MediaSfera
Piše: Snežana Ćosić
Čovek da bi živeo mora prvo da hoda ivicma ponora.
Tek tada, posle dobrog zagledanja u provaliju, sem ukoliko ga ona ne povuče, može da se odvoji od nje i počne da živi.
Ne može se živeti ukoliko se dobro ne prođe kroz sve krugove, one donešene i one novonapravljene.
Samo je jedan put do slobode, a on vodi kroz ropstvo.
Svi su vam krivi, krivi su vam roditelji, krivo je školstvo, kriv je sistem, krivo je društvo, zemlja, planeta… zvuči umišljeno – zato što jeste umišljeno.
Nema krivice, sve je to život samo i sve je savršeno u savršeno mogućem svetu.
Proučavate napamet istoriju kako bi vam ona rekla kako da živite. Čitate psihijatrijske izveštaje, horoskope, istražujete, a zaboravljate da vam je dolaskom na svet data šansa za jedan, jedinstveni samo vaš život.
– Hitac ste ka čoveku – što bi rekao Hese, pitanje je samo vaše, samo do vas, da li ćete iskoristiti šansu?
Život se ne uči, on se oseća i živi!
Bavite se svim drugim, ponajviše drugim ljudima i njihovim životima. Dok se njima bavite vaš život protiče mimo vas, a i drugi se bave sa vama. Niste ni primetili a već trčite u krug i pitanje je milisekunde kada ćete da zagrizete sopstveni rep.
Drugi su vam lepi, ružni, prljavi, glupi… blatite druge, koju god kategorizaciju da izaberete, misleći da na taj način uždižete sebe. Na taj način vam skaču rejtinzi jer i svi drugi uživaju u ismejavanju i mržnji svega onoga što su i sami. Kod drugog prepoznaješ sve ono što i sam nosiš. Što reče Apostol Pavle Korićanima – sve vidimo kao u ogledalu. Na taj način propuštate jedino zašto ste odgovorni i izašto ste ovde – propuštate život.
Za zlo ste vezali sami sebe. Na zlo se primate, a zlo kad se primi uzima i crno ispod nokta.
Dok to shvatite već ste u kaljuzi i blatu a iz gliba se teško diže. Mora neko da vam pruži ruku, a kako, kad su i svi oko vas u istom, jer to ste izabrali.
Očekujete, očekujete da se desi promena, a vi se ne pomerate. Promena dolazi iz vas a ne iz vaše okoline. Naopako postavljate stvari.
Očekujete nešto, od nekoga? Očekujete kako da vam neko kaže kako da živite SVOJ SADA život! Jbt, pa i oni isto očekuju od vas. Sram je imati očekivanja spram drugog čoveka.
Imate samo jednu odgovornost – spremnost na odgovore. Stvar je umišljaja da ih ima više, to je odgovornost prema onom ko vam je dao vaš život na raspolaganje. Na vama je šta ćete učiniti sa tim jer vam je dao i slobodu – a vi još uvek tvrdite da je nemate.
Mislite da je nemate, jer ste je podveli pod anarhiju, bezumlje, haos…
Sloboda je poštovanje zakona, a on je u vama. Dat vam je tada kada vam je dat i život.
Svi ga imaju, pitanje je savesti zašto ga ne koriste.
Biologija čoveka podvodi pod svesno i razumno biće. Namerno sam upotrebila reč podvodi.
A za ono što kažu osnove, citiraću Hesea – svako je hitac prirode uperen ka čoveku.
A čovek je biće puno radosti i života u sebi.
Izmešali ste reči.
Za početak pustite da vam se dobre reči zariju u meso. Pustite i suze kad shvatite koliko dugo ste živeli bez njih. Potrebne su vam da operu vaše telo od onoga što ste godinama sakupljali.
Kada ispustite i poslednju suzu doći će vam i pitanje, jer ste već prestali i da se pitate – gde vam je život?
Odgovore tada ne tražite okolo, tamo ih nema.
Naći ćete ih tamo gde vaša krv najradosnije žubori.
Priče Snežane Ćosić možete čitati na blogu PRIČAJ MI
Snežana Ćosić
Snežana Ćosić je rođena u Župi, berićetnom kraju voćara, povrtara i dobrog vina. Umesto igre sa svojim vršnjacima, učila je slova, da bi u adolescentskom dobu pisanje postaje njena svakodnevnica. Autorka je romana: “Ne lomi mi lojze, ne kradi mi grojze”,“Stanica Balkan”, zbirke pesama “Ljubi me” i bloga sa milionskim pregledima “Pričaj mi”… Član je Udruženja književnika Srbije. Uskoro iz štampe izlazi i njena prva zbirka kratkih priča.
Dodaj komentar