MediaSfera
I deo: U potrazi za ljubavlju (o kojoj se TOLIKO govori)
Piše: Milica Cincar-Popović
Foto: Marija Ćalić, Aleksandar Jočić, Pixabay, Wikipedia
E da, pravi odgovori su uvek jednostavni: „bodu oči“ a mi ih ne vidimo, jer ne gledamo očima, već umom.
O tome kako treba da volimo i koga treba da volimo, govori nam se od rođenja, zar ne? Uglavnom nam se govori i pokazuje kako drugi nešto čine za nas, „jer nas vole“. I kako i mi treba da činimo za njih, „zato što ih volimo“, a i zato što za takvo ponašanje dobijamo nagradu – od društvenog priznanja, pa do materijalnih stvari, na skali od čokolade do nasledstva. Sve u svemu, vrlo rano shvatimo kako stoje stvari.
Mama je zbog mene žrtvovala vitak struk, dubok san, karijeru, izlaske – ali to je u redu, jer me voli.
Tata je zbog mene žrtvovao društveni život, noćne sedeljke, vikende sa drugovima – ali to je u redu, jer me voli.
Tata je zbog mame žrtvovao ljubavne avanture, zabavne drugove, putovanja u nepoznate krajeve i nepoznatu budućnost – ali to je u redu, jer je voli.
Mama je zbog tate žrtvovala šansu da upozna bogatog i lepog čoveka svog života – ali to je u redu, jer ga voli. (Nema svaka žena sreću da nađe idealnog, kao što ga je našla njena mama).
Grabi tuđe vreme, grabi tuđe telo, grabi tuđe strpljenje, grabi tuđ novac, grabi tuđ status – i plati koliko moraš. Što manje platiš, to si više voljen.
Foto: Pixabay
„Je li taj kupoprodajni odnos zaista ljubav?“, pitala sam se. „Mislim da je problem ipak u meni i u prokletim romantičarskim knjigama sa kojima sam u detinjstvu provodila više vremena nego sa živim ljudima, pa sad živim u idealima i stvarnost mi ne valja. Ne prenemaži se, Milice, kao razmažena naivka, već prihvati svet takav kakav je!“ Tako sam racionalna JA dozivala pameti SEBE. Sa slabim uspehom, i to iz vrlo jednostavnog razloga: moj, reklo bi se naivan koncept nekukpoprodajne ljubavi ima očiglednu materijalnu potvrdu – vrlo je delatan i funkcionalan sa biljkama i životinjama. Biljka koju voliš raste lepše i bolje od one koju redovno zasipaš raznoraznim „cvetalima“, „listalima“ i „vaši-stop“-ima. Ni životinji ne moraš da ugađaš, čak ni da je hraniš, da bi te volela. Dovoljno je da je jednostavno voliš, i ona će ti uzvratiti.. Ako gazda zanemoća, njegov ljubimac ga neće napustiti, već će, naprotiv, brinuti o njemu. Jedino ovo ljudsko društvo, otuđeno od prirode, doživljava ljubav kao ekonomiju, i to tržišnu.
Ako je ljubav ekonomska veština, onda je čovek na njenom tržištu – roba. A za plasman robe na tržištu, ambalaža je veoma važna. Zategnuti trbušnjaci, sjajna kosa, blistav ten, solidna primanja, visoko obrazovanje – to bi, dakle, trebalo da pomogne. Ali ne pomaže. Biljke i životinje nijednu od ovih osobina ni ne primećuju; kod ljudi, ti su kvaliteti kao „fejsbuk“ – nikakve koristi od njih, ali ako ih nemaš, ispadaš iz igre.
Sirote one devojčice koje se na plaži puće i podbočuju ispred kamera svojih telefona umesto da se brčkaju! Sirota ja, koja ne smem da se pogledam u kupatilsko ogledalo pre kupanja, nego tek nakon hladnog tuša, koji na kratko vrati formu mišićima! Siroti svi mi, koji umesto da volimo sebe, druge ljude, život – mrzimo svoje mane, poglede drugih ljudi i životne nepravde.
Foto: Aleksandar Jočić
Pa kako da u takvom sistemu ne budem tužna? A kako da živim, ako sam stalno tužna? I kako da počnem da se se radujem, ako me ne ispraća na počinak voljeni lik na mom jastuku, već me jutrom dočekuje omraženi odraz podočnjaka u mom ogledalu? Uf… Tu je nešto moralo da se promeni.
Kaže Buda da 84.000 puteva vodi do prosvetljenja. Drukčije rečeno, mnogo je puteva koji vode do istine ako se njima postojano ide. Samo skakutanje s puta na put ne vodi nigde. S tom logikom, odlučila sam da krenem u potragu za formulom ljubavi i to na onom putu, na kome sam najdalje napredovala. U mom slučaju – u predanjima i legendama.
Znate li priču o Psihi i Erosu?
Bile tri princeze, tri sestre, nadaleko poznate po svojoj lepoti. Kad su stasale za udaju, prosci su pohrlili sa svih strana i dve starije sestre ubrzo su našle novi dom. Ali najmlađa, Psiha, bila je toliko lepa, da se nijedan smrtnik nije usudio da joj priđe. Ko god bi je video, ostao bi zasenjen njenom lepotom. Uskoro su krenule i glasine kako je Psiha lepša čak i od same Afrodite, te da će zauzeti njeno mesto na Olimpu.
Nije dugo potrajalo pre nego što su glasine stigle i do same Afrodite. O, kako je prelepa boginja pobesnela! Neobična lepota Psihi je donela samo nevolju: usamljenost među ljudima koji su osećali da je nisu dostojni i mržnju Boginje, koja je odlučila da je kazni. Naložila je svom sinu Erosu da tu smrtnicu koja se drznula da se u lepoti meri s njom, ubode svojom strelom u prisustvu najbednijeg i najružnijeg među smrtnicima, tako da se ova zaljubi u taj muški otpadak i ostane s njim do kraja života.
Eros je poleteo da posluša majku ali, kada je video Psihinu lepotu ranio je sam sebe svojom strelom i nepovratno se u nju zaljubio. Cveće je raslo bogatije i mirisnije pored baštenske klupe na kojoj se lepotica odmarala, a sjaj njenih očiju i blistavilo njenog tena jasno su ukazivali svim smrtnicima da je nisu dostojni. Kralj i kraljica, roditelji Psihe, shvatili su da su bogovi umešali svoje prste u sudbinu njihove kćeri, pa su odlučili da potraže savet u Apolonovom hramu. Tu im je rečeno da princezu odvedu na vrh obližnjeg brda, odakle će je njen muž, koji neće biti običan smrtnik, odneti. Kralj i kraljica su tako i učinili. Cela svita je suzama orosila put do vrha na kome su ostavili lepoticu, jer su verovali da taj, koji „nije običan smrtnik“, mora biti neko strašno čudovište. Čim je Psiha ostala sama, dunuo je Zefir, poduhvatio ju je i nežno preneo na jedno udaljeno ostrvo, gde ju je spustio na cvetnu livadu. Iscrpljena od uzbuđenja, Psiha je odmah zaspala.
Foto: Marija Ćalić
Kada se probudila, ugledala je zamak od zlata i srebra. „Naredi nam, gospodarice“, progovorili su nevidljivi glasovi, čim je devojka stupila na pod zamka popločan mozaikom od dragog kamenja. „Hoćeš li da ti spremimo mirisnu kupku? Svilenu postelju? Jesi li gladna, ili žedna?“
Kada se sasvim smrklo, Psihi se u postelji pridružio Eros. Nežan i pun ljubavi, provodio je noći s njom, ali bi nestao pre nego što svane zora. Psiha nije znala ko je njen ljubavnik; ni kako se zove niti kako izgleda, ali bila je srećna, iako je mislila da se on od svetlosti krije zbog svoje nakaznosti i ružnoće. Eros je zapravo njihovu vezu čuvao u strogoj tajnosti bojeći se gneva svoje majke, koja nije ni slutila da njen nalog nije izvršen, a kamoli da se Eros zaljubio u ženu koju ona toliko mrzi.
Dani su prolazili, ujednačenog rasporeda i ujednačeno sretni. Ali s vremenom, okružena nevidljivom poslugom i nevidljivim ljubavnikom, Psiha se uželela svojih sestara, a Eros, koji svojoj voljenoj ništa ne bi odbio, naložio je odmah Zefiru da pođe po mlade kraljice i dovede ih u posetu. Psiha se silno obradovala kada je videla svoje sestre. No, dok su se grlile, jedna je krajičkom oka odmeravala prelepu palatu, dok drugoj nije promaklo da je Psiha, ma kako to bilo nezamislivo, još lepša nego ranije.
– Nisi ga nikad videla? – progovorila je zavist iz njih, dok su slušale kako im Psiha pripoveda svoju priču. – Pa on mora da je najstrašnija zver koju je nebo videlo – uzviknula je jedna. – Da, i dete će ti biti zver, kao što je i on! – uzviknula je druga.
Vilijam Eti: Eros i Psiha, Foto: Wikipedia
– Ako i bude zver, voleću ga, kao što volim i njegovog oca. On je divan i nežan, pa ma kako izgledao -, branila se Psiha.
– Ne budi luda -, odgovorile su joj sestre. – Čudovišta tako obljube smrtnu ženu, pa posle pojedu i majku i svoje dete, kad se ona porodi. To je bar poznato!
Reč po reč, ubedile su Psihu da sledeće večeri ponese sa sobom u krevet svetiljku i nož. Kad joj ljubavnik zaspi, da upali svetiljku, pogleda ga i potom odmah ubije nožem.
Psiha je zaista tako i učinila. Kako je silno bilo njeno iznenađenje, kad je ugledala lepotu svog ljubavnika! Odmah joj je bilo jasno da je on bog, mada nije znala koji.
Nastaviće se…
Dodaj komentar