Diktafon

Alisa Jovanović: Ponosna sam što me niko nema u šaci

MediaSfera

 

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

Foto: privatna arhiva

 

 

Alisa Jovanović je karijeru krunisala autorskim formatom “Alisa” na Studiju B. Gledaoci se rado sećaju i njenih emisija “Ali sa osmehom” i “Alisa u pet”. Po zanimanju je pravnik, ali je čitav život provela u medijima, radeći paralelno na radiju i na televiziji.




Svoj pečat je ostavila na RTV Pink, TV Happy i Radio S. Nekoliko godina, praveći pauzu u novinarskom poslu, oprobala se i u ulozi PR opštine Surčin u kojoj je uspešno vodila manifestaciju “Bojčinsko kulturno leto” koja je vrlo brzo prerasla okvire opštine u kojoj je nastala.

Njen zaštitni znak je radiofoničan glas, perferktne dikcije. Podjednako se raduje dobroj knjizi i ukusnom kolaču. Nema neostvarenih želja. Veruje da postoje dva načina da se živi: ništa nije čudo i sve je čudo, kad se vidi u običnim stvarima. Kako kaže naučila je da prave vrednosti nisu u materijalnim stvarima nego u tome da nam je ovaj život dat da pokušamo da budemo srećni.

Da li je bio dug put do autorske emisije?

– Jeste, već više od 20 godina sam u novinarstvu. Nije bilo lako izboriti se za tu poziciju. Dragoceno je čuti reči pohvale i podrške onih kojima ste namenili sadržaj na kom radite. Bez toga vi ste samo ili umišljeni ili bezrazložno potcenjeni. Dakle, jasno je da i jedno i drugo osečanje dolaze iz realnosti slike o sebi, a niko nije toliko realan i sa tako dobrim sagledavanjem sopstvene ličnosti i dela da ne treba da sasluša šta drugi tim povodom žele da mu kažu.

Kako su izgledali Vaši počeci? Koliko se tadašnje novinarstvo razlikuje od ovog današnjeg?

– Moji počeci nisu bili ništa što bi se moglo smatrati ekskluzivom niti su obećavali bog zna šta. Bila sam samo jedan od početnika koji su želeli priliku da se dokažu pred mikrofonom. Bez ikakvih moćnih veza među ljudima koji odlučuju, i značajnih uticaja u medijskom okruženju nisam baš bila ona kojoj bi ste prognozirali neku svetlu budućnost. Jedina osoba koja je verovala u mene sam bila ja i moji roditelji naravno, ali oni nisu mogli ništa više od toga da mi u ovoj oblasti pruže. I evo danas vidite, to je ipak bilo sasvim dovoljno.

Vaša emisija „Alisa“ emituje se subotom i nedeljom na Studiju B. Dve emisije, dva koncepta. Koliko je taj tempo „stresan“ za autora? Kako se pripremate?

– Ni malo lako. Ako imate u vidu da skoro sve sama radim, situacija je malo jasnija. Nemam saradnike koji bi mi pomagali oko pozivanja i izbora gostiju, sama biram teme i zaista nije jednostavno, ali sa druge strane imam potpunu slobodu da se potpisujem na proizvod tj.emisiju koja je u celosti moj rad i na to sam ponosna.

Kako birate teme? Da li se pri izboru tema koje „pretresate“ sa svojim gostima rukovodite sopstvenim interesovanjima?

 – Zavisi, nekada zaista biram teme koje mene lično dotiču a nekada osluškujem na društvenim mrežama i ostalim medijima šta je to što ljude zanima. Trudim se da gledaocima ponudim nešto drugačije, da ih teram da razmišljaju, da preispituju svoje stavove, i ja sam živi dokaz da ljudi vole takve koncepte i da nije tačno da se baš svi plaše da će se razboleti ako previše uključuju mozak.

Šta Vas je privuklo novinarstvu?

– Novinarstvo je izazovna profesija sama po sebi. Tera vas da ispitujete sopstvene granice i mogućnosti, uz konstantno učenje i proveravanje sebe. Eto izazova, dakle, za svakog mislećeg čoveka. To je profesija u kojoj se svakodnevno srećete sa morem nekih novih sjajnih ljudi koje inače u drugim okolnostima ne bi ste imali prilike da upoznate, jednom rečju svaki novi dan donosi nove izazove a to je za moju prirodu i temperament situacija koja prija.

 

Šta Vam najviše smeta u tv novinarstvu danas?

– Smeta mi podcenjivanje gledaoca. Kada za nekoga kažete da je vaša ciljna grupa a nudite mu sadržaj koji bi pre trebali biti namenjeni osobama sa smetnjama u razvoju, vi zapravo pokazujete da vam ta publika i nije bitna. Važno je da vi otaljate svoj deo posla, zaradite platu a to što ste svojim radom dodatno kontaminirali i onako jadnu medijsku scenu ocigledno je da takve nije briga.

Karijeru ste počeli kao radio voditelj. Da li Vas je radio oblikovao kao novinara?

– Radio je najiskreniji medij, tu ste retko u poziciji da baš sve unapred pripremite i osmislite. Sa druge strane to je medij gde samo harizma vaše ličnosti, boja vašeg glasa i ono što pričate zadržava slušaoca. Nikoga ne zanima kako izgledate, imate li krive noge i šta ste baš tog dana obukli, ili jednostavnije rečeno da bi vas ljudi slušali sve to nije važno.

Koji medij je Vaša ljubav?

– Svaki medij je lep na svoj način. Sve zavisi šta želite svojim radom da postignete. Mi zaboravljamo da smo danas u poziciji da svako od nas na društvenimj mrežama ima sopstveni medij koji uređuje po sopstvenoj volji i potrebama. To kako ljudi koriste ove resurse sve o njima govori.

 

Da li je bilo i loših perioda u Vašoj karijeri? Kako ste se borili sa njima?

– Naravno, svaki čovek ima svoje padove. Bilo je situacija u kojima sam poželela i izašla iz novinarstva jer sam bila umorna od čekanja svoje prilike koja nikako nije dolazila. Par godina sam provela kao PR opštine i taj period mi je pomogao da iz jednog drugog ugla sagledam medije i njihov uticaj. Sa druge strane shvatila sam da sam ja i suviše hrabra i samo svoja da bih svoje dane provodila u nekoj kancelariji gde je otvaranje prozora najveći događaj.Ne plašim se tržišta i mogu da zaradim svoju platu i ovako. Ako se u budućnosti budem vraćala PR-u to će biti samo kao dodatni posao.

Na šta ste ponosni u svojoj karijeri?

– Ponosna sam na to što me niko nema u šaci, niko ne može da mi naređuje niti da očekuje bilo šta od mene. To je najviši stepen slobode koji danas možete imati.

Kada se kamere ugase kako izgleda jedan Vaš dan? Kako provodite slobodno vreme?

– Privatno ja sam jedna sasvim obična osoba, mama jedne 10-godišnje Sare i žena inspektora zemunske policije, koja se nosi sa svim onim problemima koje roditeljstvo ali i bračni život donosi. Veoma retko pominjem članove svoje porodice jer oni nisu dužni da svetlost reflektora i pozornice doživljavaju na moj način, upravo suprotno trudim se da ih zaštitim od toga.

 

Koji su to vaši znakovi pored puta koje sledite sve ove godine?

– Ne možete pobeći od sebe, budite onakvi kakvi zaista jeste, ne nečiji klon ili kopija. Jedino tako imate šanse da budete srećni.

Ko je najviše uticao na Vas?

– Knjige. More knjiga koje su me oblikovale i stvarale od mene osobu kakva sam danas.

Da li imate neostvarene želje?

– Svako ima želje, samo je razlika u tome možete li biti srećni i ako ih ne ostvarite. Imam želja, svakako ali sve ono što mi je stvarno potrebno i što me čini srećnom sam već ostvarila.

Kako vidite sebe u budućnosti?

– Kao ALISU, što sam uvek i bila.