Irena Grahovac: Kada ljudi prestanu da jedu meso, tada će prestati i proizvodnja odeće od kože i krzna

Irena Grahovac: Kada ljudi prestanu da jedu meso, tada će prestati i proizvodnja odeće od kože i krzna

MediaSfera

 

Piše: Gordna Radisavljevič-Jočić

Foto: Dejan Milićević

 

Ime Irene Grahovac u Srbiji je sinonim za dizajn odeće od kože. Njen susret sa modom bio je fatalna ljubav na prvi pogled. Sudbina i genetika, istovremeno. Odrastala je uz baku šnajderku, posmatrala šta ona radi i vrlo rano počela da se igra makazama, iglom i koncem. To, naravno, nisu igračke za decu, ali njoj niko nije mogao da ih uzme iz ruku. Neprestano je nešto seckala i krojila, sa četiri godine počela je da šije sama, u gimnaziji je već šila za drugarice, a na fakultetu je radila ozbiljne kolekcije. Iako je diplomirala Istoriju umetnosti bilo je jasno čime će se baviti.




Irenini počeci vezani su za firmu “Kobra“, a saradnja sa nekada velikom modnom kućom „Jugoexportom”, za koju je dizajnirala i čuvena Mirjana Marić, Ireni je ulila samopouzdanje. Prvu reviju na beogradskoj nedelji mode imala je 1999. godine pod imenom „Graham Wolf”, a istovremeno je predstavljala svoje autorske kolekcije. Samostalni brend Irena G osnovala je 2000. godine. Svoj rad nije ograničila samo na Srbiju, nego se uspešno okušala i u inostranstvu radeći sa kompanijom „Imperio”, za koju dizajnira od 2001. Vlasnik je i umetnički direktor “Irena Grahovac company”. ( http://irenagrahovac.com/)  Ona je među malobrojnim domaćim dizajnerima koji su svoj biznis uspešno proširili i van granica naše zemlje.

 

 Nedavno ste svoju kolekciju predstavili  na sajmu mode „LeShow“, održanom u Istanbulu. Bio je to Vaš prvi nastup kao samostalnog dizajnera na međunarodnom sajmu.  Da li ste sumirali utiske? Gde vidite sebe i svoj brend na svetskoj modnoj sceni?

 

-Reč je o manifestaciji velikog formata koja ima dugu tradiciju, više od 20 puta je održana u Moskvi, a ovo je bilo prvi put da se organizuje u Istanbulu koji je trenutno glavni evropski centar za proizvodnju odeće od kože i krzna. Utiske još sabiram. Dobila sam zanimljive ponude koje se odnose na rusko tržište. Tamo sam, inače, bila neka vrsta modnog ambasadora svoje zemlje i pozvala sam organizatore da naprave ovakav sajam i u Beogradu, kako bismo malo razmrdali našu posustalu modnu industriju. Volela bih da sam imala podršku države i njenih institucija u ovom poduhvatu, jer ovo nije samo promocija srpskog dizajnera, nego i naše zemlje uopšte. Nadam se da će se situacija promeniti do maja kada sam pozvana da predstavim kolekciju u Moskvi.

 

 Kako biste opisali svoj profesionalni put od početaka do stvaranja brenda Irena Grahovac?

 

-Neprestana borba. Rad bez prestanka. Građenje kontakata. Učenje, usavršavanje, napredovanje. Zadovoljna sam rezultatima. Brend je poznat i pozicioniran širom sveta.

 

Vaše shvatanje mode?

 

-Teško ju je definisati, ali da kažemo da je moda vezana za odeđeni trenutak, dok je stil trajna kategorija i odraz ličnosti.

 

Koliko Vam znači medijska podrška kada je reč o vašem radu?

 

-Mnogo. Neophodna je. U 21. veku ne postoji mogućnost građenja brenda i održavanja reputacije kompanije bez kvalitetnih i kontinuiranih odnosa sa javnošću i podrške medija. Za taj segment sam još pre 15 godina angažovala Jelenu Lelu Bumbić koja izvrsno obavlja taj deo posla. Neophodna je i prisutnost na društvenim mrežama, saradnja sa modnim blogerima, internet kampanje. Za sve su neophodne i odlične fotografije, za šta je zadužen fenomenalni Dejan Milićević. Trudim se da se u medijima pojavljujem smisleno, onda kada imam šta da objavim. Tokom četvrt veka koliko se bavim ovim poslom, brojne osobe iz sveta medija doživljavam kao prijatelje. Takav je bio slučaj sa jedinstvenom Draganom Ćosićom, čuvenom voditeljkom televizije Studio B koja nas je nažalost prerano napustila.

 

Kako reagujete namodnu pirateriju”? 

 

-Trudim se da zaštitim dizajn u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine. U slučaju pojave kopija, stvar prepuštam nadležnim organima. Osim zaštite dizajna, brend Irena Grahovac je zaštićen za područje celog sveta. Naravno, nije moguće da se izborim sa svima koji proizvode kopije mojih modela, jer uostalom, to ne mogu ni mnogo veći brendovi od mene. Međutim, oni koji se bave krađom dizajna moraju da znaju da takve stvari prijavljujemo i da se to procesuira.

 

Vaša kolekcija koja se prodaje u Srbiji proizvodi se zapravo u Turskoj. Zašto?

 

-Moje kolekcije se proizvode jednim delom u Srbiji, ali zbog ograničenosti proizvodnih kapaciteta, na prvom mestu – nedostatka stručne radne snage, još pre 15 godina sam deo proizvodnje izmestila u Istanbul. Turci imaju izuzetne proizvodne kapacitete, tako da osim mene i svi veliki svetski brendovi kolekcije od kože i krzna izrađuju u Turskoj.

 

Jedna ste od retkih domaćih dizajnera koja svoje modele pod svojim imenom prodaje u inostranstvu?  Da li vodite računa da se prilagodite ukusu i potrebama tržišta?

 

-Da, prisutni smo u Kanadi, Australiji, uskoro i u Rusiji. Rukovodim se modnim diktatima za narednu sezonu. Potom se te smernice uklope sa onim što je autorski pečat i moja vizija kolekcije.

 

Kao istoričaru umetnosti da li Vam je važan isključivo umetnički efekat kolekcije ili vodite računa da Vaša moda mora da bude nosiva?

 

-Nadovezaću se na prethodni odgovor.  Nophodno je da se zadovolje estetski kriterijumi, da se isprati ono što je mejnstrim i da se kolekcija prilagodi zahtevima tržišta. Ne dizajniram kolekciju da bih je prikazala na reviji i da tu bude kraj. Modeli iz mojih kolekcija se prodaju i nose, tako da svi elementi moraju biti uklopljeni. Dakle, estetski standard, komercijalni standard i standard u pogledu kvaliteta materijala i izrade, svi kumulativno moraju biti zadovoljeni.

 

Po čemu se nova modna linija “Contra” razlikuje od vaše bazične kolekcije?

 

-To je tekstilna linija nastala pre nekoliko godina. Naišla je na izuzetno interesovanje. Ove sezone liniju CONTRA čine “šuškavci” različitih  formi  – od onih ukrojenih koji prate liniju tela, do predimenzioniranih. Jedan deo modela je urađen sa skrivenim kopčanjem, a drugi sa ukrasnim rajsferšlusima koji omogućavaju da model bude rasklopiv I da ima nekoliko verzija. Postoje i dvoslojni modeli koji su kombinacija mantila i prsluka i sve se može nositi kako zajedno, tako i odvojeno. Rađeni su u crnoj, sivoj, zagasito zelenoj i boji bronze.

 

Koža je kraljica svih materijala, najstariji i najplemenitiji. Da li Vam je u početku bilo teško da radite s njom? Koje su prednosti rada sa prirodnom kožom?

 

-Modu sam zavolela pored moje bake koja je bila vlasnica krojačkog salona. Uz nju sam, još kao mala devojčica sela za šivaću mašinu. Međutim, kada sam se prvi put okušala u radu sa kožom osetila sam ogromno uzbuđenje . Sve što sam htela je da naučim što više o radu sa tim materijalom. Proces učenja je bio izazovan. Koža je inspirativna, ali i zahtevna.

 

 Kako odgovarate zagovornicima prava životinja koji se bore protiv upotrebe prirodnih materijala i ubijanja životinja zarad mode?

 

-Dizajneri su poslednja adresa gde bi trebalo da se upućuju takvi stavovi. Kao neko ko koristi kožu i jagnjeće krzno, ja koristim materijale nus-proizvod koji preostaje iz mesne, generalno, prehrambene industrije. Dakle, prvo da se obrate farmama i klanicama, pa tek onda proizvođačima odeće od kože i krzna. Međutim, mi smo smo medijski atraktivni, pa se protesti organizuju na modnim revijama, a ne, recimo, ispred klanica. Kada ljudi prestanu da jedu meso, tada će prestati i proizvodnja odeće od kože i krzna.

 

Da li dizajneri danas moraju da budu i ekonomski menadžeri svojih kolekcija?

 

-Da. Ja sam to oduvek. Taj segment ne može da se ignoriše ukoliko želite uspešan brend.

 

Kažete da se koža ne mora nositi smo zimi. Koji je Vaš predlog za proleće?

 

-Kožne pantalone visokog struka, tzv. „pumparice“ i kožne haljine. Ove sezone nosiće se i kožne košulje.