REČ BEZ ZIDA

REČ BEZ ZIDA: ReCEN(A)zije

MediaSfera

 

Piše: Ljiljana Šarac

 

 

Da li biste Vi oštro iskritikovali rukopis prijatelju koji Vas je zamolio da mu napišete recenziju?

Kako jasno, glasno i iskreno izreći mišljenje o rukopisu za koji su recenziju naručili od Vas, u nameri da je pošteno plate?




Sumnjam da biste bili spremni da napišete sve ono što zaista mislite.

Istina će ustuknuti pred obzirima ili tarifi.

Tako da se ne može lako doći do nepristrasnog mišljenja o nekom delu.

Dakle, nema suda, jer ne sme da se sudi, već blagoglagoljivih pohvala kako bi naručilac bio što zadovoljniji.

 

Vrtimo se u začaranom krugu kao pas koji juri svoj rep. Dok nam se ne zavrti u glavi, pa naprosto ne odustanemo od te priče i ne priviknemo se na ono što nam je servirano.

Radi kao i svi, i ćuti, najbolji je recept da opstaneš, ostaneš, ne štrčiš.

 

Priča počinje još u školi.

Nekada su učitelji, nastavnici, profesori na roditeljskim sastancima išli od đaka do đaka i govorili utiske o njima. Nepristrasno, podsticajno, informativno.

Sada bi se to smatralo skandaloznim nepedagoškim pristupom.

Ko te pita za istinu.

 

 

Kritika je otišla u istoriju. Nalazi se u muzeju zajedno sa ,,Tajnama izgubljenog kovčega”, jednim od prvih i najboljih avanturističkih filmova Harisona Forda!

 

Čini nam se da rešenja nema. Da ćemo i nadalje kupovati desetine knjiga, privučeni šarenim koricama i na njima fino sročenim uzbudljivim sažecima i hvalospevima, dok nam ruku ne dopadne ona koja nam ,,legne’‘ i koju ćemo dugo pamtiti i spominjati.

 

A stvar je tako jednostavna, nalazi nam se ispred nosa, pa baš zato što nam je tako blizu, ne uspevamo da je sagledamo.

 

Kada bi izdavač koji je primio rukopis zatražio od nekog svog saradnika recenziju pre nego što delo prihvati i štampa, i imao nekoliko beta čitalaca (obični čitaoci koji daju konstruktivnu kritiku) koji bi napisali svoje mišljenje, a da i ne znaju ime i prezime autora, možda bi stavar bila drugačija.

 

Studenti na Filološkom fakultetu mogli bi da dobiju po jedan rukopis da napišu recenziju za roman za koji je potpisan ugovor i tako odrade seminarski rad za tu godinu…

Imali bismo tako sveže, nepristrasne, neutralne recenzije, iza koga čoveka ne bi bilo stid da stane.

 

Možda bi u svemu mogli da pomognu članovi brojnih fejsbuk književnih grupa, koji bi nešto mogli i da zarade i da dobiju svrsishodnu materijalizaciju svog nestvarno velikog knjigoljupstva!

 

 

Još ima entuzijasta kojima je knjiga centar sveta.

Mogućnosti je mnogo, želje da se stvari menjaju – malo!

Potreban je novi pristup.

 

Teško da možemo da verujemo u nešto što ima precizno određenu tarifu i što se pretvorilo u tezgarenje.

 

Knjige nisu breskve, pa da ih merimo na kantar!

 

 

Ljiljanu Šarac možete pratiti na:

https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/

Instagram: #saracljiljana_pisac

 


 

Lijiljana Šarac

Novinarka, PR, nastavnica, književnica, kolumnista, majka. Neko ko živi za pisanu reči i od pisane reči. Autor četiri hit romana. Radoznalog, istraživačkog duha, s neiscrpnom žudnjom da se ispituju i pomeraju granice, da se viri iza zidova, i da se prepreke na putu zaobilaze i prevazilaze. Neko ko veruje u svoje i snage ljudi sa kojima je bliska. Voli smeh i život sagledava uvek iz pozitivnog ugla. Živi po ubeđenjima koja deli sa članovima svoje porodice i đacima iz učionice, a od sad i sa čitaocima kolumne REČ BEZ ZIDA.

 

Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije