Kultura

Preminuo reditelj Dušan Makavejev

MediaSfera

 

Proslavljeni i svojevremeno zabranjivani filmski reditelj Dušan Makavejev, jedan od glavnih protagonista crnog talasa na prostoru bivše Jugoslavije, preminuo je danas u Beogradu u 87. godini.

 

Rođen 1932. u Beogradu. Roditelji su mu bili Sergije Makavejev i Jelka rođena Bojkić, prva žena diplomirani veterinar u Jugoslaviji. Diplomirao psihologiju i filmsku režiju. Pedesetih godina jedan je od najistaknutijih kinoklubaša, kada nastaju njegovi prvi filmski uradci među kojima i horor „Pečat“ (1956) u kojem igra Jovan Ćirilov.

 

Na planu dugometražnog filma debitovao je 1965. godine sada već potvrđenim klasikom, filmom Čovek nije ’tica, a usledila su sledeća ostvarenja: Ljubavni slučaj  ili tragedija službenice P.T.T., Nevinost bez zaštite, WR: Misterije organizma, Sweet Movie, Montenegro, Koka-kiola kid, Manifesto, Gorila se kupa u poodne, Rupa u duši. Uzeo je udela i omnibusima Nedostaje mi Sonja Heni i Danske piger viser alt,  filmu iz 1996. godine koji predstavlja poslednju stavku u rediteljskom delu njegovog opusa.

 

Ovaj prvi je bio bunkerisan 16 godina (od 1971. do 1987.) dok je „Slatki film“ bio nekoliko godina zabranjen i u Velikoj Britaniji. Antologijski su i filmovi „LJubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“ (1967) i „Nevinost bez zaštite“ koji je osvojio Srebrnog medveda i nagradu međunarodne kritike. O opusu Dušana Makavejeva napisane su brojne knjige, a Raša Popov je njegovom talentu posvetio i pesmu.

Makavejev je koristio neuobičajene metode subverzije, utemeljene u filmskom jeziku koji izaziva nelagodu establišmenta. Osnovni motiv njegovih filmova bila je borba za slobodu pojedinca, borba protiv totalitarizma i protiv apsurda, ali i borba samog autora za slobodu autorskog izraza.

 

Dobitnik je velikog broja domaćih i stranih nagrada: Oktobarska nagrada Beograda, Srebrni medved u Berlinu, Srebrna arena u Puli, Luis Bunjuel u Kanu, Srebrni Hugo u Čikagu, Zlatno doba Belgijske kraljevske kinoteke, „Filmska legenda“ koju dodeljuje Festival filmova jugoistočne Evrope sa sedištem u Parizu.

Na predstojećem, 47. Festu premijerno će biti prikazan dokumentarni film “Slučaj Makavejev” Gorana Radovanovića koji ispituje poziciju umetnika u socijalističkoj Jugoslaviji, a posebno je fokusiran na političku i socijalnu klimu koja je dovela do toga da film “W.R. Misterije organizma” bude nezvanično zabranjen. Okosnica filma su četiri audio trake, tajno snimljene na debati održanoj nakon specijalne projekcije filma, koja je dovela do nezvanične cenzure.

Iako zvanično nikad nije bio zabranjen i bio je jedan od najuspešnijih jugoslovenskih filmova u inostranstvu, film “W.R. Misterije organzma” prikazan je u Jugoslaviji tek 1988.

 

Makavejev je govorio da film mora da bude zabava, jer mora da ima gledaoce da bi se isplatio. “Film mora da bude svima razumljiv, pa i ako ga svi ne razumeju, važno je da su se dobro zabavili… Da bi film mogao da se gleda, mora da ima dobru sliku, dobre glumce i dinamiku. Može da bude i glup, ali to mora da ima”, rekao je Makavejev, dodajući da se filmovi prave za gledaoca od 12 godina i da “film nema posao da bude kvalitetan, već da se dobro proda, kao povrće na pijaci”.

 

Osim kao reditelj i scenarista, delovao je i kao autor teorijskih i analitičkih tekstova iz oblasti filma i filmske umetnosti, urednik knjiga. U septembru prošle godine promovisan je u počasnog doktora na Rektoratu umetnosti u Beogradu, zajedno sa Miodragom Tabačkim.

 

Iza sebe je ostavio suprugu Bojanu, sa kojom je bio u braku od 1964. Kako nezvanično saznajemo, njena je želja da sahrana bude održana u krugu najbližih, daleko od očiju javnosti.

 

Svečana sala Jugoslovenske kinoteke zvaće se „Makavejev“

 

Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke rekao je da će se svečana sala te institucije zvati „Makavejev”.

 

“Pre samo nekoliko dana Upravni odbor Jugoslovenske kinoteke doneo je odluku na moj predlog da Svečana sala Jugoslovenske kinoteke ponese ime Makavejev. Bilo je planirano da se to dogodi na ovogodišnjem Festu pred projekciju filma Slučaj Makavejev reditelja Gorana Radovanovića koji je i sam član Jugoslovenske kinoteke”, naveo je Pantelić.

 

Napomenuo je da i pored toga što je najava celokupnog programa 47. Festa, čiji je umetnički direktor, najavljena za 28. februar, krši pravila i otkriva da je ovogodišnji pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, upravo Dušan Makavejev.

 

„Dušan Makavejev je jedan od najcenjenijih autora svoje generacije i bez obzira na njegov odlazak, on će kroz svoja dela nastaviti da utiče na sve ljubitelje filma i buduće generacije”, istakao je Pantelić.

 

Direktor Filmskog centra Srbije Boban Jevtić napominje da je Makavejev bio umetnik zbog koga je jugoslovenski, srpski film dobio svoj identitet u svetu.

 

“Stvaralac ogromnog uticaja, reditelj čiji filmovi se danas vide kao deo svetske baštine, čovek koji je plenio svojom originalnošću i vizijom. Jednostavno, jedan od najvećih filmskih stvaraoca koje je ova zemlja imala”, poručio je Jevtić.

 

 

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .