Pop kultura

„Vašington post”: Trocki napada Ameriku

MediaSfera

 

Piše: Biljana Mitrinović

 

Nakon što su Britanci rekli da je ruski animirani serijal „Maša i Medved” ciljana „kremaljska propaganda”, Vašington je rusku seriju „Trocki” koja se prikazuje na „Netfliksu” opisao kao instrument „meke moći”.




U SAD je sve i dalje u znaku pritiska na predsednika Donalda Trampa i ruskog mešanja u izbore 2016. godine, pa se iz te perspektive gleda i na rusku seriju urađenu gotovo u holivudskom maniru. Serija „Trocki”, koja se sastoji od osam epizoda, na prvi pogled se ne ni po čemu ne razlikuje od ostalih stranih akvizicija „Netfliksa”, na kome se prikazuje. Priča o ruskom revolucionaru, boljševiku Lavu Trockom sada je u Vašingtonu opisana kao ruska propaganda koja je u vidu meke moći stigla na američko tlo, uporedo s agresivnim političkim uticajem na američke građane.

 

 

„Vašington post” je pre dva dana napisao da je „Trocki” najnoviji pokušaj ruskih državnih medija da „prodaju” svoju sliku sveta, i to kroz lik antiheroja marksiste Lava Trockog, koji je prikazan u seriji koja obiluje nasiljem, nepriličnim scenama seksa, brojnim specijalnim efektima i akcijama. Zvuči kao da nije rađeno u Rusiji ili da je zaista namenski rađeno za američko tržište.

 

Mini-serija je ipak prvo emitovana na glavnom ruskom državnom televizijskom kanalu na stogodišnjicu boljševičke revolucije. U tome i jeste problem, jer je „Netfliksu” zamereno što nisu bili eksplicitni u pogledu označavanja porekla sadržaja, umesto što su projekat predstavili kao najnoviju televizijsku seriju.

 

A „Trocki” je mnogo senzibilnije urađen nego što je to radila čuvena fabrika botova za koju u SAD, i šire, veruju da radi u Sankt Petersburgu. Problem je što Rusi navodno pokušavaju da američku demokratiju prikažu kao haotičnu i nevrednu truda. A serija „Trocki”, prema ovom mišljenju, to radi mnogo bolje nego ruski kanal RT na engleskom jeziku, koji se takmiči sa Si-En-Enom i Bi-Bi-Sijem, a „toliko je povezan sa ruskom državom da se morao registrovati kao strani agent”. Ovako kako je napisao zvuči kao da su se Rusi sami prijavili kao strani agenti, a ne da su imali „izbor” da se tako registruju ili da budu zatvoreni.

 

 

Najneobičnije je zapravo objašnjenje kako su u „Trockom” propagandistički efekti prikriveni, a projekat je prilagođen širokoj publici, iako to ne znači da serija nema listu zadataka koje mora da ispuni. Da bi se dokazalo da ti zadaci postoje, argument je pronađen u tome što je producent serije Konstatntin Ernst, direktor glavnog državnog Kanala 1, „koji redovno pokriva aktivnosti Vladimira Putina”. „Vašington post” primećuje da to zapadni gledaoci koji seriju gledaju na „Netfliksu” ne mogu da znaju, izuzev ako ne čitaju ćirilicu ili su upoznati s činjenicama o nastanku serije.

 

A serija „Trocki” je u ovom komentaru shvaćena kao pokušaj Rusije da suzbije napore opozicije da na bilo koji način ospori ruski režim i raširi kritiku države prema zapadnoj dekadenciji koja se razvija u Rusiji. Pri tome, uočeno je da serija govori jezikom Kremlja i to o savremenim događajima. Sukob Lenjina i Trockog oko toga da li je to bila revolucija ili puč asocira vašingtonskog novinara na ono što Rusi vide kao državni udar u Ukrajini 2014. godine, u kome je zbačen Viktor Janukovič, nasuprot revoluciji, kako na te događaje gledaju Kijevu.

 

S druge strane, Rusiji se zamera što Oktobarsku revoluciju ne predstavlja kao pobedu radnika i seljaka nad vladavinom cara, nego kao zaveru Zapada u kojoj ruski Jevrejin bogataš i bonvivan pod lažnim imenom Aleksandar Parvus uz razmenu svežnja novčanica sa nemačkim agentom razgovara o tome kako da Trockog promovišu unutar boljševičke partije. Nekima to već liči na Alekseja Navaljnog, koji može biti harizmatičan, ali sigurno nije autohton.

 

 

Ipak ovakav pogled na „ruske projekte” nije nov. Krajem prošle godine je londonski „Tajms” obelodanio pravu malu studiju o tome kako se ruski animirani serijal „Maša i Medved” bavi „kremaljskom propagandom” i da je instrument „meke moći” Rusije.

 

List je naveo reči profesora Entonija Glisa s Bakingemskog univerziteta: „Maša ima tvrdoglav, neprijatan karakter, pritom je odlučna. Ona previše toga preuzima na sebe. Neće biti preuveličavanje ako kažemo da se ponaša ’putinovski’.”

 

Što se tiče Medveda, autor je podsetio na stav predavača Talinskog univerziteta Prijita Hibemjagija, koji je izjavio da je taj lik zadužen za to da „promeni lik Rusije s negativnog na pozitivan u svesti dece”, a u tome je viđena pretnja po nacionalnu bezbednost Estonije. Istovremeno, letonske kritičare je iznervirala i kapa sovjetskog graničara koju Maša nosi u jednoj od epizoda, dok tera zeca s Medvedove ograde. Prema njihovom mišljenju, Rusija na taj način demonstrira „zaštitu svojih granica”. Broj pratilaca „Maše i Medveda” na engleskom jeziku na jutjub kanalu je tada već bio veći od četiri miliona, a ukupan broj pregleda „Maše i Medveda” je prešao četrdeset milijardi.

 

Izvor: Politika

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .