Uručena NIN-ova nagrada Tabaševiću, Vladimir Manigoda ličnost godine

MediaSfera

Piscu Vladimir Tabaševiću sinoć je uručena književna nagrada nedeljnika NIN za roman „Zabluda svetog Sebastijana“, u kome glavni junak prebira po sećanjima i suočava se sa ratnim iskustvom iz devedesetih godina sa prostora bivše Jugoslavije. Tabaševiću (32) je priznanje uručio profesor Zoran Paunović, predsednik žirija za dodelu nagrade.

Glavni uradnik NINa Milan Ćulibrk kazao da je taj nedeljnik rešio da vrati Ministarstvu kulture i informisanju donaciju od 150.000 dinara koja je trebalo da bude uručena dobitniku.

„Može da se konstatuje da je suficit u budžetu za prošlu godinu veći za 150.000 dinara zahvaljujući NIN-u“, rekao je Ćulibrk i dodao da će se nagrade od sada dodeljivati na dan kada je izašao prvi broj tog nedeljnika.

Konstatujući da su ministri i predsednica vlade „opravdano odsutni“, Ćulibrk je poručio je da će NIN nastaviti da poštuje standarde novinarstva i da neće biti „ni opozicioni ni režimski“, već profesionalan, ali da je u dnašnjoj Srbiji „nekima i to mnogo“.

Vladimir Tabašević je prilikom uručivanja nagrade govorio o svom detinjstvu u Mostaru i da dolazi iz porodice mešovitog etničkog porekla.  Nagrađeni pisac je prvo zahvalio svojim učiteljima koji su govorili i pisali jezikom kojem i sam pripada.

„Moji učitelji su i živeli na tom jeziku. Život se u tom jeziku desio i meni u Mostaru, nepunih godinu dana nakon mog rođenja. Porodični mit o sinovljevom stasavanju kaže da je Bošnjak Tabašević Vladimir popričao sa nepunih godinu dana tečno kao tetka“, naglasio je Tabašević.

U tom jeziku, nastavio je, posle dosta godina „vitak“ je naleteo na Miloša Crnjanskog, video Momčila Nastasijevića, hvatao manijaka kako čačka ruže na grobu Vojislava Despotova i shvatao naposletku, jer je imenjaku Vladimiru Kopiclu tako dunulo, da se istorija ne ponavlja.

Ova poimence i stihovima pomenuta četiri tela sede tamo gde su u ovoj sali bila predviđena mesta za članove moje najuže porodice. Mojih krvnih srodnika večeras ovde nema. Poreklom od rudara, pilota, taksista, zubara, partizana, Srba, Hrvata… posledica sam slepog usuda svakog člana te porodice ponaosob da jurca svim srcem za svojim za idealima. Toliko ludo, kao sebi u inat“, istakao je Tabašević.

On je otkrio da potiče iz porodice koja nije uspela da ne nasedne makar na jednu društveno-političku zabludu kroz različite države u kojima je živela, njihove režime i političke projekte.

„Moj brat kao neki Odisej tranzicione Srbije zajedno sa toliko drugih koje poznajem, stisnut iznudicama ovdašnjih prilika, egzistencijalno rešenje potražio je kao posluga na turističkim kruzerima Amerike. Roditelji su svako od svoje strasne bolesti umrli. U mojim romanima i mojoj poeziji čita se taj egzistencijalni mrak. Čelom čitalac dotiče sve to hladno iz mog života, literalno obrađeno ka nekom osobenom književnom izrazu“, kazao je Tabašević.

On je dodao da osobenost tog izraza nije u tragičnosti koja vodi poreklo iz njegovog realnog iskustva.

„Naprotiv, ta osobenost je u specifičnoj živosti jezika na kojem pišem. Večeras sam radostan i voljan da se pohvalim kockicama koje su mi u životu pale. Ovde sam da se pohvalim jezikom koji svi razumemo i da vas podsetim na njegovo bogatstvo. Ovde sam jer tek nameravam da ispitujem taj jezik. Naposletku hvala svima nama koji volimo književnost i koji se volimo našim najlepšim jezikom na svetu do kojeg nam je upravo zbog ljubavi koju na njemu izražavamo toliko stalo“, kazao je Tabašević.

Tabašević je kazao da je više nego radostan, da mu nagrada predstavlja podstrek za budući rad i da tek namerava da ispituje srpski jezik za koji je kazao da je najlepši na svetu.

U punoj sali Jugoslovenske kinoteke delove knjige „Zablude Svetog Sebastijana“ čitao je glumac Tihomir Stanić.

Novčani iznos NIN-ove nagrade je milion dinara, a sponzori su „Zberbanka“, opština Stari Grad, kao i domaća i strana kompanija koje su odlučile da ostanu anonimne, kako bi sva pažnja bila usmerena na pisca i njegovo delo.

Prošlogodišnji dobitnik nagrade za ličnost godine Igor Jurić uručio je to priznanje Vladimiru Manigodi, osnivaču izdavačke kuće „Kontrast“  koji je izdao knjigu „Dostojno jest“ čiji je prihod otišao organizaciji Belhospice, koja se bavi negom i zbrinjavanjem terminalno obolesnih onkoloških pacijenata.

„Mišljenje koje svuda oko nas postoji je da čovek vredi onoliko koliko ima, a shvatio sam da čovek vredi koliko daje“, rekao je Manigoda na uručenju nagrade.