Dosije “Beogradska gondola”: Dozvola za seču, ali ne i za izgradnju

Dosije “Beogradska gondola”: Dozvola za seču, ali ne i za izgradnju

MediaSfera

 

Pripremila: GordanaRadisavljević-Jočić

 

 

 

Juče je započela seča drveća na Ušću i Beogradskoj tvrđavi. Na trasi kojom treba da prođe gondola koja će spajati Ušće i Beogradsku tvrđavu, prema rečima Dejana Ćike, direktora JKP “Skijališta Srbije” našlo se ukupno 155 stabala, od kojih je na novobeogradskoj strani 108, a na strani Starog grada 47 stabala. 

 




 

Ćika je juče izjavio  da su Skijališta Srbije dobila sve dozvole za seču stabala: „Od Komisije za seču stabala ispred Sekretarijata za komunalne i stambene poslove dobili smo rešenje za uklanjanje drveća.“. Ipak, iako je dozvoljeno da se krči, još uvek nije dozvoljeno da se gradi: „Građevinska dozvola još uvek nije dobijena, ali se nadam da će biti završena najkasnije do 1. maja“, rekao je Ćika.

 

Foto: Aleksandar Jočić

 

Dakle, krčenje zelenih površina i drveća je počelo iako tačan datum gradnje nije poznat.

 

Podsećamo, da su u toku radovi na gradnji pešačke pasarele, popularnog tobogana koji će povezati Kalemegdan (Velike stepenice)  i Savski kej (Beton hala). Izgradnja je počela u septembru prošle godine, a očekuje se da će “biti u funkciji u prvim prolećnim danima” 2019. godine.

 

 

Obustaviti nelegalne radove na izgradnji gondole

 

Najava izgradnje gondole još jedan je u nizu napada gradske vlasti na zaštićena prirodna i kulturna dobra Beograda, a njeno izvođenje znači dalju i nepovratnu devastaciju beogradskih obala, zaštićenih vizura, zelenila parka “Ušće” i najvrednijeg spomenika kulture – Beogradske tvrđave, kaže se u saopštenju inicijative “Ne davimo Beograd”.

 

 

“Kao i u slučaju sprovođenja projekta “Beograd na vodi”, i ovaj posao beogradskih vlasti biće primorani da plaćaju graćani cele Srbije. Naime, za izgradnju gondole Kalemegdan – Ušće iz budžeta je opredelјeno čak 15 miliona evra, od čega 5 miliona evra iz beogradskog budžeta, a čak 10 miliona evra iz budžeta Republike Srbije. Napominjemo i da preliminarna finansijska analiza koju je naručilo JP Skijališta Srbije pokazuje da će, u odnosu na izabrani tip, izgradnja gondole koštati između 17 i 30 miliona evra, da se povrat investicije očekuje u roku od 5.5 do 10 godina i to ukoliko bude moguće da gondola u gradu košave bude operativna punih 330 dana u godini i da se godišnje proda preko 1.8 miliona ulaznica po ceni od čak 450 dinara.

 

Projektom je predviđeno da jedna stanica gondole bude ugrađena u same zidine Beogradske tvrđave, zaštićenog spomenika kulture od izuzetnog značaja, a njeni stubovi visine i do 45m nalaziće se u zoni zaštićenih vizura sa mostova ka Beogradskoj tvrđavi i spomeniku “Pobednik”, kao i vizure sa Tvrđave ka novobeogradskoj obali”, poručuje inicijativa “Ne davimo Beograd”.

 

Ideja stara skoro čitav vek

 

Priča o takozvanom vazdušnom tramvaju kroz medije provlači se još od 1922. godine. U Arhivu je sačuvan nacrt “Građevinsko-tehničkog preduzeća Šumadija” koje je osmislilo povezivanje Beograda i Zemuna žičarom. Interesantno, istovremeno je ponuđen još jedan projekat, koji je predložila zagrebačka firma “Čavlina i Sladoljev”, a njegova trasa bila je zemišljena od Kalemegdana, preko Velikog ratnog ostrva do Zemuna.

 

U toku kampanje za poslednje gradske izbore 2018. godine, tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali je građanima predstavio projekat izgradnje gondole.

 

„Ova ideja postoji od 1922. godine, ali niko nije imao smelosti, znanja ni želje da se u ovaj projekat upusti“, izjavio je Mali, a preneo portal B92.

 

Šta kažu propisi

 

Odredbe važećeg Generalnog urbanističkog plana grada Beograda (usvojenog 2016. godine) ne dozvoljavaju gradnju pasarele i gondole u okviru Beogradske tvrđave, kao i u njenoj zaštićenoj zoni.

 

 

 

Beogradska tvrđava je KULTURNO DOBRO OD IZUZETNOG ZNAČAJA za Republiku Srbiju i kao takvo je i zaštićeno Zakonom o kulturnim dobrima.

 

 

 

Ministarstvo kulture odgovara za zaštitu kulturnog nasleđa i primenu zakona.

 

Ministar kulture ima zakonsko pravo i zakonsku OBAVEZU da donese privremenu meru i obustavi radove u okviru kompleksa utvrđenog za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

 

Drugim rečima, ovo što se sada radi predstavlja grubo kršenje propisa.

 

Na potezu je Ministarstvo kulture, piše istoričar Dejan Ristić.

 

Nenadležan Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda

 

Na naše pitanje, upućeno Oliveri Vučković, direktorki Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Begorada: “Koji je stručni stav Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda u vezi izgradnje pasarele i gondole u smislu trajnog narušavanja autentičnosti Beogradske tvrđave kao kulturnog dobra od izuzetnog značaja?” , stigao je kratak, birokratski odgovor: “Beogradska tvrđava je kulturno dobro od izuzetnog značaja, (Odluka, „Sl. glasnik SRS“ br. 14/79) i u nadležnosti je Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.”

 

Foto: Aleksandar Jočić

 

Zanimljivo je da Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, uprkos tome što nije nadležan za Beogradsku tvrđavu i park Mali Kalemegdan, u poslednje vreme intenzivno vrši mere zaštite na pojedinim segmentima tog kulturnog dobra (česma Mehmed-paše Sokolovića, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, i dr.).