MediaSfera
Piše: Ljiljana Šarac
Pisci koji su tek pošli putem afirmacije zabace udicu, pa dugo čekaju da se upeca neka ideja, priča, tema… Mamac se zatrese, oni uzbuđeno motaju, motaju mašinicu, pa izvuku tek neko ripče. Skinu ga, zavitlaju i nanovo vrate u vodu, pa sve iznova. Onda vide da se uhvatlio nešto krupno. Grize li grize, vuče, hoće najlon da pokida. Pecaroš-pisac se nateže, nadmudruje, preznojava, da bi mu nadomak obale ideja spala s udice i utekla! Sate i sate, dane i dane on tako provede u razmišljanju, traganju, pecanju, dok ne pronađe svoju zlatnu ribicu za koju mu na kraju kažu da je baci u smeće…
Afirmisani pisci, cenjeni, nagrađivani, opštepoznati i priznati, poput starih Rimljana, udobno leže na ležaljakama (obavezno tapaciranim da ne žuljaju), brčkajući rukom po mirnoj površini veštačkog jezera. Mrežicu, koju im ljubazno, sa uvažavanjem dodaju, oni zarone tik uz rub, tek da ruku pruže, i izvuku šarana kapitalca. Tovljenog, teškog nekoliko izdanja, a možda i nagrada.
Kako?
Tako lepo!
Ipak su oni prevejani stari temolovci.
Oni su na vreme shvatili da od čekanja da ti Muza sleti na rame i zavodljivim zanosnim glasom pevucka na uvo, nema, naprosto, ništa! Ili ima, ali treba da je vijaš mesecima i godinama.
A oni nemaju taj luksuz. Predugo je to.
Izdavač čeka. Čitaoci čekaju. Legija novih neafirmisanih autora juriša na najbolja mesta koja su oni s mukom zauzeli!
I šta će oni?
Mudri, kakvi neosporno jesu, prvo se udružuju, pišu u četiri ruke. Skraćuju vreme, imena množe sa dva, dele radne istraživačke zadatke, brzometno uklapaju sižee, i – hit biva rođen!
Onda je ta caka već istrošena, prodata, viđena.
Treba hitno smisliti nešto novo. Ribnjak je tu na dohvat ruke, ali se šaran koprca i migolji. Neće dobrovoljno pod malj.
Pisac ne bi da iskvasi sako i novu košulju. Niti da se izgužva, a o preznojavanju ne može biti ni reči!…
Zato šta radi?
Iznad glave mu se upali sijalica! Eureka. Uzima kalendar jubileja naredne godine.
Oni koji su imali sreće zalomila im se stogodišnjica od početka Prvog svetskog rada.
,,Oho-ho!“ – trljaju ruke.
Nekoliko njih uzima za junaka svoga dela Gavrila Principa. Šta ima veze što će sedam-osam-deset knjiga biti na istu temu? Ne mari. Pokazaće kako su vešti u njenim varijacijama! I to se računa.
Oni koji su kasno čuli za foru, smišljaju po priču i uskaču u voz. Zbirka je tu. Dobro je!… Sve je pod kontrolom.
,,Zajedno smo jači“, zadovoljno se tapšu po ramenima. Nema mesta sujeti kada je reč o opštem interesu.
Po tom pitanju je protekla 2018. bila zlatna koka i filmadžijama i piscima. Veliki rat. Sto godina od potpisivanja primirja. Srećan je onaj ko je jubilej iščekao!
Podataka koliko ti duša hoće. Narod osetljiv i blagonaklon prema temi. Odlična prilika da se ovenča čovek i nekom nagradom. I broj prodatih knjiga se računa! Sve u svemu – odličan ulov!
Ono, jedino, ako je reč o igri slučaja? Moram o tome da priupitam svoje matematičare i informatičare u školi. Ili drugare koji redovno posećuju kladionice i igraju loto, što da ne!
E,sad, treba da se čeka 2039, pa 2041. i to na partizanske teme koje su u našem narodu izgubile popularnost, valja se biti inventivan i malo se prestrojiti.
Većina je to već na vreme i uradila.
Opet su u rukama biografije, pa listaj i traži ko se kad rodio, kad umro… Pune ruke posla, ali i ideja.
Muze mogu slobodno u penziju. Šta će autorima, ako sve moraju sami?
Šaranje po stablu Nemanjića je odavno počelo. Bočne grane moraju da sačekaju, ko će dangubiti i tražiti podatke po arhivima. O naslednicima trona ima ih sasvim dovoljno.
I tako…
Nema brige za najbolje.
Oni se uvek snađu.
A čitaoci? Čitaoci vole poznata imena, tople preporuke kritičara, pa će birati one koji se stalno vrte po TV emisijama…
Ko još ima vremena da se laća novih, neproverenih tema i neizvikanih imena?!
Ljiljanu Šarac možete pratiti na:
https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/
Instagram: #saracljiljana_pisac
Lijiljana Šarac
Dodaj komentar