MediaSfera
Piše: Ljiljana Šarac
Lepo ne shvatam šta nam se to dogodilo.
Ako imaš stav, podrazumeva se da mora da budeš protiv nečega. Ukoliko hoćeš da se uzdigneš i izdigneš, to ćeš učiniti tako što ćeš nekog drugog uniziti.
Sve što imadosmo, uništismo. A sada druge zovemo i molimo da nam to na svoj način donesu i vrate.
Konfekciju, hemiju, farmaciju, prehrambenu industriju…
Idemo na kurseve jezika i stremimo da izvezemo našu pamet onima od kojih smo sve drugo uvezli.
I kako je sve tuđe slađe, po inerciji se to preliva i na umetnost.
Na filmove. Serije. Knjige.
Naročito knjige!
Postalo je poželjno i popularno da, i ako smo pitani, i ako nismo, ističemo kako ne čitamo domaće autore. Pozerski, s koketiranjem, samodopadljivošću, kao da se pišu poeni ko će jaču čvrgu da udari celom jednom društvenom sloju.
I pljuvanje se računa.
A kako izricati stav o nečemu što nisi imao u rukama?!
Treba imati autocenzuru o donošenju suda o nečem što nismo odgledali, odslušali, pročitali.
Jedna divna dama mi je skoro rekla da je toliko puta posegnula za knjigom domaćeg autora koja nije ispunila minimum njenih očekivanja, i da danas svako može da štampa sve što napiše za 300 evra, da je izgubila strpljenje i odustala.
Razumem, ali ne podržavam takav stav.
Postoje indikatori da neku knjigu ne uzmete u ruke i ne trošite svoje dragoceno vreme na nju.
Znam da se izdaje mnogo knjiga, da selekcija nije stroga, a kada je reč o samoizdatim knjigama, da je gotovo i nema. Ako se razočaramo u jednu, treću, petu, lako ćemo odustati i dići ruke. Znam…
Ali celog života tvrdim da su: stomatolog, ginekolog i bibliotekar stručnajci, kada nađem kvalitetne, dobre i kojima verujem, u mom životu jako bitni i teško zamenljivi!
Tu je i moja koleginica Suzana koja nepogrešivo tačno vrši trijažu i donosi mi samo poslastice od naslova!
Valjda svako ima nekoga u čiji se sud i kriterijum nije razočarao! Gde knjigu uzima po preporuci gotovo stopostotno siguran da se neće razočarati i da neće baciti uludo svoje dragoceno vreme! Eto prečice do kvalitetnog naslova i zanimljivog autora.
Ponekad legitimitet daje broj izdanja nekog dela, nekada izdavač, tema ili sažetak… ali ne treba sa prezrenjem i odbojnošću sticati poene kod sagovornika izjavama: ,,Domaća književnost – ne! Jer je to…“
Zato što ne robujem predrasudama ili pomodarstvu, uveravam se u briljantna pera naših savremenika.
Čija to reč nam može biti bliskija, jasnija, toplija, nežnija, muzikalnija, upečatljivija, od naše?!
Zašto ne posegnuti za autorima koji su izdržali probu vremena i postali domaći klasici?
Kako posta moderno pucanje preglasnim ,,ne’’ nasumično i bez kriterijuma?!
A možda su oni, koji su spremni tako đuture da se odreknu maštovitih, kreativnih, umnih, radoznalih, raspevanih umetnika, najglasniji jer nemaju prave argumente, već sve trpaju u isti džak i bacaju u vodu?
Treba li bilo koja isključivost da zavređuje ma kakvu ozbiljnu pažnju? Teško.
Karte valja mešati. Valja na stolu imati i domaća i strana dela, i različite žanrove i muške i ženske autore…
Čitalac mora da sačuva svoju primarnu radoznalost koju druženjem s knjigama teži da utaži.
Igra rečima se tako igra.
Ko je spreman da menja i nameće rigidna pravila, biće, ipak, u manjini, i na kraju će stajati po strani!
Ljiljanu Šarac možete pratiti na:
https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/
Instagram: #saracljiljana_pisac
Lijiljana Šarac
Dodaj komentar