Kultura

Apel za očuvanje Memorijalnog kompleksa Boško Buha

MediaSfera

 

 

 

Najavljena prodaja objekata Memorijalnog kompleksa “Boško Buha” na Jabuci kod Prijepolja izazvala je burne reakcije u javnosti, a pokrenuta je i onlajn peticija kojom se apeluje na nadležne da izuzmu iz prodaje Dom pionira i omladine sa okolinom, budući da je reč o jedinstvenom nasleđu koje je namenjeno i pripada deci i čija bi rasprodaja predstavljala i rasprodaju plemenitih ideja pacifizma, antifašizma i borbe za pravdu i jednakost.




Apel je upućen povodom oglasa kojim je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila prodaju većeg dela Memorijalnog kompleksa “Boško Buha” – imovine Ugostiteljsko-turističkog preduzeća “Putnik” iz Prijepolja, koje je u stečaju, a zakazana je za 28. februar u Beogradu.

 

U apelu upućenom Muzeju u Prijepolju, Opštini Prijepolje i stečajnoj upravi “Putnika”, istaknut je istorijski značaj Memorijalnog kompleksa “Boško Buha” koji je 1986. godine proglašen kulturnim dobrom od izuzetnog nacionalnog značaja, a do početka 90-ih i raspada SFRJ bio je jedna od najposećenijih turističkih destinacija, koju su obilazile mnoge školske ekskurzije.

 

Dramska pedagoškinja Ivana Bogićević Leko i istoričarka dr Sanja Petrović Todosijević, koje su pokrenule onlajn peticiju, istakle su da su u više navrata vodile decu iz čitavog današnjeg regiona – nekadašnje SFRJ, u dečji dom „Boško Buha“, gde su realizovani brojni edukativni i stvaralački programi koji su imali nemerljiv uticaj na sazrevanje i razvoj brojnih generacija. Okruženje u kojem se radilo, kako su istakle, doprinosilo je stvaralačkoj i podržavajućoj atmosferi i mnoga prijateljstva između dece iz različitih sredina razvila su se i održala upravo zahvaljujući skolama u prirodi i kampovima koji su održavani na Jabuci.

 

“Smrt najmlađih predstavljala je teško nasleđe Drugog svetskog rata. Prema popisu iz 1948. godine, deca do 14 godina starosti činila su skoro 33 % svih građana Jugoslavije. U godinama posle Drugog svetskog rata jugoslovenska država se intenzivno služila predstavom deteta žrtve rata kako bi jasnije pozicionirala ulogu najmlađeg građanina u novoj državi. Jedno od najprisutnijih lica detinjstva u prvim godinama posle rata bilo je lice deteta borca. Sa jedne strane, ono je pripadalo korpusu žrtava svih uzrasta koji su se borili za slobodu jer je je jedna od osnovnih odlika antifašističke kulture sećanja koja je negovana u Jugoslaviji i Evropi posle Drugog svetskog rata bilo odavanje počasti aktivnim borcima u borbi protiv fašizma. Sa druge strane, ono je eksplicitno trebalo da afirmiše dečiju žrtvu koja je pala kao aktivan borac za slobodu, legitimišući na taj način decu kao društvenu grupu koja u godinama posle rata moraju imati aktivnu ulogu u procesu izgradnje novog društva. Upravo zbog toga najmlađi nosilac Ordena narodnog heroja u Jugoslaviji je bio Boško Buha, sedamnaestogodišnji dečak, učesnik Narodnooslobodilačke borbe koji je poginuo na Jabuci kod Prijepolja 1943. godine baš na mestu na kojem se nalazi Memorijal”, navedeno je u peticiji za očuvanje Memorijalnog kompleksa “Boško Buha”, čija je izgradnja počela 1964.

 

Memorijalni kompleks „Boško Buha“, Jabuka

 

Memorijalni kompleks “Boško Buha” sačinjavaju: kameni beleg sa natpisom: Ovde je 1943. godine poginuo pionir, borac i narodni heroj Boško Buha, 17 borova posađenih na mestu njegove pogibije, bronzana figura dečaka-borca sa puškom i knjigom, osam bronzanih spomen-bista jugoslovenskih pionira-partizana, od kojih je većina posthumno odlikovana Ordenom narodnog heroja (Lepa Radić, Vera Miščević, Mate Blažina, Sava Jovanović Sirogojno), zatim Dom kulture, Dom pionira i omladine Jugoslavije i Spomen dom “Boško Buha”.

 

Memorijal je jedinstven ne samo na području Srbije, već i čitave bivše Jugoslavije pa i šire, jer ukazuje na značaj koji imaju deca kao društvena grupa u izgradnji čitave zajednice. Memorijal “Boško Buha” jedinstven je i po tome što su ga izgradila upravo deca, istaknuto je u apelu, u kojem se podseća i da su sredstava za izgradnju Memorijala “Boško Buha” prikupljena od tzv. “pionirskog dinara”, te da je spomenik Bošku Buhi, koji je otkriven 27. septembra 1970. godine, idejno rešenje devojčice Jadranke Berić iz Gornjeg Milanovca koja je sa 6.069 pionira iz cele Jugoslavije učestvovala na konkursu “Kako zamišljam spomenik Bošku Buhi”.

 

Dom pionira „Boško Buha“

 

Na žalost, Dom pionira i omladine nikada nije stigao na red za renoviranje, pa su njegove aktivnosti vremenom ugašene. Iako je zgrada u lošem stanju, nije devastirana i mogla bi da se obnovi uz materijalna ulaganja, naglašeno je u apelu, u kojem je istaknuto i da su finansiranje objekta doslovno snosila deca iz nekadašnje SFRJ šaljući priloge kako bi se podigao objekat za rekreativne nastave, škole u prirodi, letovanja i zimovanja.

 

“To je bio takozvani pionirski dinar. Ovaj objekat, stoga, namenjen je deci i pripada im”, istaknuto je u peticiji, čiji su autori naveli da su svesni da ne mogu da spreče i onemoguće prodaju i rasprodaju svega što jeste (i nije za prodaju), najčešće u bescenje, ali mole i apeluju na nadležne da iskoriste svoj uticaj i poziciju i izuzmu pionirski dom i njegovu okolinu od prodaje kako bi zajedničkim snagama bio sačuvan, renoviran i osposobljen da bude ono čemu je namenjen – prostor za igru, učenje, kreativne i stvaralačke aktivnosti, druženje i zdravo odrastanje dece kojoj je danas to, više nego ikada ranije, neophodno.

 

Memorijalni kompleks „Boško Buha, Jabuka

 

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju Spomen-doma “Boško Buha”, objekta Muzeja pionira i omladine, Doma kulture s paviljonima, nekadašnjeg hotela, kao i zemljišta u tom kompleksu smeštenom na visoravni pored puta Prijepolje-Pljevlja, a početna cena tih objekata i zemljišta, kako je objavila nedavno Politika, iznosi 98 miliona dinara.

 

Donedavni direktor prijepoljskog muzeja Slavoljub Bato Pušica, koji je posle četvrt veka vođenja te ustanove pre mesec dana otišao u penziju, podsetio je da je najpre 1966. napravljen pionirski spomen-dom akcijom “pionirskog dinara” i donacijama, na inicijativu pionira Pljevalja i Prijepolja. Potom su podizani spomenici (veliki bronzani spomenik Bošku Buhi na najvišoj koti Jabuke, Aleja heroja sa bistama ratnika iz svih republika SFRJ, spomenik pioniru Slavi Koviću, poprsje Boška Buhe pred Spomen-domom), kao i smeštajni kapaciteti, omladinsko naselje kroz koje je za pet godina prošlo 14.000 mladića i devojaka svrstanih u 240 radnih brigada (po njihovom odlasku ostalo je osam paviljona i centralna zgrada).

 

Memorijalni kompleks dobio je 1986. godine status nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja, za koji je nadležan Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

 

“Spomenike u kompleksu niko ne može da prodaje, oni su kulturno dobro i njih treba štititi, bez obzira na to da li će ostale objekte neko kupiti. Uvek sam se nadao i verujem da će na Jabuku doći neko ko će obnoviti smeštajne kapacitete, da mladi kao nekad dolaze u ovo mesto zbog zdravog vazduha i svetle istorije”, izjavio je Slavoljub Pušica.

 

Izvor: SEEcult.org




Dodaj komentar

Click here to post a comment

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .