MediaSfera
Piše: Snežana Ćosič
Na ovu šekspirovsku dilemu nećete dobiti odgovor od Šekspira.
Na to, naizgled trivijalno pitanje, odgovara sam život.
Ovaj svet, koji se svakim danom raspada sve više, jedino ljubav može spasiti.
Ne neka iluzorna i daleka. Ona prava. Lako je spašavati svet, udeliti prosjaku, brinuti o izbeglicama iz Sirije. Jer, sve to radite a opet ne možete mirno da spavate.
Ljubav je onda kada ljubimo bližnjega svoga kao samoga sebe. Kada bi za bližnjega svoga uradili stvari kao za sebe.
Ne ono što vi mislite da je „dobro“ za tog čoveka, već ono što on traži, što on misli da je „dobro“ za njega. To treba dati drugom čoveku. Kada se daje, ne razmišlja se o tome šta i kako.
Najviše što možete uraditi za drigog čoveka, to je da ga volite, takav, kakav je.
Čim umesto srca radi mozak niste dali, nego ste prodali.
Sva zla ovoga sveta dolaze od nedavanja.
Pogledajte samo multinacionalne korporacije. Toliko su već sve prigrabile, otele, da će uskoro početi i vazduh da naplaćuju. Sve pod maskom davanja. Da li ćete se i vi tako ophoditii u svom mikrosvetu? Ili ćete ipak da se osvrnete na ljude oko sebe?
Samim tim što su sve prigrabile za sebe, u startu su već sve i izgubile. Ni one, kao uostalom ni vi nemate svest o trajanju, ovde i sada.
Dolazimo na svet sa tačno određenom samo našom satnicom, na koji ćemo način provesti to vreme pitanje je slobode sa kojom ste takođe došli na ovaj svet. Pitanje je izbora da li ćemo dati, da li ćemo se dati?
Možemo dobiti samo na jedan način a to je, ako damo. Ne postoji ni jedan drugi način.
Ukoliko polazite od toga da ćete davanjem biti povređeni, da ćete biti nesrećni, da ćete izgubiti… preispitajte se dobro, da li dajete ili prodajete? Kada očekujete da dobijete nešto za uzvrat, onda ne dajete, onda prodajete.
Onaj kome je da da, ne razmišlja o tome. On da, i ide dalje. Posle davanja ima dalje, ima više. Posle prodavanja, svaka naredna vrata se zatvaraju.
Znam da je za mnoge od vas ovo kardinalno pitanje. Znam i koliko je podrške mnogima potrebno da bi se dali, a da pritom ni jednog momenta ne razmišljaju o tome – šta posle? To ne treba da vas brine.
Kad se čovek iskreno da, onda nema čemera, očaja, jada, nesanice, ljutnje, besa….
Može biti samo tužan, pri tom je čista tuga jedno lepo osećanje, osećanje koje čisti naše emocije.
Posle tuge, ima dalje. Posle prethodno nabrojanih osećanja ima samo novi zid, naravno, starom glavom.
Ovaj svet je na izdisaju. Nema drugog načina da ga napravimo boljim, jedino što zaista možemo, a da ne gladimo i ližemo jedni drugima ego, to je da sebe i sve od sebe damo za one koji su oko nas.
Da damo ono što smo dolaskom na svet dobili, svi to imamo.
Priče Snežane Ćosić možete čitati na blogu PRIČAJ MI
Snežana Ćosić
Snežana Ćosić je rođena u Župi, berićetnom kraju voćara, povrtara i dobrog vina. Umesto igre sa svojim vršnjacima, učila je slova, da bi u adolescentskom dobu pisanje postaje njena svakodnevnica. Autorka je romana: “Ne lomi mi lojze, ne kradi mi grojze”,“Stanica Balkan”, zbirke pesama “Ljubi me” i bloga sa milionskim pregledima “Pričaj mi”… Član je Udruženja književnika Srbije. Uskoro iz štampe izlazi i njena prva zbirka kratkih priča.
Dodaj komentar