MediaSfera
Foto: Aleksandar Jočić
Kulturno-društveni magazin Vitraž saopštio je da je, nakon kritičkog teksta “Bitka za Beograd” o uništavanju kulturne baštine Beograda, oboren portal.
Kako se navodi u saopštenju, tekst se bavio „dodavanjem gondole i pasarele Tvrđavi, planiranom rušenju monumentalnih zgrada u Resavkoj i Mišarskoj ulici na Vračaru i besomučnom sečenju zelenila“.
„Ovo je samo jedan u nizu razloga više, da svi zajedno nastavimo da budemo hrabri, prkosni i socijalno osvešćeni. Naša borba nije vezana za lične stavove i sujete, već za osnovne civilizacijske vrednosti, koje uključuju slobodu mišljenja. Zahvalni smo svim kolegijalnim medijima na podršci“, navodi se u saopštenju redakcije magazina Vitraž.
Šta je toliko zasmetalo u jednom tekstu?
“Beograd se kulturno više ne zapostavlja, on se uništava. U zdanjima vlast ne vidi istoriju i tradiciju već evre po metru kvadratnom”, piše Pavle Jakšić.
On podseća da je pored zgrade fabrike aviona „Ikarus“ na Novom Beogradu, jedne od najautentičnijih građevina na Novom Beogradu koja je srušena prošle godine i “vila u Topolskoj ulici 15 sravnjena sa zemljom. Prvi objekat moderne arhitekture Beograda, star 90 godina. Na Vračaru ovakve i slične kulturne baštine ruše se zbog višespratnica koje se estetski više uklapaju u Abu Dabi ili Šardžu, nego u staro vračarsko jezgro”.
Slična je sudbina i prelepe zgrade robne kuće „Simpo” od 3500 kvadrata u Savamali koju jedržava je kupila da bi je srušila prošle godine. Izgrađena je 1922. godine, a služila je kao magacin francusko – srpske banke. Nikada više.”
Beogradska tvrđava, Kalemegdan
„U toku je udar na Beogradska tvrđavu, koju često kolokvijalno, pogrešno nazivamo Kalemegdanom (koji je park koji se ispred nje nalazi oficijelnog naziva Mali Kalemegdan).
Možda je baš trajnost ovog kulturnog dobra, koje je preživelo nalete Osmanskog carstva, mnogobrojne ratove, trn u oku gradskih upravitelja. Ta njena tvrdoglavost.
Preko puta nje niče high tech naselje “Beograd na vodi”, pa zašto ne bi i Kalemegdan modernizovali? Ovo me podseća na “čuvenu izjavu” o “stvaranju lepšeg i starijeg Dubrovnika” nakon bombardovanja istog.
Postavlja se pasarela, koja bi Donji grad trebalo da poveže sa tvrđavom, dok bi je gondola povezivala sa novobeogradskom stranom. Ovo je udžbenički primer narušavanja kulturnog nasleđa.
U podnožju Akropolja, lokalna samouprava Atine dala je saglasnost za podizanje dva solitera, koja ne bi fizički ugrožavala Akropolj, ali bi zaklonila vidik. Pokrenuta je peticija, kojoj se pridružila Grčka ministarka kulture, oštro se protiveći, uz fantastičnu izjavu koja govori o svesti jednog uređenog demokratskog društva.
“Kulturna baština nije samo fizička, već je to i pogled i vidik na nju“.
Grčka vlada poništila je dozvolu, zaustavivši radove. Da li možete da zamislite ovako nešto kod nas? I ne, za ovo nam nije kriva isključivo vlast, krivi smo mi sami, koji smo obamrli u svom defetizmu, nesolidarnosti, mrzovolji, nebrizi, dozvolivši da nas 10 gradskih upravitelja ponižava godinama.
Beogradska tvrđava proglašena je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, najvišim stepenom zaštite koji naš zakon prepoznaje, a danas je prepuštena građevinskom vandalizmu.
Sama činjenica da će gondola i pasarela biti trajni objekti, govori o jednom ozbiljnom ataku na kulturno nasleđe. U arhitektonskom smislu ova dva pridružena objekta su estetski logična, koliko i kiosci za viršle pored Sikstinske kapele.
Da pokušam ovako, zamislite pasarelu od Ajfelove kule do Trokadera, ili gondolu koja dovozi turiste do Šenbruna u Beču“, piše Pavle Jakšić u tekstu „Bitka za Beograd“ zbog koga je oboren sajt Vitraž.
Dodaj komentar