Nikolaj Konstantinovič Rerih: Slikar, filozof, pisac…

Nikolaj Konstantinovič Rerih: Slikar, filozof, pisac…

MediaSfera

 

 

 

“Nemojte da uzalud protraćite nijedan sat svoga života!”

 

 

Priredila: Gordana Radisavljević-Jočić

 

 

Vest da će Srbiji, posle gotovo dva veka, biti vraćena 166. stranica Miroslavljevog jevanđelja, a da će Srbija zauzvrat Rusiji pokloniti sedam slika čuvenog Nikolaja Reriha, pobudila je interesovanje za čoveka koji u svojoj rodonoj zemlji ima kultni status.




 

Naime, u Moskvi naredne godine treba da bude otvoren muzej koji će nositi ime Reriha, slikara koji je značajan i kao mislilac i filozof, poput Ilje Repina, a cene njegovih ulja na platnu kreću se od 40.000 dolara. Sve slike koje poseduje Narodni muzej, među njima je i slika “Gosti iz inostranstva”,  nabavljene su legalnim putem i nisu nikada izlagane. Naime, slike za koje se verovalo da su nestale kada je Nemačka bombardovala Jugoslaviju u aprilu 1941. godine, pronađene su u depou Narodnog muzeja u Beogradu,  daleko od očiju ljubitelja slikarstva.

 

Veliki pustolov

 

Biografija Nikolaja Konstantinoviča Reriha (1874-1947) podseća na scenario za avanturistički film sa začinom misticizma i prožet umetnošću. Postigao je veliki uspeh kao slikar, scenograf, mistik, pisac, arheolog, putnik koji je obišao ceo svet, a njegove filosofske ideje zasnovane na istočnom učenju presudno su uticale na razvoj Nјu ejdž pokreta u Rusiji. O aktivnostima Reriha na našim prostorima do skoro se znalo veoma malo. Ni danas to nije detaljno proučeno, mada je njegova uloga u politici i sudbonosnim stvarimna koje su krojile našu istoriju nesumnjiva.

 

Prekomorski gosti

 

Iza njega je ostalo oko 7.000 slika od kojih se mnoge nalaze u poznatim galerijama i muzejima širom sveta. Napisao je i oko 30 književnih radova, a više puta je nominovan za Nobelovu nagradu. Nosilac je više svetskih odlikovanja i priznanja, među kojima  je i orden Svetog Save. Bio je vitez ruskog ordena svetog Svetislava, svete Ane i svetog Vladimira, vitez francuske Legije časti, vitez švedskog kraljevskog ordena Polarna zvezda.

 

Neobično dete

 

Rođen je u porodici poznatog peterburškog notara Konstantina Fjodoroviča i Marije Vasilјevne Kalašnjikove. Konstantin se družio sa poznatim naučnicima i profesorima, uklјučujući i Dmitrija Mendelјejeva. Od malih nogu, mali Nikolaj se zanima za slikarstvo, arheologiju, istoriju i kulturno nasleđe Rusije i Istoka. Koliko je bio neobično dete govori podatak da je sa samo devet godina učestvovao u arheološkoj ekspediciji i tada se zauvek inficirao željom za saznavanjem prošlosti. Kasnije je, kao član Ruskog arheološkog društva, predvodio ekspedicije i pronašao neprocenjive artefakte na nekoliko praistorijskih nalazišta.

 

Nikolaj Konstantinovič Rerih

 

Nakon završene gimnazije, upisao se istovremeno na pravni fakultet i likovnu akademiju. Od 1895. slika u atelјeu poznatog ruskog slikara grčkog porekla, Arhipa Kuindžija. Za vreme studija druži se i sarađuje sa Vladimirom Stasovom, Ilјom Rjepinom, Nikolajem Rumski-Korsakovom i Sergejem Djagilјevom.

 

Veliki uticaj na formiranje mladog umetnika i filozofa u duhovnom smislu imali su pisac Lav Tolstoj i otac Jovan Kronštatski koji je bio čest gost u domu Rerihovih. Mnoga dela Nikolaja Reriha posvećena su istoriji Rusije.”Već u prvim slikama tog žanra ispolјava se njegov specifični stil: sveobuhvatni pristup kompoziciji, jasne linije i konciznost, čiste boje i harmoničnost, jednostavnost izraza i istinitost”.

 

Helena Ivanovna

 

Neobični muškarac je imao sreću da dosta rano sretne neobičnu ženu, Helenu Ivanovnu Šapošnikovu, ćerku poznatog arhitekte – akademika Ivana Ivanoviča Šapošnikova. Njena majka Ekaterina Vasilevna, bila je iz porodice Kutuzov, koja je se ponosila šarolikim uspešnim izdancima svoje loze, od generala Kutuzova, do kompozitora Modesta Musorskog. Helena je sa sedam godina čitala i pisala na tri jezika, svirala klavir i bila čudo od deteta. Nikolaja je srela kada je već bila duboko u filozofiji, istoriji religije i istočnjačkim učenjima. Devojka izražene lepote i nesvakidašnje pameti, osvojila je isto tako nesvakidašnjeg mladića i to zauvek.

 

Helena Rerih

 

Venčali su se 1901. i sledećih 46 godina nisu se razdvajali. Za njih se govorilo da su bili jedno biće razdvojeno u dva tela. Zajedno su se priključili Ruskom teozofskom društvu, zajedno prevodili knjige indijskih filozofa i mistika, zajedno išli u ekspedicije. Imali su dvojicu sinova – Jurij je bio poznati orjentalista, a Svjatislav slikar.

Mladost u Rusiji

 

Rerihova mladost i boravak u Rusiji obeleženi su putovanjima po njenim prostranstvima u evropskom i azijskom delu, istraživanjem bogate prošlosti kroz arheologiju i istoriju. Mnogo je putovao po Rusiji i sa tih putovanja donosio mnogo umetničkih dela i fotografija ruskih starina. Sa poznatim slikarima Vrubelјom, Benua, Rjepinom pokušava da obnovi stare ruske tradicije u umetnosti i narodnim veštinama. U prvoj deceniji 20. veka živopisao je nekoliko crkava i naslikao scenografije za veliki broj pozorišnih predstava, među kojima je i scenografija za balet Igora Stravinskog “Prosvećenje proleća”.

 

Blago anđela

 

Od 1905. godine, osim drevne Rusije, sve više ga zanima i Istok. Objavlјuje zapise o Japanu i Indiji, a na njegovim slikama pojavlјuju se indijski motivi. Rerih počinje da proučava istočnu filosofiju i teozofsku literaturu. 1909. godine, izabran je za akademika Ruske akademije umetnosti. Iste godine postaje direktor škole pri Imperijalnom društvu za promociju umetnosti i upravnik „Sveta umetnosti“. Sam i u društvu sa drugim članovima poznatog umetničkog društva „Svet umetnosti“, na čijem je čelu od 1910. godine, učestvuje na izložbama po celoj Evropi.

 

Godine emigracije

 

Zbog bolesti pluća na savet lekara 1916. godine, sa porodicom odlazi, na lečenje u Finsku. Kad je Finska posle Oktobarske revolucije zatvorila granice, Rerih je ostao van domovine, u koju se nikada više neće vratiti.  Dok u njegovoj zemlјi besni građanski rat, Rerih sa Leonidom Andrejevom organizuje kampanju protiv bolјševika. U Skandinaviji izlaže svoje slike, i za umetnička dostignuća prima švedski kralјevski orden „Polarna zvezda“. Iz Finske tri godine kasnije odlazi u London. Druži  se sa Rabindranatom Tagorom i postaje učenik Mahatme Istoka, indijskog jogina.

 

Buda

 

Sledeće godine seli se u Čikago, SAD, gde mu je organizovana izložbena turneja. Upoznaje Henrija Valasa, državnog sekretara za poljoprivredu SAD i kasnije zamenika predsednika Ruzvelta. Valas je bio mason i zainteresovan za teozofiju, pa su njih dvojica izgradili prijateljstvo koje će imati uticaj ne samo na njihove živote, nego i na svetsku istoriju. Čak i izgled današnjeg dolara je pretrpeo Rerihov uticaj. Piramida na novčanici od jednog dolara je njegov predlog koji se Valasu dopao toliko da ga usvoji.

 

Azijska ekspedicija

 

Henri Valas je bio moćan čovek iza koga je stajao krupan kapital. Finansijski potentan a duhom radoznao, obezbedio je sredstva za Rerihovu ekspediciju po Aziji. 1923.  godine započeta u Indiji, ekspedicija je prošla Kašmir, Ladak, Mongoliju, Rusiju, Kinu i neispitane delove Tibeta. Mnogi do tada neucrtani planinski vrhovi i putevi, naselja i planinski prelazi uneti su u mape koje je lično Nikolaj crtao. Pronađeni su retki rukopisi i prikupljena obimna folklorna i antropološka građja. Pet stotina slika izašlo je ispod četkice slikara Reriha. Nepregledna planinska prostranstva, mnoga neoskrnavljena ljudskom nogom, sačuvana su na tim platnima.

 

Šambala

 

Zvanični cilj putovanja je bio istraživanje nepoznatih predela Azije, Kasnije su se pojavila i tumačenja o njenoj političkoj motivaciji, naročito zbog veza Reriha sa američkim i sovjetskim političarima, ali ta verzija je sporna.

 

Mistik

 

Bio je tipični predstavnik ruske inteligencije po tome što se u sudbonosno vreme za njegovu otadžbinu zanosio umetnošću, kulturnim nasleđem svoje zemlјe i, iznad svega, religijom. Bio je aktivan u Teozofskom društvu Helene Blavacke, ali i u masoneriji. Kasnije ga je put odveo u Indiju i površnu, ali primamlјivu duhovnost, koja je jedino i pristupačna višestruko obdarenim lјudima zainteresovanim za raznovrsne svetovne discipline.

 

Isus se klanja Velikom

 

Rerih je 1924. objavio prvu knjigu o Agni Jogi, religiozno-filosofskom učenju koje objedinjuje zapadnu okultno-teozofsku tradiciju sa istočnom ezoterijom. Nikolaj Rerih je 1928. u Nјujorku osnovao Institut himalajskih istraživanja, a na Zapadnim Himalajima Institut „Svetlost jutarnje zvezde“, gde su izgrađene naučne laboratorije i organizovana istraživanja u oblasti lingvistike i filologije Istoka. Rerih ne prestaje da otvara međunarodna naučna, umetnička i mistična društva, i time propagira sve svoje aktivnosti.

 

Interesovanje za Kraljevinu SHS

 

Samo godinu dana po povratku iz Azije, 1929, Rerih počinje saradnju sa rektorom Univerziteta Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Pavlom Popovićem. Godinu dana kasnije osniva se Društvo prijatelja Rerihovog muzeja, sa počasnim predsednikom Ivanom Meštrovićem. Rerih je poklonio 23 svoje slike za pomenuti muzej, od kojih je 10 ustupljeno Zagrebu. Zanimljivo je da je Nikolaj Rerih imao plan da stalne postavke njegovih slika budu u deset gradova na svetu. Pored Beograda i Zagreba, to su: Pariz, Riga, Benares, Briž, Alahabad, Buenos Ajres, Kjoto i Prag. Zašto su mu ti gradovi bili zanimljivi nikada nije objasnio.

 

Monah u planini

 

Ostaje tajna o posebnim zaslugama za Kraljevinu, važnim i toliko vrednovanim da je dobio orden  Svetog Save prvog reda. Bio je rado viđen gost na dvoru, kao i na mnogim drugim dvorovima i rezidencijama širom sveta.

 

Rerihov pakt

 

Za sobom je ostavio poklon celom svetu u obliku Pakta za zaštitu i očuvanje umetničkih i akademskih institucija i istorijskih lokacija (Rerihov pakt) i osnivač je međunarodnog pokreta za odbranu kulture. Dan kada je preko 20 država usvojilo ovaj dokument, 15. april, obeležava se kao Međunarodni dan kulture. Rerihov pakt za sada ne funkcioniše.

 

 

Podršku Rerihovom projektu dali su svetski velikani kao što su Albert Ajnštajn, Romen Rolan, Bernar Šo, Rabindranat Tagore, Herbert Vels, Tomas Man, Moris Metrelink i drugi. U mnogim zemljama su formirani komiteti za podršku Paktu Reriha. U okviru tog sporazuma, prihvaćen je zaštitni znak koji je sam Rerih predložio i koji je trebalo da nose zaštićeni objekti kulture. Taj znak je bila zastava sveta na kojoj su bila nacrtana tri kruga koja se dodiruju i simbolizuju prošla, sadašnja i buduća dostignuća čovečanstva okružena točkom večnosti.

 

U Paktu su sadržani opšti principi o značaju zaštite kulturnih dobara i poštovanja koje im treba ukazivati. Zaštita kulturnih objekata ima u Paktu Reriha obavezujući karakter i ne može biti oslabljena razlozima o vojnoj neophodnosti koja snižava efikasnost očuvanja kulturnih dobara u uslovima ratnih sukoba. Rerihov pakt bio je iskorišćen kao osnov mnogih dokumenata o savremenoj međunarodnoj saradnji u oblasti očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa, među kojima su i akti Uneska.

 

Smrt u Indiji

 

U početku neprijatelјski raspoložen prema bolјševicima, on je kasnije otkrio bliskost komunističke opštine sa budističkom, i čak je u pismima sovjetskoj vlasti predlagao oduhotvorenje komunizma budističkim učenjem. Od 1936. pokušava da se vrati u domovinu. Međutim, na česte pismene molbe Stalјin stavlјa rezoluciju: „Ne odgovarati“. Poslednju molbu za povratak u Rusiju poslao je nekoliko nedelјa pre svoje smrti.

 

Umro je 13. decembra 1947. u dolini Kulu. Na mestu pogrebne lomače, stoje reči: „Telo Mahariši Nikolaja Reriha, velikog druga Indije, bilo je predano vatri na ovom mestu. Da bude mir.“

 

 

Izvor: Beograd news, Stanje stvari, Ruski centar Novi Sad, Wikipedia