Duhovnost

Hram Svetog Save: Promocija sabranih dela o. Georgija Florovskog

MediaSfera

 

 

U četvrtak, 24. januara u 18 časova, u Kripti Hravma Svetog Save (Krušedolska 2a), u organizaciji Odbora za prosvetu i kulturu Eparhije požarevačko-braničevske i TV Hram, biće održana promocija Sabranih dela o. Georgija Florovskog na srpskom jeziku.

 

Na promociji će govorili: episkop braničevski i dekan PBF prof. dr Ignatije (Midić), dr Mileta Radojević, direktor Uprave za saradnju sa crkvom i verskim zajednicama, dr Bogoljub Šijaković, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, sveštenik dr Aleksandar Đakovac, docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Moderator je protođakon dr Zlatko Matić, docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta.

 

Reč izdavača

 

Georgije Florovski (1893–1979) je retka ličnost u novijoj istoriji, među pravoslavnim bogoslovima. Njegova bogoslovska dela ne samo da obiluju mnoštvom informacija iz svetootačkog nasleđa, nego se prvenstveno izdvajaju pronicljivim sudovima o svetootačkom učenju. On svojom darovitošću i ogromnim trudom proniče iza slova svetootačkog nasleđa, tj. u sam duh sveukupnog hrišćanskog nasleđa, tj. Predanja. To mu je omogućilo da bude stvaralac na polju bogoslovlja, što znači da, služeći se duhom Predanja, odgovara na nove izazove i dileme koje se postavljaju pred čoveka i da na taj način produžava stvaranje crkvenog predanja, poput drevnih velikih otaca Crkve.

 

Njegova preporuka da savremeno pravoslavno bogoslovlje ima potrebu za novom svetootačkom, novopatrističkom sintezom, doživela je u njegovim delima punu afirmaciju.

 

„Pravoslavna vera u XX i XXI veku bi se teško mogla i zamisliti bez lika i dela, o. Georgija Florovskog, jednog od ključnih rodonačelnika pravoslavne teologije u savremenom svetu koji je postavio temelje na bazi kojih i danas preživljava pravoslavna svest o Predanju Tajne Crkve”.

 

Georgije Florovski

 

Georgije je Bogoslov koji se, baš kao i veliki drevni oci Crkve, bavi egzistencijalnim pitanjima čoveka i na njih odgovara služeći se svetootačkim Predanjem. Na taj način, on svojim delima stvara okvir za donošenje novih dogmata koji će sledovati svetim ocima, a ipak će biti novi. Rečju, otac Georgije je svetao primer među bogoslovima, koji pokazuje kako i na koji način se čuva sv. Predanje Crkve i kako se koristi radi spasenja novih generacija u Hristu Gospodu.

 

Rođen je u Rusiji, a sticajem istorijskih okolnosti i po promislu Božjem, živeo je i radio na Zapadu. Njegovom zaslugom ne samo da su mnogi pravoslavni otkrili, pomalo zaboravljeno, svoje autentično predanje, već su i zapadni hrišćani mogli da se upoznaju sa autentičnim zajedničkim nasleđem, tj. Predanjem iz prvog hiljadugodišta nepodeljene Crkve. Polazeći od toga da je Crkva u svetu da bi ga spasla, vodio je iskren i konstruktivni dijalog sa svima koji su se interesovali za egzistencijalna pitanja čoveka, a posebno sa zapadnim hrišćanima. Sve ovo je učinilo oca Georgija vaseljenskim učiteljem, poput velikih otaca Crkve.

 

Ovo je bio povod i razlog da se naša Bogom spasavana Episkopija braničevska poduhvati jednog velikog i Bogu ugodnog dela, kao što je sabiranje i izdavanje njegovih dela na srpski jezik. Nadamo se da će ona poslužiti ne samo budućim bogoslovskim generacijama, već svim ljudima koji se interesuju za ontološka pitanja čoveka i sveta, da nađu pravi odgovor u okvirima Predanja Hristove Crkve.