Smiljana Popov: Kreću nove, neraspakovane priče iz daleke prošlosti beogradske

Smiljana Popov: Kreću nove, neraspakovane priče iz daleke prošlosti beogradske

MediaSfera

 

 

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

Foto: Jelena Kručičanin, Stefana Čajetinac, Dejan Živančević

 

 

Posle nekoliko meseci pauze, tokom kojih smo gledali reprize, “Beograd za početnike” i njegova simpatična autorka Smiljana Popov vraćaju se na program Studija B. Novi „Početnici“ nastavljaju da pričaju male intimne istorije Beograđana i njegovih kultnih mesta, daleko od bučne i zvanične politike. U sredu, 6. marta u 20 časova očekuje nas priča o kosmopolitizmu, multikulturalnosti i multikonfesionalnosti srpske prestonice kroz istoriju, podsetnik koliko je Beograd bio otvoren za različite uticaje i koliko su ga ti uticaji gradili.




Posvećen malim pričama i velikim idejama Beograđana „Beograd za početnike“ je prva televizijska emisija u Srbiji koja je ušla u prosvetni sistem. Serijal na komunikativan način promoviše i popularizuje istoriju srpske prestonice, pa je Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu 2016. godine odlučio da izbor iz emisija prosledi školama koje su prihvatile ovu ideju – emisija se gleda kao dodatno nastavno sredstvo na časovima istorije i srpskog jezika u beogradskim osnovnim i srednjim školama.

 

 Sa kojim očekivanjima se vraćate na tv ekrane?

 

-Očekujem kontingente novih, neotkrivenih, neraspakovanih storija, uvezenih iz daleke prošlosti beogradske. Volela bih da „Beograd za početnike“ dođe do što šireg auditorijuma, jer ovo su priče koje se tiču svih nas, i nisu usko vezane samo za srpsku prestonicu, već za našu celokupnu kulturnu i istorijsku baštinu. Volela bih da i oglašivači i potencijalni sponzori prepoznaju komercijalni aspekat ovog formata i podrže održivost emisije. Jer sve ove priče nemaju rok trajanja, za razliku od dnevno-političkog i informativnog novinarstva, i od opšteg su interesa i javnog značaja, te duboko verujem da nam je kulturna baština unosan resurs u koji treba ulagati, jer debelo može da se vraća. Samo da smo pametni – ko što nismo.

 

I očekujem da „Beograd za početnike“ nastavi sa svojim malim, diskretnim misijama ispravljanja istorijskih nepravdi – da od zaborava sačuva sve one plemenite pojedince i inicijative koji su nam ostavili ovaj grad u amanet i učinili ga velikim, širokim i slobodnim. I ponosnim, kroz istoriju.

 

„Oni koji vole i poznaju ovaj grad, ne poznaju ga na osnovu onoga što su u njemu videli ili dotakli. Njegov najveći i možda najlepši deo je onaj koji je iščezao netragom pa ga više nikada nećemo videti, fotografisati ili dodirnuti“, pisao je o Beogradu Milorad Pavić.

 

Eto, da probamo da taj netragom iščeznuti deo prizovemo, evociramo, odamo mu poštu, sačuvamo trag…

 

Koja priča otvara novo poglavlje „Beograda za početnike“?

 

-Zanimljivo je da sam priču kojom otvaram ovo novo poglavlje „Beograda za početnike“ planirala da snimim još pre pet godina, kada sam počela sa prvim epizodama „Početnika“. Sa istoričarkom Radinom Vučetić nikako nisam uspevala da nađem termine zbog njenih obaveza, čekale smo pravi trenutak da se uskladimo, i tako je jedna od najegzotičnijih priča beogradske povesti zadremala u mojoj beležnici i pet godina jedva čekala da izađe iz anonimnosti. Jer malo Beograđana zna da smo između dva rata imali najveću budističku koloniju u Evropi i da su nam prve komšije bili i pravi potomci najvećeg vojskovođe sveta – Džingis Kana. Beograd je imao prvi budistički hram u Evropi (ako izuzmemo onaj petrogradski), a vremenom je na svet došlo i četrdesetak kosookih Beograđana, jer su počeli da se sklapaju mongolsko-beogradski/jugoslovenski brakovi. Evo kako srpski patrijarh piše Ministru vera te 1925. godine, prenoseći molbu beogradskih Kalmika da im se pomogne da izgrade budistički hram u Beogradu:

 

“Mada javno ispovedanje budizma našim državnim Ustavom ili kakvim specijalnim zakonom nije priznato, nalazimo da neće biti od štete ni po državu, niti po koju drugu veroispovest, ako se ovoj maloj grupici ljudi u našoj zemlji pruže sredstva za zadovoljenje njihovih verskih potreba, dok bi naprotiv bilo od štete ostaviti ih bez duhovnog vođstva”.

 

Ova je epizoda zapravo priča o kosmopolitizmu, multikulturalnosti i multikonfesionalnosti srpske prestonice kroz istoriju, koliko je Beograd bio otvoren za različite uticaje i koliko su ga ti uticaji gradili…

 

Pozivam Vas da svake srede u 20 časova i svake subote u 16.35 časova na kanalu Studija B otkrivate neke nove, dobre i plemenite storije iz povesti ovog našeg čudesnog grada, kojima on počinje još više da se voli…

 

Šta gledaoce očekuje u novom ciklusu? Koliko još neistraženih mesta, ličnosti vrednih pažnje, krije naša prestonica?

 

U novom ciklusu “Beograd  za početnike” zaviriće kroz ključaonicu fatalnih ljubavi, postaviće “fenjer pod jorgan Beograda”, kako kaže jedan moj sagovornik, počeće studiozno njuškanje kroz tamu intimne, a društvene i zabavne, malo poznate istorije grada i njegovih vrlih, naočitih stanovnika… Ali kako je krađa ideja u ovoj našoj čaršiji deo folklora, ne bih otkrivala sada zaplete i teme narednih epizoda koje se snimaju. Pozivam Vas da svake srede u 20 časova i subote u 16.35 časova na kanalu Studija B otkrivate neke nove, dobre i plemenite storije iz povesti ovog našeg čudesnog grada, kojima on počinje još više da se voli…

 

 

Foto: Stefana Čajetinac, Fabrika Fotografa

 

Da li će biti promena koncepcije, vizuelnog identiteta emisije?

 

-U zavisnosti od priče, emisija se ospoljava i vizuelno. Nekih strukturalnih promena nema, osim što „Beograd za početnike“ od sada ima novu rubriku, jer prijatelj emisije je Turistička organizacija Srbije, te ćemo gledaoce zajedno voditi u jedno zajedničko otkrivanje čudesne nam Srbije.

 

Gde pronalazite ideje za nove priče?

 

-Ne znam hoćete li mi verovati ako Vam kažem da u mojoj beležnici jedva čeka da pred kamere stane najmanje 20-ak novih priča. Eto na primer, čitam sada „Zapise starog Beograđanina“ Koste N. Hristića iz 1924. godine, i neki davno iščezli Beograd progovara i šalje ideje i materijale za priče. Komuniciram sa ljudima iz naših ustanova kulture, arheolozima, istoričarima, profesionalnim, ali i amaterskim voliteljima Beograda… Idem na tribine, izložbe… Beograd je priča 1001 noći… Nikad kraja…

 

Foto: Dejan Živančević

 

Kako se pripremate za emisiju?

 

-Volim te pripreme za emisiju. Guglanje, njuškanje po arhivama, potraga za fotografijama po muzejima, „brejnstorminzi“ sa naučnicima… Istoriografija… Stari filmovi… Vremeplovi povazdan…

 

Pokazali ste da se zahtevan format može raditi i sa malo sredstava. Da li su sponzori bili neophodni za opstanak emisije “Beograd za početnike”?

 

-U vremenu kad tržište vlada svakom vrstom odnosa, kulturi je mecena neophodan da je zaštiti od propadljivosti. Kad se nađu tako logični i bliski partneri kao Turistička organizacija Srbije i „Beograd za početnike“ to je dobitna kombinacija. Do gledanja…