Kultura

POTVRĐENO: Krmčija Svetog Save nalazi se u Arhivu HAZU u Zagrebu

MediaSfera

 

 

 

Najstariji prepis Nomokanona Svetog Save iz 1262. godine, prvi srpski pravni akt “Krmčija ilovička” nalazi se u Arhivu Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, potvrdila je Tanjugu Ivana Burnać iz Arhiva HAZU.




U odgovoru Tanjugu da li je najstariji prepis Nomokanona Svetog Save i dalje u njihovom arhivu, Burnać je navela da je važan srednjevekovni dokument zaveden u inventaru kodeksa Arhiva HAZU pod oznakom “III c 9 Krčmija ilovička iz god. 1262, srp.redakcija, list. 399 u 4°. Zapis iz 1262”.

 

Pokret obnove Kraljevine Srbije nedavno je izneo tvrdnje da Ilovička krmčija, zbornik gradanskih i crkvenih propisa vizantijske države, koje je odabrao i preveo Sveti Sava početkom 13. veka od 1995. nalazi u Vatikanu. Tada je, kako tvrdi predsednik POKS-a Žike Gojkovića odneta kao poklon tadašnje Hrvatske vlasti papi Jovanu Pavlu II.

 

Burnać u dopisu navodi da u Arhivu HAZU nema podataka o prenosu vrednog artefakta u Vatikan, a i Ministarstvo kulture potvrdilo je Tanjugu da je ovaj vredan artefakt u Zagrebu.

 

Istoričar Dejan Ristić takođe kaže da nikada nije postajala sumnja o tome gde se nalazi Krmčija. Ristić navodi da je poznato da se taj vredni pravni spomenik pre samo dve godine i dalje nalazio u Arhivu HAZU budući da je učenicima Srpske pravoslavne gimnazije ,”Kantakuzina Katarina Branković” u Zagrebu, bilo omogućeno da vide i da prelistaju taj spis.

 

“Zamislite kakav bi skandal izbio kada bi naša zemlja od Vatikana zvanično tražila da nam vrati spis koji Sveta Stolica i ne poseduje i koji se nalazi u sasvim drugoj državi” kaže Ristić.

 

Zgrada Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu

 

Podseća da je dragoceni prepis nastao je 1262. godine u manastiru Svetih Arhangela u Ilovici na Prevlaci kod današnjeg Tivta i tu je bio čuvan vekovima sve dok, tokom Drugog svetskog rata, nije ukraden i odnet u Arhiv Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti.

 

Ristić napominje da je Matija Nenadović u momentu obnavljanja moderne srpske države, Kneževine, kasnije Kraljevine Srbije, kao pravni osnov za prvi pisani zakon ustaničke Srbije u maju 1804. imao između ostalog i Krmčiju.

 

Sveti Sava, freska, Kraljeva crkva u manastiru Studenica

 

Nomokanon Svetog Save

 

Podsetimo, Nomokanon (gr. nomos – zakon, kanon – pravilo) je zbornik romejskih crkvenih i pravnih propisa, koje je priredio Sveti Sava. Zanimljivo je to da je prema odredbama Zakonopravila Svetog Save živela i Ruska carevina 355 godina, a od iste knjige je zasnovano anglikansko i kasnije i saksonsko pravo, a na njoj počivaju ustavi nekoliko država EU.

 

Smatra se jednom od najznačajnijih knjiga u Srba posle Biblije i nije samo puki prevod vizantijskih građanskih i crkvenih pravnih akata, nego sadrži i tumačenja koja je napisao sveti Sava. Savin prevod vizantijskog Nomokanona je usvojen na saboru u manastiru Žiča 1221. godine, kao najviši crkveni i državni pravni akt. Pošto su kanoni Crkve umnogome regulisali život podanika, Savina kompilacija se u znatnoj meri odnosila na oblast koju danas smatramo građanskim pravom.

 

Zakonopravilo Svetoga Save nastalo je početkom HIII veka, oko 1220. godine, u Hilandaru i/ili Solunu. Taj veliki zakonodavni poduhvat bio je deo šireg plana usmerenog na sticanje samostalnosti crkve i države. Sveti Sava je dao da se sačini onoliko prepisa Zakonopravila koliko je bilo episkopija u Srbiji, a original (protograf) čuvao se u Žiči, ali je odatle nestao verovatno već 1253. godine kada su Bugari s Kumanima poharali Žiču. Original nije pronađen kao ni prvi prepisi za potrebe episkopija koji direktno potiču od Savinog protografa.

 

Uzima se da je Ilovički prepis nastao 1262. godine, četrdesetak godina nakon što je Sveti Sava doneo Zakonopravilo iz solunskog manastira Filokal u Žiču. Smatra se da je taj rukopis ne samo vremenski, nego i po sadržaju blizak protografu, pa je stoga izuzetno važan za otkrivanje sadržaja originala.

 

Ime je dobio po mestu Ilovica, na Prevlaci kod Tivta, gde se nalazi manastir Svetih Arhanđela, tadašnje sedište Zetske eparhije. Prepisivač je bio pisar Bogdan koji je radio po nalogu zetskog episkopa Neofita, što je zapisano u pogovoru Ilovičke krmčije.

 

Izvor: RTS, Opanak




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .