnog „vezivanja lancima“za drveće zaštitnika ekologije i zakona ostaju samo mrtvo slovo na društvenim mrežama.
Definitivno je jasno da su kreatori „gondolizacije“ uspeli u nameri da zamešeteljstvima koja pravdaju parcijalno maskiraju zločin koji čine prema Kalemegdanu i prestonici”.
Priča o izgradnji gondole vraća nas u daleku 1922. kada je Građevinsko-tehničko preduzeće Šumadija izradilo projekat za povezivanje desne obale Save sa mestom na kom se danas nalazi Muzej savremene umetnosti u Beogradu vazdušnim putem. Ipak, tadašnjim gradskim vlastima se vožnja pomoću žičare ni na nebu, ni na zemlji nije učinila kao primamljivo rešenje iz bezbednosnih razloga, te su odlučile da javni prevoz zasnivaju na autobusima i tramvajima. Gotovo sto godina kasnije, ideja o vazdušnom tramvaju u glavnom gradu Srbije počela da se sprovodi u delo, i to na relaciji između Kalemegdana i parka Ušće.
Zanimljivo je da se o sada se niko od nadležnih nije izjasnio da li postoji dozvola ili dokument, i ko moze ili sme da izda dozolu za izgradnju na celoj površini Beogradske tvrđave, koja je kulturno dobro od izuzetnog značaja, (Odluka, „Sl. glasnik SRS“ br. 14/79), uključujući priobalna područja (akvateritorijalne vizure).
Energetski portal podseca da prema važećem Planu generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave – Grad Beograd iz marta 2016. godine „zabranjuje se postavljanje dalekovoda, žičanih sajli za alternativni prevoz i rekreaciju naročito u području Beogradske tvrđave i u njenim širim vizurama i akvateritorijalnim obuhvatima“.
Postupanje gradskih službi ipak se nije dopalo svima
Tako je, inicijativa „Pešaci nisu maratonci“ predala danas zahtev na pisarnici opštine Stari grad da im se dostavi podatak ko je iz opštine potpisao dokument kojim je dozvoljeno seča stabala na Kalemegdanu. „Danas smo ovde da bi tražili dokumentaciju opštine Stari grad iz koje možemo da vidimo kako, zašto i na osnovu čega je opština potpisala dokument i kome je odobrila sečenje stabala na Kalemegdanu“, rekla je novinarima predstavnica te inicijative Tanja Milovanović.
Ona je dodala da se obično nikada ne sazna ko je potpisao i na osnovu čije odluke neki dokument, a da je to veoma važno. „Ceo sistem ne propada samo zbog vrha piramide nego zbog njegove osnove a to su zaposleni u institucijama kao što je opština, koji samo potpisuju šta im se da i misle da će proći nekažnjeno“, istakla je ona.
Predstavnici opštine Stari grad sa predsednikom Markom Bastaćem na čelu juče su sa Kalemegdana odneli panjeve posečenih stabala i ostavili ih ispred Starog dvora.
Ko je iz Starog grada dozvolio seču stabala
Ostavlјanjem stabala pred Starim dvorom predstavnici opštine želeli su i da demantuju navode po kojima Stari grad na bilo koji način učestvuje u seči. Ova opština juče je održala i sednicu Veća na kojoj je donela odluku o ukidanju rešenja odelјenja za komunalne poslove i komunalnu inspekciju od 8. marta. Tim rešenjem je formalno data saglasnost za uklanjanje stabala na određenim katastarskim parcelama na teritoriji Starog grada.
Foto: Stari grad
Treba naglasiti da se opština Stari Grad saglasila se sa zahtevom Skijališta Srbije, koji grade gondolu na toj trasi od Kalemegdana do Ušća, i izdala dozvolu za ceču stabala, a onda je pred samu akciju povukla. Svi su ćutali dok nije počela seča stabala, a za ovu rabotu se znalo još u novembru.
– Donošenje ovakvih rešenja je po Statutu grada zakonska obaveza opštinskih službi. Dakle, nikakvu odluku nismo doneli mi, odluku o pravlјenju žičare donela je Skupština grada, a ta odluka sa sobom nosi i seču stabala. Jedini odgovorni za ovaj cirkus su gradonačelnik i njegov zamenik, kao i odbornici koji su podržali ovaj suludi projekat. Pomenuto rešenje je samovolјno potpisao rukovodilac odelјenja i zbog toga je protiv njega pokrenut disciplinski postupak, koji podrazumeva i razrešenje – ukazano je u saopštenju Starog grada.
U ovoj opštini danas je održan i skup na temu odbrane Kalemegdana. Nakon sastanka sa građanima, odlučeno je da „Kalemegdan branimo po svaku cenu. Sprečili smo nastavak seče drveća i demontirali ogradu oko ilegalne građevine na kalemegdanskom platou, poručuje grupa „Čuvajmo Stari grad“. Poručuju da su organizovali dežurstva od 8 do 20 časova na Kalemegdanu koja treba da spreče nastavak seče drveća i radove na izgradnji gondole.
Narušavanje principa zaštite životne sredine
Bitno je razjasniti da realizacija planova Grada Beograda o izgradnji gondole počiva na praksi koja se kosi sa principima zaštite životne sredine. Ipak, to gradske vlasti nije omelo da 12. i 13. marta, sa obe strane reke pošalju zaposlene JKP „Zelenilo Beograd“ da motornim testerama obaraju stabla. Nosilac ovog projekta je JP „Skijališta Srbije“, a njihov direktor pojasnio je medijima da zona oko gondole mora da bude čista. Međutim, prema njegovim rečima, građevinsku dozvolu očekuju tek u maju.
Na sajtu Grada Beograda piše da se seča i uklanjanje suvog ili obolelog stabla obavlja se samo uz odobrenje. „Stručna gradska komisija izlazi na teren i donosi rešenje o sečenju stabla – ako za to postoji opravdani razlog. Ukoliko stablo nije u redovnom programu sanitarne seče JKP ‘Zelenilo Beograd’, troškove seče stabla snosi podnosilac zahteva. Stablo se može iseći samo u slučaju pozitivnog rešenja Komisije!“, stoji u objašnjenju procedure.
Samostalni konsultant za zaštitu životne sredine, Mirko Popović podsetio je da je izvođač radova bio dužan da obezbedi niz odobrenja i dozvola na gradskom i opštinskom nivou kako bi mogao da pristupi seči. „Ako je sve ovo pribavljeno i obavljeno na vreme u čemu je problem i zašto novinari nisu mogli da vide ova dokumenta? Park Ušće je javna površina“, zapitao se Popović. „U gradu koji nema postrojenja za prečišćavanje voda, gde zagađenje vazduha dostiže alarmantne razmere, gde ne postoji održiv i funkcionalna sistem upravljanja i razvrstavanja otpada gradske vlasti odlučuju da pod hitno i što pre moraju da izgrade gondolu, jer nema većeg prioriteta od toga“, zaključio je.
Nove sadnice stižu
Juče se oglasio i gradonačelnik Zoran Radojičić. Po njegovim rečima JP „Skijališta Srbije” kao deo nadoknade za posečena stabla u okviru realizacije projekta „Beogradska gondola” obezbedilo je 25 miliona dinara za sadnju novih stabala, od kojih je deo usmeren i na današnju sadnju.
– Seči stabala prethodila je saglasnost stručne komisije koju je oformio Sekretarijat za komunalne i stambene poslove, a koja je obavila uviđaj na terenu i utvrdila naknadu za posečena stabla. Ovu komisiju čine predstavnici „Zelenila” i Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Na osnovu njihovog izveštaja, opštine Stari grad i Novi Beograd izdale su rešenje po kojem je „Zelenilo” otpočelo seču 108 stabala na Novom Beogradu i 47 na Starom gradu – istakao je Radojičić.
Gradonačelnik je dodao da je politika grada da se umesto svakog posečenog stabla posadi barem dva, kao i da svako pravno ili fizičko lice koje zahteva seču stabala mora da obezbedi novac za to.
Oni seku, mi sadimo
Inicijativa Ne davimo Beograd! je odlučila da rašumljenu parkovsku oblast u parku Ušće ponovo pošumi. Zainteresovane građane poziva da se 16. marta tačno u podne pridruže akciji sadnje kod skejt-parka. „Alat i sadnice su obezbeđeni, samo pozovite prijatelje, povedite decu, kućne ljubimce i želju da promenimo naš grad!“, saopštila je grupa građana.
Predstavnik Ne davimo Beograd! Dobrica Veselinović zaključio je da nam je svima u interesu da u gradu imamo više zelenila, a samim tim čistiji vazduh i bolju životnu sredinu.
Podsećanje na seču platana u Bulevaru
Konkretne korake zbog seče stabala najavili su i odbornici Saveza za Srbiju u Skupštini grada. Oni će podneti krivične prijave protiv gradonačelnika, njegovog zamenika Gorana Vesića i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića zbog, kako su istakli, štetnog projekta izgradnje gondole i seče stabala.
– Taj projekat ima pogubne ekonomske posledice. Nјegova najveća šteta je što skrnavi dva najveća blaga Beograda, a to su pogled na Ušće i Kalemegdan. Zato će Radojičić, Vesić i Ljajić morati da plate štetu iz svog džepa – ukazao je Nikola Jovanović, šef odborničke grupe SZS-a koji je nadležne pozvao da zaustave ovaj projekat.
Odbornik SZS-a i nekadašnji gradonačelnik Dragan Đilas na pitanje da li ga seča stabala podseća na uklanjanje platana u Bulevara kralјa Aleksandra u vreme dok je on bio na čelu grada, odgovorio je da ga ne podseća.
– Platani su tada posečeni na osnovu studija Šumarskog fakulteta i to nije bila ideja grada, već je to učinjeno zbog bezbednosti građana. U isto vreme pokrenuli smo akciju, kompanije u Beogradu i Beograđani finansirali su nove platane i kao što vidite oni i danas rastu – naglasio je Đilas.
Izvor: MediaSfera, Politika, Kaleidoskop, Energetski portal
Dodaj komentar